Izvor: Politika, 22.Jul.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
(Ne)moguća misija
Šta će se graditi uz Arhiv i depoe zapaljivih filmova? Tržni centri, stanovi, kafići...?
Jedan od najvećih gubitnika tranzicije (u kulturi) je – kinematografija. Uništeni su bioskopi u Srbiji, u bescenje je prodat „Beograd film” i, jedno je sigurno, u tim salama se nikada više neće prikazivati filmovi. Nestali su i neki drugi atributi kinematografije, poput distributerskih kuća, prikazivača... Ne razumem najbolje pravne formulacije koje su osnov i za postupak stečaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nad „Avala filmom”, ali razumem da taj postupak podrazumeva, pre svega, namirivanje duga. Nemam iluzija da će se onaj ko potražuje novac zadovoljiti filmovima, scenarijima, pripadajućom filmskom građom ili nagradama koje su filmovi proizvedeni u „Avala filmu” dobili u proteklih 65 godina i predstavljali i kinematografiju i zemlju na najbolji mogući način. Jasno je da vrednost „Avala filma” čine nekretnine koje višestruko nadmašuje visinu duga.
Zar se ničemu nismo naučili iz slučaja „Beograd filma”? Izgubili smo bioskopsku mrežu u centru grada koja je nagomilane probleme, tog nekada najvećeg jugoslovenskog prikazivača filmova, mogla da reši prodajom jednog bioskopa.
Da li će nam neko objasniti šta je sve na prodaju u ,,slučaju Avala filma”? Ovo zbog toga što je Avala film” jedno, a Filmski grad nešto sasvim drugo. U Filmskom gradu, po prirodi svoga posla, neko je o tome mislio kada je gradio ovaj kompleks, nalaze se i srodne institucije u vezi sa filmom: Arhiv Jugoslovenske kinoteke, Zastava film, studiji RTS-a.
Naš arhiv čuva jednu od najraznovrsnijih i najznačajnijih filmskih kolekcija na svetu.Pod jednim krovom čuvaju se filmovi 134 nacionalne kinematografije. Više od 80 odsto pripada svetskoj kulturnoj baštini. Nalaze se i depoi u kojima se čuva jedna izuzetno retka kolekcija nitratnih filmova koji obuhvataju period od nastanka kinematografije 1895. do 1952. godine. Kao što rekoh, na nitratnim - samozapaljivimtrakama. Među tim kopijama, nekoliko godina unazad, pronađeno je 16 filmova iz svetske kinematografije, koji su se u katalozima matičnih kinematografija vodili kao nestali. Ispostavilo se da su to bile jedine kopije tih filmova na svetu.
Ministarstvo kulture uložilo je znatna sredstva da se poslednjih godina u potpunosti renovira Arhiv Kinoteke. Prvi put od osnivanja pre više od pet decenija renovirani su svi prostori u kojima se čuvaju filmovi i pripadajuća filmska građa.
Francuska i naša vlada izgradile su novi depo za kolor negative, kao i prostor gde se čuvaju nitratne trake. Evropska Agencija za rekonstrukciju i razvoj donirala je Centar za digitalizaciju filmske građe, vlada Japana montažni sto koji je iz korena promenio odnos prema filmskoj arhivistici kod nas...
Šta će se graditi uz Arhiv i depoe zapaljivih filmova? Tržni centri, stanovi, kafići...?
Da li će Kinoteka ostati u kompleksu namenjenom filmu ili će biti ostrvo „ograđeno” novim sadržajima?
Predano brinući o poverenoj našoj i svetskoj filmskoj baštini, mi se uveliko pripremamo za dogradnju pet novih depoa u sklopu postojećeg Arhiva a na prostoru Filmskog grada, u kojima će se čuvati filmovi koji se, kao iznuđeno rešenje, nalaze u Luci „Beograd”, oko 20.000 kopija, što je po gabaritu, srednje razvijena kinoteka po standardima Međunarodne federacije filmskih arhiva. Gradimo tu jer ćemo uvek taj prostor doživljavati kao mesto na kome se stvara i čuva filmsko nasleđe.
I za kraj, umesto zaključka, citiram velikog filmskog reditelja Bernarda Bertolučija, koji je 4. aprila 1999, godine, kada je počela agresija NATO-a, upozorio svetsku javnost pismom u kome, između ostalog, piše: „Jugoslovenska kinoteka jedan je od dva ili tri najznačajnija filmska arhiva na svetu, gde se čuvaju ključni delovi sećanja na ovaj vek. Ako se unište sećanja... to znači uništavanje istorijskog identiteta i onda je budućnost isto što i prošlost”.
DirektorJugoslovenske kinoteke
Radoslav Zelenović
objavljeno: 22.07.2011
