Izvor: Blic, 10.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kraj ustavne krize
Kraj ustavne krize
Srbija je, najzad, na Mitrovdan, 7. 11. 2006, i zvanično dobila novi Ustav. Tačnije, toga dana Ustav je svečano proglasila Narodna skupština, pošto su ga prethodno na republičkom referendumu, 28. i 29. novembra, potvrdili, odnosno usvojili građani. Samim aktom proglašenja Ustav je stupio na snagu. Time je ujedno prestao da važi dosadašnji ustav. Ali, puna primena novog Ustava uslovljena je donošenjem ustavnog zakona za njegovo sprovođenje. Taj zakon, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za čije donošenje je potrebna dvotrećinska većina i koji 'stupa na snagu istovremeno s promenom Ustava', nažalost, nije mogao biti usaglašen i usvojen na dan proglašenja Ustava. U Srbiji se tako dogodio jedinstven presedan. Predlog ustava usvojen je glasovima 242 od 250 poslanika, zatim je potvrđen na referendumu voljom većine birača, a za ustavni zakon o sprovođenju Ustava na dan njegovog proglašenja nije bila obezbeđena većina od 167 poslaničkih glasova. Doduše, na dan svečanog proglašenja Ustava, Skupština je zaključila da istu sednicu nastavi 9. novembra, na kojoj će razmatrati Vladin predlog ustavnog zakona. Iako na dan proglašenja Ustava nije usvojen ustavni zakon, dobro je što je proglašen Ustav jer će ta činjenica svakako veoma ubrzati donošenje toga zakona, odnosno i primenu novog Ustava.
U slučaju izostanka kompromisa i neusvajanja ustavnog zakona, Srbija bi ušla u vrlo opasnu ustavnu i političku krizu jer bi do njegovog usvajanja formalnopravno imala novi Ustav koji se još ne primenjuje, a stari je prestao da važi! To bi, naime, značilo produženje na neodređeno vreme mandata sadašnjih državnih i drugih organa i važenje propisa donetih na osnovu starog ustava, bez obzira na drugačija rešenja u novom Ustavu. Doduše, novi Ustav bi se i u toj situaciji mogao u nizu bitnih odredbi i neposredno primenjivati. Na primer, u sferi neposredno primenjivih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nekih novih ovlašćenja državnih organa koja ne zahtevaju zakonsku doregulaciju itd. Ta situacija bila bi, naravno, ne samo opasan pravni presedan, već bi mogla ozbiljno ugroziti političku stabilnost u državi, posebno legitimnost, a time i autoritet i funkcionisanje ključnih državnih institucija. Ključna, i jedina, sporna tačka u ustavnom zakonu bili su rokovi i redosled održavanja novih izbora. Nije, dakle, sporno da se posle donošenja novog Ustava, u najkraćem mogućem roku, moraju raspisati izbori radi konstituisanja novih organa državne vlasti, a zatim i pokrajinskih i lokalnih organa.
Veoma je, međutim, čudno i neuobičajeno da najveća opoziciona partija (SRS) ne želi da se novi izbori održe što pre. To bi, eventualno, bilo logično očekivati od vladajućih partija. Pošto bez glasova radikala nije bilo moguće dvotrećinskom većinom usvojiti ustavni zakon, kojim se, između ostalog, određuju rokovi za održavanje izbora, oni su, kao i prilikom pripreme predloga ustava, maksimalno koristili tu okolnost da nametnu svoj partijski interes kao opšti, odnosno rešenje koje njima odgovara. Pritom, kao ključni razlog isticali su da bi održavanje izbora pre rešavanja statusa Kosmeta bilo vrlo nepovoljno za Srbiju jer bi, navodno, u završnoj fazi pregovora Srbija bila bez legitimnih ključnih državnih organa. Realna situacija i interes Srbije govore upravo suprotno. Naime, međunarodna zajednica već je signalizirala da će utvrđivanje statusa Kosmeta uslediti posle izbora u Srbiji ako oni budu održani uskoro posle donošenja novog Ustava. To, praktično, znači - najkasnije u januaru 2007. S druge strane, parlamentarni izbori bi ionako bili održani uskoro zbog izlaska G17 plus iz Vlade i Skupštine jer bi Vlada ostala bez parlamentarne većine, pa bi i Skupština, verovatno, bila raspuštena. A kad budu održani parlamentarni izbori, vrlo brzo će uslediti konstituisanje nove Skupštine i izbor nove Vlade, koja će, sa predsednikom Republike, sa potpunom legitimnošću voditi državnu, posebno spoljnu politiku Srbije.
Pravi razlozi tvrdih radikalskih uslovljavanja sasvim su drugačiji. Naime, pošto predviđaju da će konačni status Kosmeta biti vrlo nepovoljan za Srbiju, oni žele da se izbori održe posle utvrđivanja toga statusa, kako bi, koristeći nezadovoljstvo građana, glavnu odgovornost prebacili na DSS, DS i SPO i njihove lidere koji su na čelu pregovaračkog tima Srbije. Tako bi sebe još jednom predstavili kao 'dokazane' borce za srpske interese i, verovatno, nešto povećali svoje izborne šanse. Nažalost, radikali su i prilikom svečanog proglašenja Ustava demonstrirali primat svojih stranačkih nad državnim interesima time što su se u Skupštini pojavili u 'šešeljevskoj' uniformi, što je uvredljivo za najvišu državnu svečanost i za samu Skupštinu. U ovom trenutku, najvažnije je da ustavni zakon za sprovođenje Ustava bude usvojen 9. ili, eventualno, 10. novembra, u okviru formalno iste sednice Skupštine, čime bi formalno i suštinski bila ispoštovana i ustavna procedura. U tom pogledu, Vladin predlog ustavnog zakona najrealnije je kompromisno rešenje, kojim se, u osnovi, zadovoljavaju stranački interesi i zahtevi koji proizlaze iz novog Ustava. Usvajanjem ustavnog zakona novi Ustav počinje svoj puni život, to jest primenu. Ako se to ne bi dogodilo, primenila bi se odredba novog Ustava prema kojoj se ustavni zakon za sprovođenje Ustava takođe donosi dvotrećinskom većinom od ukupnog broja poslanika, s tim što ona ne sadrži formulaciju da 'ustavni zakon stupa na snagu istovremeno s promenom Ustava'. Time bi se, pravno legalno, za slučaj potrebe omogućilo kraće dodatno vreme za usaglašavanje i donošenje ustavnog zakona.
Bitna i logična novina u pregovorima oko ustavnog zakona, koja je ključ političkog kompromisa, je to što će prvo biti održani parlamentarni izbori, najkasnije u januaru 2007, a izbori za predsednika, pokrajinske i lokalne organe biće održani kasnije, upravo u roku od 60 dana posle usaglašavanja sa Ustavom izbornih i drugih zakona o ovim organima, što će učiniti nova Skupština. Na taj način, biće očuvan i puni legitimitet ustavnog položaja sadašnjeg predsednika Republike. Takođe, time će se osigurati neophodna politička stabilnost Srbije i njenih ključnih državnih organa, uoči i posle parlamentarnih izbora, završnih pregovora o statusu Kosmeta i nastavka pregovora sa Evropskom unijom. A to je danas najvažnije.
