Izvor: Politika, 08.Mar.2015, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao da igram utakmicu na neprijateljskom terenu
Protivnici su nam nasledstvo, ograničen kadrovski potencijal, finansijska sredstva, a problem su nam i mediji kao sudije
Dušan Vujović, ministar finansija, prvu i, kako kaže, veoma uspešnu fiskalnu konsolidaciju radio je 1983. godine na Tajlandu kad mu se rodila kćerka. Sada, kad mu se rodio sin, radi na ozdravljenju javnih finansija Srbije. Kako je jednom prilikom rekao, za razliku od košarkaške utakmice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gde publika aplaudira kad se postigne efektan koš, na fiskalnom terenu publika viče „uaaa”.
– Osećam se kao da stalno „igramo” na neprijateljskom terenu. Protivnici su nam nasledstvo, uslovi na međunarodnom tržištu, ograničen kadrovski potencijal i finansijska sredstva. Problem su i mediji kao „sudije” koji su često u pravu, ali ponekad u važnim trenucima svoje slobodno sudijsko uverenje bez ikakvog razloga okreću protiv nas. U ovoj „utakmici”, ipak, idemo do pobede. Pažljivo smo merili program, kako bismo smanjili socijalne troškove, a da ne dovedemo u pitanje njegovu održivost. To je težak program koji vodi uzbrdo, ali pravo ka cilju. Bez vrludanja, iluzija i zavaravanja da postoje prečice ili laka rešenja.
Zašto je srpska javnost od MMF-a prvi put otvoreno čula da će struja poskupeti 1. aprila za 15 odsto?
Nismo hteli da objavljujemo program dok ga Bord direktora MMF-a ne usvoji i objavi. Poskupljenje struje ima značajan psihološki efekat, pogotovo u teškim ekonomskim uslovima. O tome se priča već duže vreme, ali nismo želeli da ljude opterećujemo pre objave. U medijima je situacija takva da bi negativna vest o poskupljenju mogla da odvuče pažnju javnosti s najvažnije pozitivne stvari, a to je da smo, posle dva neuspela pokušaja, dobili podršku MMF-a i međunarodne zajednice.
Po zakonu, poskupljenje mora javno da se objavi mesec dana unapred.
Ako se datum iz Memoranduma odnosi na objavu poskupljenja onda nismo u cajtnotu. Sa stanovišta očekivanih ušteda, razlika je relativno mala jer posle grejne sezone računi domaćinstava za struju drastično padaju.
Koliko će biti akcize, a koliko rast cena?
Otprilike pola-pola. Akciza se neće iskazivati u procentima, već će biti 0,5 dinara po kilovat-satu.
I nakon što je Memorandum objavljen, državni zvaničnici su negirali nešto što je deo dogovora...
Ne znam na šta konkretno mislite.
Vi ste negirali da su otkazi deo dogovora?
Tvrdio sam da cilj programa nije otpuštanje, već efikasnija država i kvalitetnija usluga. Da narod više ne plaća birokrate koji ništa ne rade. U Memorandumu piše da će se zaposlenost u javnom sektoru smanjiti za pet odsto na osnovu prirodnog odliva i ciljane racionalizacije, odnosno otpuštanja, od polovine 2015. godine. Time se, dakle, ne kaže eksplicitno koliko će biti otkaza.
Premijer je rekao da će ciljana otpuštanja iznositi od 1,7 do 1,9 odsto.
Cilj je da povećamo efikasnost države, uvedemo red u sistem plata. Kad ljudi vide da mogu bolje i efikasnije da zarade u privatnom, nego u državnom sektoru, sami će da odu. I to je deo prirodnog odliva. Ovakvu navalu na državnu službu nemate nigde. Niko ne plaća tako visoku „ležarinu” kao neuređena država.
Pitanje otkaza je od najvećeg javnog interesa i novinari moraju da insistiraju na tome...
Iako je to prodaje novine, pristup je pogrešan. Nije vest o mogućim otpuštanjima i impliciranoj krivici vlade najveći javni interes, već potpuno suprotno. Najveći javni interes je da objavite da javni sektor neće biti mesto gde je posao dobro plaćen, bez obaveze da se radi i podnosi račun. Time će se ukinuti mogućnost zapošljavanja partijskih kadrova, rođaka, prijatelja... Svih onih koji ne žele da rade svoj posao pa zato čekamo u redovima i imamo hiljade nerešenih predmeta.
Kažete da je sređivanje javnih finansija kao operacija kuka. Hoćete da kažete da se previše bavimo time koliko to boli, a ne da li ćemo moći da hodamo?
Izgleda da se samo time bavimo. Zamislite da idete kod lekara na bolnu, ali nužnu operaciju. Bez nje ćete moći da hodate još godinu-dve, uz pomoć štapa. Onda će kuk potpuno zaribati. Iako je to jedna od najtežih operacija, pacijent ne pita koliko će boleti, koliko će doktor kosti da iseče, koliko će da košta proteza, već da li će ponovo hodati, živeti, raditi. Fiskalna konsolidacija, praćena strukturnim reformama, jeste takva operacija u kojoj rešavamo probleme iz prošlosti i pripremamo privredu za budući rast – da hoda u susret Evropi.
Koliko dugo je Srbija mogla da ide uz pomoć tog štapa?
Uz zavidni nivo likvidnosti od oko milijardu i po evra mogli smo bez problema da odlažemo reforme još nekoliko godina, ali bismo za tri godine došli do kraja. Onda bi neophodna smanjenja rashoda bila mnogo veća. Pogledajte primere zemalja koje su čekale da nakon izbijanja krize preduzimaju mere. U iznudici su potrebna mnogo veća odricanja, a posledični pad ekonomske aktivnosti mnogo dublji zbog recesije koju fiskalna konsolidacija nužno proizvodi. Procenili smo da smanjenje plata u javnom sektoru od 10 odsto i prosečno smanjenje penzija od oko pet odsto daje dovoljne početne uštede i ne obara previše agregatnu tražnju i ekonomski rast. Očekujemo ozdravljenje privrednog rasta u rekordnom roku – već 2016.
Za razliku od optimizma koji ste širili, Goran Radosavljević, s FEFA fakulteta, kaže da su poreski prihodi realno manji za jedan odsto?
To nisu stvari za diskusiju, činjenice je lako proveriti. U prva dva meseca ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, poreski prihodi nominalno su veći tri odsto i verovatno blizu jedan odsto realno nego u istom periodu prošle godine. Neporeski prihodi, uključujući dividende javnih preduzeća, više su nego dvostruko veći u odnosu na 2014. godinu.
Fiskalni savet kaže da je rast sezonskog karaktera?
Kad računamo rast poreskih prihoda u odnosu na uporedivi period prošle godine već uzimamo u obzir delovanje „sezone”. Kad je reč o neporeskim prihodima, njihov znatan porast poslednjih meseci bi se mogao smatrati sezonskim, ali to ne znači da ga treba isključiti iz projekcija prihoda narednih godina. Dubinska reforma javnih preduzeća je sastavni deo programa i znatno podizanje neporeskih prihoda, dividendi, u narednim godinama je očekivani efekat boljeg upravljanja i efikasnijeg poslovanja. Ukratko, u prva dva meseca 2015. godine ostvaren je suficit od dve milijarde u odnosu očekivani deficit od 20 milijardi dinara.
Očekujete da nivo javnog duga počne da pada 2017. godine, dok Fiskalni savet kaže da će se to dogoditi godinu dana kasnije?
Procenu kretanja duga i troškova servisiranja radimo na osnovu detaljnijih informacija o pojedinačnim kreditima i obveznicama, kao i kretanju velikog broja faktora koji utiču na uslove na domaćem i svetskim finansijskim tržištima.
U Fiskalnoj strategiji se navodi da je čak moguće da udeo javnog duga u BDP-u počne da pada krajem 2016. godine. To pretpostavlja ranije rezultate fikalne konsolidacije, kao što su manji deficit, manje potrebe za finansiranjem, niže troškove zaduživanja zbog boljeg rejtinga zemlje, koje već ostvarujemo, ranije oživljavanje privrednog rasta i bolje upravljanje javnim dugom, uključujući ranije vraćanje najskupljih dugova na osnovu privatizacije državne imovine ili koncesija. Pojednostavljna analiza na osnovu istorijskih podataka lako može da preceni cenu duga. Sto odsto sam uveren da su naše računice preciznije.
Očekujete li da će novac da pojeftini, pošto Evropska centralna banke počne da upumpava 60 milijardi evra mesečno?
Očekujem. I program s Fondom će oboriti cenu kapitala. Nivo duga će biti smanjen jer ćemo deo sredstva od prodaje imovine koristiti za vraćanje najskupljih kredita. Ako od prodaje „Telekoma” dobijemo dve milijarde, otprilike polovina će biti potrošena na vraćanje dugova, a druga polovina na završavanje prioritetnih projekata s visokim prinosima.
Zašto ste dug računali po kursu iz 2012. godine?
Nismo računali zvanični dug po tom kursu. Zaduženja uvek iskazujemo po tekućem kursu. Uporednom primenom kurseva namera je bila samo da pokažemo koliki je efekat promene dolara na rast učešća duga u BDP-u. Stanje duga u dolarima poraslo je samo za 100 miliona, a učešće u BDP je podignuto za pet odsto. Pri tom se BDP iskazan u evrima nije promenio.
Tako računajući bi i građani koji su se zadužili u švajcarcima danas bili manje dužni?
Situacije nisu uporedive. Građani su isto dužni u švajcarcima, ali je udeo duga i otplate u dinarskim dohocima naglo porastao. U slučaju države, servisiranje ovog duga neće predstavljati problem za budžet jer ćemo koristiti oko 900 miliona dolarske likvidnosti.
Svejedno, valutni rizik ne može da se zanemari.
Ne zanemarujemo to. Visoka dolarska likvidnost je zamena za klasično osiguranje od valutnog rizika. Iz ovih sredstava možemo bez opterećenja za budžet da servisiramo dolarske dugove nekoliko godina. To je bitna razlika.
Zašto nismo kupili osiguranje od valutnog rizika, onog trenutka kad je dolar počeo da jača?
To je bilo pre mog vremena. Pretpostavljam da je razlog to što takvo osiguranje košta. Nemamo ni kulturu osiguravanja ni razvijene instrumente osiguranja. Da se nije dogodilo ovo bilo bi teško objasniti građanima i poslanicima da je povećani trošak zaduživanja od nekoliko procenata, koliko košta osiguranje, opravdan.
Hoće li sledeća emisija evroobveznica biti u dolaru ili evru?
Pretpostavljam da će biti u evru, jer na kratak rok imamo ograničene mogućnosti da optimiziramo strukturu duga i obezbedimo se od valutnih rizika. S obzirom na to da je 70 odsto naših dugova u evrima, onda je najjednostavnije da se u evrima i zadužujemo. Naš narod se vekovima koristio tom tehnikom da se zaštiti od rizika tržišta. Iako su im agronomi govorili da je najbolje da na celom posedu zaseju kukuruz ili soju, seljaci bi često na delu zemlje uzgajali krompir, kupus, šargarepu i druge useve. Da se ima za život ako tržište padne ili ako neka boleština i nepogode unište useve. Želimo da prihodom od izvoza u Evropu, pre svega Nemačku i Italiju, finansiramo gro svojih obaveza. Da nas ne boli glava. A da li je to najefikasnije manje je važno.
----------------------------------
Akcize na sokove dinar ili dva
Kada očekujete da će se sok, koji pijemo dok razgovaramo, prodavati s akcizom?
Ako akcize na bezalkoholna pića uopšte budu uvedene, biće dinar-dva po litru. Cilj je više da se prate tokovi robe nego direktno povećanje prihoda. Indirektno povećanje preko smanjenja sive ekonomije i rasta PDV je mnogo veće. Bezalkoholna pića su jedan od glavnih izvora sive ekonomije u restoranima i kafićima. Ako neko nelegalno kupi ova pića, bez plaćanja PDV-a, cilj mu je da ne izda fiskalni račun i ne prijavi prihod. Inače, u slučaju kontrole, neće moći da „pravda” prodaju koja je 10 puta veća od nabavke. I obratno, plaćanjem akciza, a samim tim i PDV-a, na nabavljena bezalkoholna pića, oni će biti zainteresovani da izdaju račune, prijavljuju ceo promet kako bi ostvarili povraćaj PDV-a.
Anica Telesković
objavljeno: 08.03.2015.
