Izvor: GradskeInfo.rs, 05.Okt.2022, 12:38
Порески растеретити 80% домаћинстава, а богатима 2% више
Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков изјавио је данас да реформа пореске политике, које то тело предлаже за буџет за 2023, не захтева никакве додатне трошкове већ подразумева прерасподелу како би се боље заштитили угрожени слојеви становништва, док би реформа социјалне >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << политике и већа издвајања за социјалну заштиту коштала око 0,2 до 0,3 одсто БДП-а.
Фото: Pexels/cottonbro
„Конкретно, 80 одсто домаћинства би видело растерећење пореза, а само 15 до 20 одсто домаћинства са највишим приходима би осетило скромно повећања од два одсто“, рекао је Алтипармаков Тањугу, образлажући недавно објављени Предлог мера социјалне и поредске политике за смањивање неједнакости Фискалног савета.
Када је реч о социјалној политици, Алтипармаков каже да Фискални савет предлаже да се издвајања за социјалну заштиту за најугроженије слојеве становништва повећају за 10 одсто у буџету за наредну годину, како би се што боље заштитили најугроженији, а пре свега деца и најстарији.
Како је навео, анализа Фискалног савета је показала да је у Србији ризик од сиромаштва и неједнакости нешто већи него у упоредивим земљама региона и осетно већи него у земљама ЕУ.
„Ми за социјалну заштиту издвајамо упадљиво мање од упоредивих земаља. Конкретно, Србија издваја за социјалну заштиту три одсто БДП-а, земље источне Еворпе 3,7 одсто, а у земљама ЕУ чак 4,8 одсто“, навео је он.
Када је реч о повећању расхода за социјалну заштиту, то би износило око 0,2 до 0,3 одсто БДП-а, а највећи део тог новца би требало да се усмери на децу, то јест повећање дечијег додатка односно повећање обухвата дечијег додатка, навео је он.
Додаје да тренутно 250.000 деце прима дечији додатак, што је практично свако пето дете у Србији.
„Наш предлог је да се то повећа, да свако треће дете прима додатак, односно више 400.000 деце, као и да се износ дечијег додатка повећа за четвртину. И наравно да се усклади редовно са инфлацијом која тренутно није мала у Србији, како би породице са децом биле што боље заштићене од почетка следеће године, јер очекујемо кризу у Европи и свету, и у Србји ће ситуација бити доста неповољнија“, казао је Алтипармаков.
Фискални савет процењује да постоје могућности и потреба да се повећају буџетска издвајања за социјалну заштиту за око 10 процената, као и да је оправдано да се у буџету за наредну годину издвоје додатна средства од 14 милијарди динара за програм дечијег додатка.
Саговорник Тањуга објашњава да има пуно запослених са ниским платама и издржаваним члановима породица, чије зараде нису довољне да на прави начин покрију све трошкове, што се посебно односи на оне са минималним зарадама и раднике који имају децу или издржаване чланове домаћинства.
Каже да је порески систем Србије и земаља Балкана изузетак у односу на Европу, пошто не препознаје издржаване чланове домаћинства приликом обрачуна пореза.
„Јасно је свакоме, ако имамо два радника који зарађују просечну зараду и један живи сам, а други мора да издржава и двоје деце и незапосленог супружника, да је њихова материјална ситуација драстично различита, а у тренутном систему они плаћају исти порез“, истакао је Алтипармаков.
Нагласио је да зато Фискални савет предлаже да се уведу неопорезиви цензуси од 20.000 динара месечно за свако дете или сваког издржаваног члана домаћинства и да се додатно тренутни неопорезиви цензус за запослене од 19.300 динара повећа на 40.000 динара месечно, да би се што боље заштитили угрожени слојеви становништва.
То би значило, додаје, да радник са просечном платом, двоје деце и незапосленим супружником практично не би више плаћао порез, већ само доприносе.
То значи да би се садашње оптерећење нето плате смањило са садашњих 61 одсто на 45 одсто у реформисаном систему, објаснио је Алтипармаков.
Каже да, ипак, не могу само да се уведу пореске олакшице и потребно је, да би та реформа била приходно неутрална, да се садашња стопа пореза на зараде од 10 одсто повећа на 15 одсто и изједначи са садашњом стопом пореза на добит предузећа, како се не би створила рупа у буџету и да би то било одрживо у наредном периоду.
Фискални савет констатује и да су домаћиснтва у руралним подручјима натпросечно угрожена и посебно старији суграђани.
„Видели смо да је проблем то што они у великом броју случајева не могу да остварују право на новчану социјалну помоћ, иако су доходовно угрожени, зато што тренутни закон има сувише ригорозне критеријуме по питању имовине, па је то што је власништво над земљиштем ограничено на један хектар сувише рестриктивно. Наша препорука је да се то значајно повећа, на 10 хектара за које смо радили симулације, али могуће су и другачије алтернативе“, истакао је Алтипармаков.
То би, каже, омогућило да се и та рурална популација и старачка домаћинства боље заштите новчаном социјланом помоћи у наредном периоду.
На питање да ли су ти предлози реални за српски буџет за наредну годину, Алтипармаков је рекао да пореска реформа не би захтевала никаква додатна буџетска средства пошто представља врсту прерасподеле.
Тако да би најугроженија домаћинства са ниским зарадама и великим бројем издржаваних чланова породице имала то растерећење, док би најбогатији имали скромно повећање пореског терета за око два одсто њиховог прихода.
Тако би 80 одсто домаћинства имало растерећње пореза, а само 15 до 20 одсто домаћинства са највишим приходима би добило скромно повећања од два одсто, додао је он.
Пореска реформа, дакле, не кошта ништа, рекао је Алтипармаков у изјави за Тањуг.
„Социјална реформа би коштала тих 0,2 одсто БДП-а или ако влада буде желела до евентуално 0,3 одсто БДП-а. Мислимо да је реалистично да се то нађе у буџету за следећу годину“, казао је Алтипармаков.
На располагању смо влади ако буде заинтересовна, да им дамо конретне предлоге како да се та средства нађу и финансирају за следећу годину, поручио је Алтипармаков.
Напоменуо је да ће се ускоро радити ребаланс буџета, али да ће ребаланс више бити техничке природе и препознати неке ствари које су се већ десиле, као расходе за гас и друге енергенте који ће бити обухваћени ребалансом.
Права промена политике је могућа од буџета за следећу годину, закључио је Алтипармаков.
Republički budžet u suficitu 0,5 milijardi dinara za osam meseci
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Порески растеретити 80% домаћинстава, а богатима 2% више се појављује прво на Градске инфо.
