Izvor: S media, 27.Nov.2011, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija: Kriminalci "operu" dve milijarde evra!?
U Upravi za sprečavanje pranja novca kažu da "niko nema ni najblažu predstavu koliko para od kriminala je do sada oprano u Srbiji, ali da je reč o neverovatnim sumama što se vidi i po količini oduzete imovine u nekim postupcima koji su sprovedeni od usvajanja Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
Prema nekim procenama, u našoj zemlji se godišnje opere između milijardu i dve milijarde evra, što je pet odsto bruto društvenog proizvoda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media << />
Porezi za koje još niste čuli
Ima li prevara u kompaniji?
Srpska deca gladuju i trpe zlostavljanje!
Za uvođenje kriminalnih para u legalne tokove godinama je bila pogodna privatizacija društvenih firmi, a perači su bili i domaći i strani mafijaši.
Presude za pranje para tek od pre tri godine
Mada je Uprava osnovana još 2002, do pre tri godine nije bilo nijedne presude za pranje novca.
Danas ih ima 17 pravosnažnih, a broj istraga je u stalnom porastu. Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, samo u 2010. podnete su krivične prijave za pranje novca protiv 122 lica, protiv tri osobe zahtevi za istražne radnje, protiv 97 zahtevi za sprovođenje istrage, optuženo je 88, a osuđeno 28.
OBAVEŠTAJCI
Uprava za sprečavanje pranja novca je finansijsko - obaveštajna služba i njena osnovna delatnost je da prikuplja finansijske podatke i informacije od obveznika po Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, da ih analizira i da, u slučaju da postoji osnov sumnje da je reč o pranju novca ili finansiranju terorizma, izveštaj prosledi policiji ili tužilaštvu. Do sada Uprava je potpisala 30 sporazuma o saradnji sa državama regiona i Evrope, ali i sa Rusijom, SAD, Kanadom, Ukrajinom, Meksikom...
Načini ubacivanja prljavih para u legalne tokove stalno se menjaju, jer kriminalci koriste slabosti određenih sektora u državi, kažu u Upravi. Zato je u toku izrada tipologija pranja novca kod nas. Tipologije su podeljene u osam odeljaka i ukazuju na specifičnosti načina pranja novca kroz bankarstvo, reviziju i računovodstvo, menjačke poslove, osiguranje, advokaturu i na tržištu kapitala i nekretnina.
Tokom prošle godine Upravi su stigla ukupno 242.803 izveštaja koje su poslale banke, lizing kompanije, PTT i ostale finansijske institucije koje su imaju obavezu da šalju izveštaje po zakonu. One moraju da prijavljuju sve gotovinske transakcije u iznosu od 15.000 evra i više, i najveći broj izveštaja odnosio se upravo na to. Manji broj, ali značajan, njih 4.537, odnosio se na sumnjive transakcije.
Uprava je otvorila 72 predmeta. Od državnih organa zbog sumnje na pranje novca primila je više 300 zahteva za dostavu podataka, a stranim državama poslala je 185 zahteva, pre svega, Austriji, Mađarskoj i Hrvatskoj.
Kako se peru pare
- Tipični metodi pranja novca u Srbiji jesu pozajmice između fizičkih ili pravnih lica za kupovinu nekretnina, lokacija za stambenu izgradnju ili zemljišta, kao i transferi novca preko fantomskih kompanija, i plaćanja po osnovu fiktivnih faktura - objašnjavaju u Upravi.
Jedan od metoda je i preuzimanje preduzeća (akcionarskih društava), kada ponude za kupovinu akcija daju tek osnovana preduzeća ili ona koja nemaju finansijsku snagu. Karakteristično je i kada više investitora sa spornom poslovnom i ličnom reputacijom povezano deluju u formiranju nerealne tržišne cene akcija određenog akcionarskog društva, pri čemu im je očigledna namera da to društvo kasnije preuzimu.
"Perači" su prethodnih godina često podizali keš sa računa firme da bi navodno otkupljivali poljoprivredne proizvode (voće, povrće, stoku, lekovito bilje) i sekundarne sirovine. Sada se ovo smanjuje zbog stroge kontrole gotovinskih transakcija.
Kod spoljnotrgovinskog poslovanja postoji i trend uvećanja uvoznih faktura, odnosno umanjenja izvoznih.
- Nove metode plaćanja daju korisnicima mogućnost plaćanja direktno, korišćenjem tehničkih uređaja - kompjutera, mobilnog telefona ili kartice sa elektronskim zapisom. Kod njih često nije obavezno posedovati račun u banci i korisniku obezbeđuju anonimnost. Tako su moguće različite vrste zloupotreba - poručuju iz Uprave.
Primer uspešnog poteza je zabrana gotovinskog plaćanja od 15.000 evra i više, čime je smanjena takozvana "keš ekonomija", koja predstavlja naročit rizik za pranje novca.
(Novosti)
