Izvor: Politika, 17.Maj.2015, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oštre kazne korumpiranim službenim licima
Ako dobijete pasoš preko reda i izvedete načelnika na ručak, to je krivično delo. - Neisplaćivanje plata teško dokazivo krivično delo
Nije isto ako izvedete na ručak načelnika policije, koji vam je završio izdavanje pasoša preko reda, i ako izvedete na ručak poslovnog partnera. U prvom slučaju činite krivično delo a u drugom se ponašate zakonito. Jer, načelnik policije je službeno lice, a poslovni partner je odgovorno lice u nekoj firmi.
– Velika je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razlika između službenog i odgovornog lica. Službenom licu se ne može dozvoliti sticanje bilo kakve koristi. Nikome iz organa uprave to nije dozvoljeno. Ako dobijete pasoš preko reda i izvedete načelnika na ručak počinili ste krivično delo, bez obzira na to koliko je mala korist. Korist predstavljaju i dobijanje pasoša preko reda i ručak. Šta znači u poslovnom svetu izvesti poslovnog partnera na ručak? To je potpuno adekvatno ponašanje – kaže dr Zoran Stojanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, povodom javne rasprave o izmenama Krivičnog zakonika, koja je održana juče na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Da bi bilo jasnije šta ne sme službeno a šta ne sme odgovorno lice, već je uvedeno krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Za to je potrebna protivpravna imovinska korist odgovornog lica, na primer direktora preduzeća. Protivpravno znači suprotno propisima, prekoračenje ovlašćenja i nezakonito poslovanje.
– Međutim, ni to nije odgovarajuće rešenje jer nije dovoljno precizno određeno šta je to protivpravna imovinska korist. Ona može da se stekne na različite načine. Na primer, ako neko pravi proizvode koji nisu u skladu sa standardima, pa makar to bile i viršle na kiosku – kaže dr Stojanović.
Pitamo profesora Stojanovića, šefa radne grupe za izmene Krivičnog zakonika, kakve promene će doneti preuređena glava o krivičnim delima protiv privrede.
– Sada se uvode nova krivična dela, a postojeća se menjaju, da bi se sudovima u praksi olakšalo postupanje. Tako je zloupotreba položaja odgovornog lica jedno rezervno rešenje, jer se pod njega mogu podvesti slučajevi koji ne spadaju u druga krivična dela. Sudska praksa treba da se što više usmeri na ta druga, vrlo specifična krivična dela – kaže dr Stojanović.
Jedan od velikih problema u praksi bilo je dokazivanje poreske utaje na sudu.
– Od svih optužnica za poresku utaju, u samo 30 odsto slučajeva je došlo do osuđujuće presude. Ostalo su oslobađajuće. Jedan od problema u dokazivanju je što sud mora da utvrdi da okrivljeni nije platio porez na zakonito stečene prihode. Znači, ako vi meni uplatite neki iznos na moj račun u banci, za postojanje krivičnog dela nije dovoljno što ja to nisam prijavio i nisam platio porez. Sud mora da utvrdi da je taj iznos stečen na zakonit način, da ste vi meni platili honorar, ili da sam uradio neki posao, ali ja ne moram to da dokazujem, jer je pretpostavka da mi taj novac nije uplaćen za neki nezakonit posao – objašnjava naš sagovornik.
Zato nema razloga da se poreske utaje kvalifikuju kao zloupotreba položaja odgovornog lica, nego je potrebno preciznije propisati krivično delo.
– Imamo i niz drugih novih krivičnih dela. Reč je o tome da su predložena nova krivična dela protiv privrede zapravo u velikoj meri konkretizovana i specijalizovana, za razliku od dosadašnjih, koja su isuviše uopštena. Zloupotreba zastupanja je jedno od tih dela, ako je neko lice ostvarilo protivpravnu korist ako je zastupalo, zaključivalo ugovor u ime neke firme, a to ne mora biti odgovorno lice – kaže prof. dr Zoran Stojanović.
Odgovorno lice će ipak ostati u Zakoniku kao izvršilac krivičnog dela, ali će „zloupotreba položaja odgovornog lica” ostati kao rezervno krivično delo i postojaće samo onda ako nije moguće optuženje za neko drugo krivično delo protiv privrede.
Šta se menja
Osim predloga o uvođenju kazne doživotnog zatvora, najveći deo izmena Krivičnog zakonika odnosi se na krivična dela protiv privrede, a na jesen se očekuju i nove izmene, najviše u delu o zloupotrebi narkotika.
Neisplaćivanje plata teško dokazivo krivično delo
Da li poslodavac može da ide u zatvor zato što ne isplaćuje plate radnicima, kao što su neki mediji i advokati „široko protumačili” krivično delo prevare u obavljanju privredne delatnosti, pitali smo profesora Stojanovića.
– Bilo bi neophodno dokazati da poslodavac od početka nije imao nameru da isplaćuje zarade, da je radnike doveo u zabludu da će im plate biti isplaćene i da ih je održavao u toj zabludi. Moguće je taj slučaj podvesti pod ovo krivično delo, ali bi to u praksi bilo teško dokazati – kaže dr Stojanović.
„Ko u obavljanju privredne delatnosti, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da nešto učini ili ne učini na štetu imovine subjekta privrednog poslovanja za koje ili u kojem radi ili drugog pravnog lica, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom”, navodi se u predloženom članu 223 Krivičnog zakonika.
