Izvor: Blic, 18.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostavila bebu da umre u bašti
Ostavila bebu da umre u bašti
BEOGRAD - Osećam veliku krivicu zbog bebe. Ali bio je me strah od reakcije i osude ukućana i okoline... Da ne kažu okopilila se. Kad sam je rodila, zamotala sam je u peškir i ostavila u bašti. Samo sam Boga molila da ostane živa, a ja neka i umrem. Ali... - tihim drhtavim glasom priča 28-godišnja Dragana Mikić iz Velike Krsne kod Mladenovca.
Dragana Mikić je prošle nedelje uhapšena i osumnjičena za čedomorstvo svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ćerke rođene 20. septembra, koju je umotala u peškir i ostavila u bašti u blizini kuće, gde je sutradan preminula. Posle policijskog pritvora, istražni sudija Opštinskog suda u Mladenovcu, pustio ju je da se brani sa slobode i od petka je u roditeljskom domu.
Iako je na slobodi, Dragana kaže da nema mira jer je stalno progone slike_arhiva novorođene ćerke, kako je posmatra krupnim, tamnim očima.
- Otišla sam u Kolašin i zaposlila se kao konobarica. Ubrzo sam počela vezu sa jednim Crnogorcem i ostala trudna. Kada sam mu rekla to, posvađali smo se i prekinuli svaki kontakt, pa sam se u maju vratila kući - nastavlja Dragana paleći cigaretu jednu za drugom.
Iako je trudnoća bila poodmakla, ništa nije pričala porodici. Ćutala je, kako kaže, ne razmišljajući o tome da su promene na njenom telu sve vidljivije i da mora doći dan kada će da rodi dete.
- Porodila sam se sama u svojoj sobi 20. septembra u 5.45. Cele noći nisam spavala od bolova, ali nikoga nisam zvala da mi pomogne. Ujutro sam se otvorila i izašla je devojčica s gustom smeđom kosom. Nisam znala ni da treba da presečem pupčanu vrpcu i da joj podvežem pupak, već sam je samo umotala u peškir i odnela u baštu da je neko ne bi video ili čuo. Želela sam da je sklonim od ljudi iz straha od njihove reakcije - priča Dragana.
Novorođenče je ostavila u bašti obrasloj korovom, stotinak metara od kuće. Vratila se u svoju sobu, sakrila krvavu posteljinu i legla pretvarajući se da je boli zub. Kada je kasnije toga dana otišla do bašte, beba je još bila živa.
- Glavica joj je virila iz peškira i gledala me je. Da je neko ne bi video ili čuo plač, pomerila sam je još dalje i ostavila ispod oraha. Sledećeg dana kada sam došla, bila je mrtva - kaže Dragana.
Mrtvo novorođenče stavila je u kartonsku kutiju, koju je zakopala u porodičnom vinogradu, udaljenom oko kilometar od kuće. Bila je sigurna da niko neće naći bebu, jer vinograd nije dugo obrađivan.
- Od trenutka kada sam je zakopala, nisam imala mira. Samo sam šetala po kući i dvorištu. Nisam spavala, jela... Ali nisam ni pomišljala da će policija saznati za to, da će ih neko, po svemu sudeći zloban, obavestiti i da će me privesti - kaže Dragana.
Na pitanje da li je ikad razmišljala da dete odnese u dom ili bar ostavi na ulici da ga neko nađe, Dragana odgovara da nije razmišljala. Jednostavno, kaže ona, kao da je imala 'prekid u mozgu' dok je bila trudna i prvih dana posle porođaja.
- Svesna sam da nisam postupila kako je trebalo. Ali bio me je strah od osude ukućana i okoline. Brat Moša, koji je u Nemačkoj, staromodan je i ne znam kako bi prihvatio da rodim dete neudata. Ali sve te osude su mnogo blaže od onoga što sada osećam i krivice koju nosim sa sobom. Samo mi je pred očima devojčica kojoj ni ime nisam dala, kojoj glavica viri iz peškira i koja me gleda, ali ne plače - kaže Dragana. Aleksandra Ž. Adžić Ko su žene koje usmrćuju svoju novorođenčad
- Nisam imala nameru da ubijem svoje dete, ali od detinjstva imam trenutke kada nisam svesna svojih postupaka. Pretpostavljam da se i ovog puta to dogodilo - svojevremeno je za 'Blic' izjavila Negosava Đurić (39) iz negotinskog sela Sikol, osumnjičena da je u januaru prošle godine muško novorođenče udavila u loncu vode. Negosava je nekoliko godina ranije već bila osuđena zbog čedomorstva. Tada se porodila u pogonu IHP 'Prahovo', gde je radila, a bebu je ubacila u ormar.
Javnost je najviše bila šokirana zločinom u selu Prevešt kod Rekovca. U maju prošle godine na videlo je izbila tragična sudbina Slavice Glišić koja je ubila četiri bebe. Dvoje novoređenčadi, kako je tvrdila Slavica, usmrtila je njena majka, dok je dvoje ugušeno u plodovoj vodi. Nad Slavicom, koja bolesna živi u sirotinjskim uslovima, seksualno su se iživljavali mnogi muškarci iz tog i susednih sela.
U crnoj seriji zločina je i Vesna M. (36) iz Stubla, koja je 9. januara prošle godine zamalo zadavila svoju bebu u bolničkoj sobi u Vranju. Vesna M. je i početkom 2001. svoju tek rođenu bebu ugušila u vozu. Jelena Ćuslović iz čačanskog sela Prislonica 18. aprila prošle godine svoju pet dana staru bebu bacila je u bunar. Prošle godine u Srbiji je podneto devet krivičnih prijava zbog čedomorstva, a u godinu dana ranije zabeleženo je 10 takvih slučajeva.
Stručnjaci kažu da se čedomorstvo smatra takozvanim privilegovanim ubistvom, koje se kažnjava zatvorom od tri meseca do tri godine. Sudovi uglavnom izriču blage kazne, što pokazuje i slučaj Biljane Tomašević iz Kuršumlije, koja je osuđena na uslovnu kaznu. Ona je bebu ugušila, a olakšavajuća okolnost bila je da ranije nije osuđivana.
- Psihička bolest je uvek 'ispod' čedomorstva. Ili je žena već bolesna, ili se nakon porođaja desila trauma. Ima slučajeva da žene dožive porođaj kao traumu. Može se desiti da je bolest bila prisutna negde duboko, pa da se pokrenula nakon porođaja. Majka koja odluči da ubije novorođenče jeste žena sa ozbiljnim poremećajem morala i psihičke strukture ličnosti - kažu za 'Blic' doktori dnevne bolnice za psihoze pri beogradskom Institutu za mentalno zdravlje i navode da nije svaka žena stvorena da bude majka i da je za mnoge majčinstvo samo instinkt za produžetak vrste. T. M. S.
