Izvor: Politika, 11.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi sudovi na novi način
Najviši sud biće Vrhovni kasacioni, a ispod njega su četiri apelaciona suda, u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu
U Srbiji će biti ukinuta 104 suda. Preostali sudovi zvaće se drugačije nego sada, a sve sudije biće ponovo birane na dužnosti u novim sudovima. Neki neće biti reizabrani, a neki će prvi put stupiti na tu dužnost. Sve ostalo je isto.
To bi, u najkraćem, bila reforma pravosuđa za početnike. Rasprava u Skupštini Srbije nije baš najjasnija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za početnike. Jedan poslanik objašnjava da ćemo zapravo imati stare sudove sa novim sudijama, a drugi kaže da je reč o novim sudovima i starim sudijama. Jedan navodi da će sudstvo postati putujući cirkus, a drugi tvrdi da građani u malim mestima ipak neće putovati po 80 kilometara da bi došli do pravde, odnosno do najbliže zgrade suda.
Osnovna zamerka reformatora na sadašnje stanje je neravnomerna raspodela predmeta, tako da sudija u Opštinskom sudu u Mionici ima, u proseku, deset predmeta u radu, dok njegov kolega u Opštinskom sudu u Valjevu, za istu platu, ima 53 predmeta. Zato više neće postojati opštinski sudovi u malim mestima, kao što su Mionica, Brus ili Babušnica, nego će postojati osnovni sudovi u većim gradovima, koji će preuzeti mesne nadležnosti malih sudova na svojim „teritorijama”. Međutim, nadležni u Ministarstvu pravde tvrde da niko neće biti uskraćen za ostvarivanje svojih prava pred sudom jer će sudije putovati iz većih u manja mesta na zakazana ročišta, a nijedna postojeća sudska zgrada neće promeniti namenu. Takvo objašnjenje je, opet, zaposlenima u pravosuđu dalo povoda da situaciju uporede sa Divljim zapadom gde je pravdu „delio” putujući sudija Roj Bin.
Reč je, ipak, o temeljnoj reformi sudstva. Najviši sud biće Vrhovni kasacioni, a ispod njega su četiri apelaciona suda (u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu). Oni će odlučivati po žalbama na presude viših sudova, koji će uglavnom imati nadležnost sadašnjih okružnih sudova, a najniži sudovi su osnovni sudovi – sadašnji opštinski, s tim što će ih biti manje nego sada. Sada postoji 138 opštinskih sudova, a posle reforme biće 34 osnovna suda. U obrnutoj piramidi to izgleda ovako: osnovni (34), viši, apelacioni i vrhovni kasacioni. To su sudovi opšte nadležnosti, a sudovi posebne nadležnosti su privredni i prekršajni sudovi. Biće osnovan i poseban Upravni sud.
Mnoge sudije i narodni poslanici smatraju da su novi nazivi sudova samo paravan za opšti izbor sudija, odnosno reizbor, a to je nešto zbog čega su svi u pravosuđu uznemireni. Govori se o stranačkoj pripadnosti kandidata za sudije odnosno o njihovoj političkoj podobnosti, što je mnogo širi pojam od partijske pripadnosti. Na tom terenu moguće je sve dovesti u pitanje, pa je zato neophodno da nadležni jasno i glasno kažu šta su zapravo pravi kriterijumi.
Ministarka pravde je rekla da su reforme pravosuđa suštinske i da će dovesti do povećanja efikasnosti i kvaliteta rada. Predložena mreža sudova omogućiće objektivniji rad sudija i ujednačavanje sudske prakse, a izbeći će se i uticaj lokalne sredine na rad sudova, rekla je ministarka. Građani će dobiti sudove koji će raditi brže i bolje.
A. Petrović
[objavljeno: 12/11/2008]
