Izvor: RTS, 13.Jul.2013, 16:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tačijev beg od "Zmije"

Kosovski premijer Hašim Tači želeo bi da ostane upamćen kao državnik, koji održava bliske veze sa Zapadom i koji je prihvatio sporazum sa Beogradom. Međutim, progoni ga prošlost iz doba rata na Kosovu. I danas ga prati slika nemilosrdnog vođe OVK, kada je bio poznat pod nadimkom "Zmija" i optužbe za veze sa mafijom, piše "Njujork tajms".

Kada je Hašim Tači režirao krvavi gerilski rat sa planine >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ove jadne, robusne zemlje, toliko vešto je bežao od hapšenja, da su ga saborci zvali Zmija. Sada, četrdesetpetogodišnji Tači, bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i sadašnji kosovski premijer, želi da bude upamćen kao državnik.

U junu je prihvatio da sprovede okvirni sporazum o podeli vlasti sa Srbijom, koji su Evropa i SAD pozdravili kao trijumf mira i pomirenja u regionu, nakon ratova devedesetih u tom delu Balkana. U ratu je ubijeno oko 120.000 ljudi, od čega više od 10.000 na Kosovu.

Tači je u Vašingtonu i Briselu bio prozvan balkanskim Gerijem Adamsom, njegova zemlja je sada na putu kao Evropi, a njegovo ime spominjano je, neverovatno, kao ime mogućeg kandidata za Nobelovu nagradu za mir.

U Srbiji je, međutim, veoma ozloglašena figura, zbog teškog prevazilaženja etničkih neprijateljstava u regionu u kojem su sećanja još sveža.

Za bivšeg komandanta OVK zapadne diplomate kažu da je bio nemilosrdan i zastrašujući vođa tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine. Naređivao je hapšenja, ubistva i čistke među pobunjeničkim borcima. Tači to oštro odbacuje.

"Mnogi ljudi u Srbiji smatraju da to što Tači nije optužen za ratne zločine prikazuje dvostruke standarde pravde pobednika", kaže Ljiljana Smajlović, istaknuti srpski komentator i predsednica Udruženja novinara Srbije.

"Sada želi da zaboravi svoju prošlost i krene po pravilima, i nesumnjivo je iskren u toj težnji. Ali svaki ratni zapovednik u bivšoj Jugoslaviji zamišlja sebe kao liberalnog demokratu", kaže Smajlovićeva.

U intervjuu, Tači odbacuje takve etikete, tvrdeći da se snažno borio protiv brutalnog ratnog neprijatelja. "Borio sam se na pravoj strani istorije, oslobađajući moj narod od tiranije nemilosrdnog neprijatelja i masovnog pokušaja genocida", kaže Tači.

Ipak, prošlost ga stalno progoni. Godine 2010, u izveštaju Saveta Evrope pisalo je da je Tači predvodio "mafijaške grupe" koje su krijumčarile oružje, heroin i ljudske organe tokom, ali i nakon rata.

Tači je odbacio te optužbe, a kosovska vlada tada ih je nazvala "gnusnim". U avgustu 2011. godine, Evropska unija je formirala specijalnu radnu grupu sa zadatkom da istraži istinitost tvrdnji o trgovini organima, uključćujući i one da je Tači u to uključen. Radna grupa još uvek nije dostavila svoje zaključke.

Upitan o optužbama da su kosovski Albanci kidnapovali Srbe tokom rata i vadili im bubrege u skrivenoj "žutoj kući" u Albaniji, Tačiju je nestao osmeh sa lica. "Tako nešto se nikada nije dogodilo, nemamo ništa da krijemo", rekao je Tači.

"Što se pre to pitanje reši, bolje je po Kosovo. To je veoma težak teret za nas, ali verujemo u istinu i pravdu", kaže Tači.

Toliko demona leti iznad regionalnog pomirenja i uspeh sporazuma o podeli vlasti predstavljao bi prekretnicu za Tačijevu zemlju, koja se bori za puno međunarodno priznanje.

Neprijatno rukovanje sa Dačićem

Tači kaže da ga je ratno iskustvo naučilo da zadrži strpljenje tokom šest meseci svakodnevnog pregovora sa svojim bivšim neprijateljem - premijerom Srbije Ivicom Dačićem.

Za vreme rata, Dačić je bio portparol bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, čije snage su bezuspešno pokušavale da uhvate i ubiju Tačija.

Atletski građen, visok i mršav čovek sa čvrstim stiskom ruke, Tači, sedmi od devetoro dece, dolazi iz porodice poljoprivrednika u Drenici na Kosovu, središtu albanskog otpora Srbima.

"Nije bilo lako da za stolom jedan preko puta drugog sede dva bivša zakleta neprijatelja", rekao je Tači, prisećajući se svog prvog neprijatnog rukovanja sa Dačićem. Ali, kaže, pragmatizam je na kraju pobedio. Pomoglo mu je i to što ga kod kuće slave kao bivšeg vojnika.

Kaže da je borba bila krvava. Njegov deda po ocu borio se protiv nacista, a nakon rata članovi njegove porodice postali su odani antikomunisti koji su se borili protiv srpskih snaga jugoslovenske vojske.

Aktivista je bio još kao tinejdžer, kako kaže, politika ga je zainteresovala tokom posete rođacima u Beču i Parizu osamdesetih, gde je uvideo mogućnost "normalnog" života daleko od srpskih policijskih pendreka.

Kasnije je otišao u ilegalu i pridružio se OVK. Dok su neki, poput prvog kosovskog predsednika Ibrahima Rugove favorizovali gandijevski pasivan otpor, Tači je bio zagovornik nasilne oružane borne. "Režim u Srbiji nije mogao biti umiren osmesima i zagrljajima", kaže Tači.

Ranih devedesetih, upisao je postdiplomske studije politike i istorije u Švajcarskoj. Oženjen je i ima sina.

Zaslužan je za transformaciju glomaznog i podeljenog OVK u jedinstvenu borbenu mašinu kasnih devedesetih, kada su intenzivirani sukobi sa srpskim snagama.

Pokazao se kao pragmatičan, potpisujući kompromis koji je ubrzao proces konačne nezavisnosti Kosova. Razgovori su na kraju propali kada je Beograd odbio da povuče sve svoje vojne snage, što je iniciralo NATO bombardovanje.

Od gerilaca do demokrata

Nakon rata, pripisuje mu se zasluga za demilitarizaciju pobunjeničke vojske, ali hiljade Srba ipak je moralo da pobegne od osvetničkih napada.

Osnovao je Demokratsku partija Kosova (DPK) sastavljenu uglavnom od bivših gerilaca. Nakon što je stranka izgubila dva puta uzastopno na izborima - što je bio neočekivani udarac - promenio je svoju nacionalističku borbenu orijentaciju, promovišući tešnje veze sa Zapadom. Izbore je konačno osvojio novembra 2007. godine.

Pokušao je, takođe, da obnovi svoju reputaciju mačo muškarca, a nedavno je iznenadio čak i svoje najbliže savetnike, zalažući se za građanska prava gej osoba u ovoj konzervativnoj zemlji. Razvio je ljubav prema finim italijanskim vinima, strastveni je skijaš, a odavno je svoju masrkirnu uniformu zamenio tamnim markiranim odelima.

Mada su mu široko pripisivane zasluge za kosovsku nezavisnost, i potpredsednik SAD Džozef Bajden nazvao ga je "kosovskim Džordžom Vašingtonom", njegova vlada stalno je suočena sa optužbama za korupciju.

U maju je pretrpeo još jedan udarac kada je sud EU naredio hapšenje sedam bivših komandanata OVK optuženih za ratni kriminal, uključujući i dvojicu Tačijevih bliskih sradnika. Tači ističe da su se on i njegovi saborci borili za slobodu.

Citirao je tekst omiljene pesme "Stinga", koju je slušao dok je bio mladi lider gerile. "Da bi neko bio čovek potrebno je više od borbene opreme. Da bi neko nosio pištolj potrebno je više od dozvole. Suočite se sa svojim neprijateljima, izbegavajte ih kad možete. Džentlmen hoda, ali nikada ne beži".
Pogledaj vesti o: Hašim Tači

Nastavak na RTS...

Kurir: AVET PROŠLOSTI: Tačijev beg od Zmije!