Izvor: Blic, 12.Jun.2010, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kraj Evra?

Od izbijanja grčke krize sve je veći broj analitičara koji smatra da je neminovan kraj evra. Da li je baš tako? Mislim da većina zagovornika ove teze su oni koji imaju interes da nestane ili oslabi evro. U nastavku testa slede argumenti zašto ne verujem u nestanak evra.

U trenutku uvođenja evra kurs evra prema dolaru je bio 1:1. Evro je u tom trenutku predstavljao veliku konkurenciju dolaru i značio je gubitak dela emisione dobiti SAD (emisiona dobit je razlika između >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << troškova štampanja novca i kupovne vrednosti novca) jer je veliki broj zemalja deo svojih deviznih rezervi konvertovao u evro. FED je tada uradio sve kako bi očuvao vrednost dolara i uskoro je dolar bio za više od 15 odsto jači od evra. Međutim, ubrzo se pokazalo da je takva politika pogrešna jer ona znači slabljenje konkurentnosti američke privrede i došlo je do velikog rasta spoljnotrgovinskog deficita SAD. Stoga FED dozvoljava postepeno gubljenje vrednosti dolara, tako da je u jednom trenutku evro bio i za više od 50 odsto jači od dolara. Iz ovoga jasno možemo zaključiti da je fluktuacija kursa evra bilo u prošlosti i da će ih biti i u budućnosti i da je u odnosu na istorijski minimum evro za više od 30 odsto „jači" u odnosu na dolar, a za 20 dsto u odnosu na trenutak uvođenja.

Kraj evra bi značio i kraj Evropske unije jer bi zauvek bio završen san o daljem jačanju integracije evropskih zemalja. Isto tako, to bi značilo i ogromne troškove za zemlje evrozone jer bi se ogromna količina evra vratila u evrozonu. Izvesno je da nijedna individualna valuta ne bi imala ni približnu snagu kao evro, uključujući i nemačku marku. Takođe, projekat stvaranja EU je značio brz razvoj zemalja članica, a ukidanje EU bi neminovno vodilo i nestanku EU i samim tim značajnom usporavanju rasta.

Ukidanje evra bi značio veliki rast neizvesnosti, on bi vodio rastu pesimizma u evrozoni, investitori bi se suzdržavali od investicija, nivo potrošnje građana bi se u takvim uslovima takođe smanjio i zemlje evrozone bi ubrzo zapale u još dublju krizu nego što je bila globalna finansijska kriza. U evrozoni su svesni toga i zbog toga je data velika pomoć Grčkoj i istovremeno je pripremljen evropski stabilizacioni fond, „težak 750 milijardi evra", u slučaju pojave krize u nekoj novoj zemlji članici. Znači, zemlje evrozone su svesne šta bi značio krah evra i spremne su da ga svim sredstvima brane.

Zagovornici kraja evra ističu da je preveliki nivo javne potrošnje i previsoki budžetski deficit faktor koji će dovesti do nestanka evra. Međutim, cifre govore prilično drugačije. U 2009. godini budžetski deficit na nivou evrozone je iznosio 6,3 odsto, a samo četiri članice su imale deficit veći od 10 odsto. Istovremeno u SAD u 2009. godini budžetski deficit je iznosio 9,9 odsto, a postoje naznake da bi u ovoj godini mogao biti još viši.

Mnogi ističu da će Grčka dobrovoljno istupiti iz evrozone, da je to najlakši način da prebrodi krizu i da će to biti početak kraja evra. Izvesno je da se to nikada neće desiti jer dugovi grčke su u evrima. Uvođenje nacionalne valute bi značilo njenu brzu depresijaciju u odnosu na evro, tako da se dug ne bi smanjio, već bi se naprotiv povećao jer bi trebalo izdvojiti veću količinu nacionalne valute za isti iznos evra, pa bi se time kriza još više produbila.

Ipak, dalje gubljenje vrednosti evra je nešto što je realno jer snagu jedne valute oslikava snaga privrede, a evropska privreda je oslabljena. Međutim, to je i automatski korektivni mehanizam. Slabljenje vrednosti evra će značiti da proizvodi iz evrozone postaju jeftiniji u svetu. Npr. nemački automobili će pojeftiniti u SAD i veliki broj kupaca će sada zbog toga kupovati nemačke automobile. To će voditi rastu obima proizvodnje nemačke auto-industrije, odnosno jačanju nemačke privrede, a jačanje privrede znači i jačanje valute.

Na kraju, ko su zagovornici teze o propasti evra. U prvom redu to su špekulanti i oni koji su podstaknuti od špekulanata. Naime, najavama da će evro nestati vrši se pritisak na „bekstvo" iz evra, odnosno na konverziju u druge valute. To znači povećanu ponudu evra i dalje gubljenje vrednosti evra. Kada evro dostigne svoj minimum, tada ulaze špekulanti i kupuju velike iznose sada oslabljenog evra i kada se pokaže da evro neće nestati, kurs evra skače, špekulanti tada prodaju evro, vraćaju se u originalnu valutu i na taj način ostvaruju ogromnu zaradu. Zatim zagovornici teze o propasti su i poznati akademski ekonomisti koji su protivnici globalizacije, a evro je sinonim globalizacije. Na kraju tu je i rat za ostvarenje što veće emisione dobiti.





Nikola Fabris,

profesor Ekonomskog fakulteta i savetnik Centralne banke Crne Gore

Nastavak na Blic...