Izvor: RTS, 23.Maj.2012, 09:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grčka bez evra i posledice
Zamena evra drahmom bi otežala i već sada tešku situaciju u grčkoj ekonomiji, ocenjuju pojedini analitičari. Postoji nekoliko scenarija u slučaju izlaska Grčke iz evrozone.
Izlazak Grčke iz evrozone i prelazak s jedne valute na drugu ne bi bio nikakav nov događaj, s obzirom na to da je takva praksa dobro poznata i široko rasprostranjena u istoriji svetskog valutnog prometa, ukazuju ruski analitičari.
Kada bi neka zemlja prelazila na novu valutu, ona bi, po >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pravilu, računala na jačanje svog valutnog i finansijskog sistema i poboljšanje ukupne situacije u ekonomiji.
U Slučaju Grčke se, nažalost, ni na šta slično ne može računati, s obzirom na to da je očigledno da bi i u slučaju zamene evra drahmom već i sada teška situacija u grčkoj ekonomiji postala još teža, ocenili su analitičari.
Nade da bi grčko rukovodstvo, po preuzimanju u svoje ruke instrumenata monetarnog upravljanja, koji su sada u rukama Evropske unije, uspelo da uz njihovu pomoć popravi situaciju, neosnovane su, smatraju analitičari koji su pripremili nekoliko scenarija za prelazak Grčke sa evra na drahmu i za moguće posledice takve odluke.
Ako bi Evropska unija odlučila da isključi Grčku iz evrozone, grčka centralna banka, komercijalne banke i druge finansijske institucije bi prvo morale da novčana sredstva na računima fizičkih i pravnih lica preračunaju iz evra i drahme.
Zatim bi centralna banka morala da naruči potrebnu količinu banknota, nominovanih u drahmama, kako bi njima zamenila gotovinu u evrima.
Kao treće, sve privredne strukture nefinansijskog sektora, privatne i državne, morale bi da preračunaju svoje bilanse iz evra u drahme.
Hartije od vrednosti grčkih emitenata (uključujući vladine hartije od vrednosti), takođe bi morale da budu konvertovane u drahme, a cene svih roba i usluga koje se realizuju na teritoriji Grčke morale bi da budu izražene u drahmama.
Posle sprovođenja tih tehničkih procedura bio bi završen formalni izlazak Grčke iz zone evra. U procesu tog izlaska iskrsle bi, naravno, neke neformalne poteškoće.
Prva takva složenost bio bi kurs po kojem bi bio zamenjen novac grčkih rezidenata. Bilo bi razumno da grčke vlasti novac preračunaju po kursu 1:1, čime bi, formalno, imovinska prava vlasnika tog novca bila zaštićena. Takav kurs bi, međutim, praktično bilo nemoguće očuvati u kasnijem periodu, smatraju analitičari.
Grčka vlada, bilo koja da bude, verovatno bi počela da emituje nacionalnu valutu u velikim količinama, što bi dovelo do njene inflacije i devalvacije. Tada bi novac, bez obzira što je preračunat po "pravičnom" kursu, veoma brzo izgubio na vrednosti i njegovi vlasnici bi pretrpeli znatne gubitke.
Mnogo bolje bi bilo da se zamena obavi po manje pravičnom, ali adekvatnijem kursu, ali takvu varijantu razvoja događaja je teško predstaviti, naročito ako se uzme u obzir tekuća politička situacija u Grčkoj.
Nepoznat mehanizam prelaska
Druga poteškoća je u tome, što je nepoznat mehanizam prelaska sa korišćenja evra, na korišćenje drahme. Mogao bi se, na primer, koristiti mehanizam neodložnog prelaska kada centralna banka i vlada Grčke objave dan tokom kojeg bi morale da budu sprovedene mere za preračunavanje novčanih sredstava na računima i zamenu gotovine.
Takođe bi mogao da bude korišćen mehanizam postepenog izvođenja evra iz opticaja i njegove zamene drahmom. Tako bi, na primer, novac na depozitima i tekućim računima bio preračunat u drahme odjednom, a banknote zamenjene tokom nekoliko sedmica.
Tokom tog "prelaznog perioda" jedinstvena evropska valuta i grčka valuta bi bile u opticaju paralelno i cene bi bile nominovane u obema valutama.
Mogao bi da bude korišćen i sasvim povoljan mehanizam izlaska iz zone evra (ako bi EU pokazala dobru volju), kada već postojeća novčana sredstva u evrima koja su u vlasništvu grčkih rezidenata ne bi bila menjana u drahme, već bi ostala nominovana u evrima. Posle određenog datuma bi sve isplate i primanja bili realizovani samo u drahmama.
Takav mehanizam je najekonomičniji, tim više što pri njegovom korišćenju ne dolazi do problema s kursom prevođenja evra u drahme.
Treća složenost je u tome što znatan deo grčkih hartija od vrednosti pripada nerezidentima Grčke. Ako bi te vrednosne hartije bile konvertovane iz evra u drahme, njihovi vlasnici bi pretrpeli ogromne gubitke pri konvertovanju kuponskih isplata ili vraćenog duga u grčkoj valuti u neku drugu stranu valutu.
Nerezidenti, vlasnici grčkih obveznica, već su ionako pretrpeli gubitke kada su pristali na delimičan otpis i restrukturisanje grčkog vladinog duga, mada su tada sačuvali raniju valutu duga i vrednost svojih grčkih aktiva.
Gubitak džinovskih razmera
Ako bi, pak, njihove obaveze, nominovane u evrima, bile zamenjene obavezama u drahmama, gubitak vrednosti njihovih aktiva bi bio džinovskih razmera.
Četvrta, mada verovatno ne i poslednja složenost je što bi zamena evra u drahme malo šta pružila grčkoj ekonomiji.
Grčka je u toliko velikoj meri integrisana u svetsko tržište da praktično u potpunosti zavisi od njegovog kolebanja.
Domaća proizvodnja i unutrašnje tržište Grčke su toliko mali da nikakve stimulativne mere, koje daju rezultat u ekonomijama Nemačke, Francuske ili Britanije, tu ne bi donele korist.
Zbog toga bi najverovatnije bilo koja grčka vlada posle napuštanja evra koristila mogućnost praktično neograničene emisije domaće valute radi imitacije rešavanja socijalnih problema.
Neograničena dodela novca ne bi, međutim, rešila nikakve socijalne probleme, ali bi zato stvorila nove koji bi bili posledica neprestanog razbuktavanja inflacije, zaključili su ruski analitičari.
.jpg)
