Izvor: B92, 17.Okt.2010, 04:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čitava Evropa okovana štrajkovima

Jesen je na Starom kontinentu već treći put godišnje doba u kome ne jenjava sezona štrajkova. Za novembar se najavljuju novi, u Velikoj Britaniji.

Demonstriralo se u Grčkoj, Španiji, Poljskoj, Rumuniji, Češkoj, Slovačkoj, Nemačkoj, Belgiji, protesti ne jenjavaju u Francuskoj, Portugalu, Italiji, Sloveniji.

Započeti gnevom radnika zbog vladinih budžetskih rezova koji su se direktno odrazili na njihove novčanike, protesti u kojima su "pokretačke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << mašine" na desetine sindikata, blokiraju mesecima život u prestonicama.

Španija je bila "okovana” generalnim štrajkom. U Grčkoj, počev od maja, demonstriraju stotine hiljada radnika, blokirajući čas puteve, čas luke, čas aerodrome... Irski parlament je bio "cementiran” u znak protesta protiv spasavanja banaka u vreme dubokih rezova u javnoj potrošnji... Najzad, Brisel je, kao evropska prestonica, nedavno blokiran demonstracijama 100 hiljada članova sindikata iz 24 zemlje.

Turisti postali taoci štrajkova

"Kolateralna” šteta, posebno na atraktivnim turističkim destinacijama, poput Grčke, Španije, Francuske... postaju putnici, zaglavljeni na aerodromima, putevima, trajektima kao "taoci” svetske ekonomske krize.

Okidač za proteste u svim zemljama su vladine mere štednje za koje vlasti država Starog kontinenta tvrde da su neophodne. Posle buma jeftinih kredita, nekretnina i mnoštva radnih mesta, rez nastao prelivanjem svetske ekonomske krize iz Sjedinjenih Američkih Država, delovao je šokantno na mnoge evropske zemlje.

Najviše na Grčku, koju su MMF i zemlje evrozone priključile na veliku "infuziju”, vrednu 110 milijardi evra, kako bi se sprečio domino-efekat krize na druge članice. Španija, Portugalu, Italija ili Irska, zemlje takođe sa ozbiljnim ekonomskim teškoćama, bore se da ne dospeju do ove tačke, dok krupne ekonomije poput Britanije, Francuske i Nemačke prave velike rezove u troškovima, u pokušaju da se spasu od krize koja je počela da se širi kao posledica rizičnih pozajmica koje su izdavale američke banke.

Potražnja za kupovinom javnih dugova nije velika, i vlade su prinuđene na mere koje bude ogromno nezadovoljstvo građana. Evropska komisija mora da preti nekim zemljama evro zone, poput Španije ili Irske, višemilionskim kaznama ukoliko se čvrsto ne pridržavaju budžetskih rezova kako bi se sprečile krize "a la Grčka” koje bi mogle da ugroze i zajedničku valutu - evro.

Građani, međutim, teško prihvataju ovo treniranje strogoće. Demonstranti traže od vlada da olakšaju mere koje se kreću od povećanja taksi, zamrzavanja plata, otpuštanja, do podizanja starosne granice za odlazak u penziju. Predstavnici Evropske konfederacije sindikata zahtevaju od vlada nešto sasvim drugo - planove za otvaranje radnih mesta i novi ekonomski rast.

Rešenje nije jednostavno. Ako popuste pred gnevom građana koji sve teže sastavljaju kraj s krajem, vlade reskiraju da dalje uruše finansijski kredibilitet svojih tržišta. Ako ne udovolje željama građana, suočavaju se sa masom nezadovoljnika koji bi na kraju mogli da ugroze i - njihove fotelje.

U međuvremenu, štrajkovi koji ne jenjavaju nagrizaju Evropu. Naftna kompanija "Total” je morala da zatvori šest rafinerija u Francuskoj zbog štrajka, što je polovina od ukupnog broja rafinerija u ovoj zemlji. U Španiji, u sukobima demonstranata i policije ranjeno je 15 ljudi. Letnja sezona u Grčkoj bila je mršava.

Milioni ljudi na ulicama u Francuskoj

Nestašica goriva u Francuskoj?

Francuska ministarka ekologije Kristin Lagard kaže da u Francuskoj nema nestašice goriva i pored štrajka rafinerija i dodaje da rezerve goriva mogu da traju nekoliko nedelja. U štrajku je 12 francuskih rafinerija, dok je 10 potpuno obustavilo rad, što bi moglo da dovede do ozbiljnih problema u aviosaobraćaju. Međunarodni aerodrom Šarl de Gol ima rezerve goriva za najviše dva dana, dok drugi međunarodni aerodrom Orli ima rezerve goriva za nekoliko dana.

Više od milion ljudi protestovalo je u subotu u nekoliko francuskih gradova zbog najavljene reforme penzionog sistema u zemlji, a nastavljen je i štrajk rafinerija.

Prema procenama sindikata CGT i CFDT, između 2,5 i tri miliona ljudi pridružilo se uličnim demonstracijama od Tuluza do Ruana, što je manje u odnosu na broj učesnika protesta održanih u utorak, na kojima se, prema sindikatima, okupilo 3,5 miliona ljudi. Prema procenama vlade, na proteste je izašlo 850.000 ljudi.

"Mislim da su građani Francuske shvatili da je reforma penzionog sistema ključna i neophodna", izjavio je ministar rada Erik Vert.

Protesti su počeli kada je vlada najavila uvođenje zakona o reformi penzionog sistema, kojom je predviđeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine, kao i da isplata pune penzije počne tek kada penzioner napuni 67 godina.

Francuski sindikati su odlučili da 19. oktobra organizuju još jedan veliki protestni skup i niz štajkova, dan pre nego što Senat glasa o spornom zakonu.

Stotine hiljada ljudi na ulicama Rima

Stotine hiljada ljudi, sa svih strana Italije, okupilo se u subotu u Rimu na protestu radnika zaposlenih u metalurgiji, koji zahtevaju bolje uslove rada i kritikuju politiku vlade. "Stotine hiljada, možda i više, prebrojte nas vi, ali nikada nas nije bilo ovoliko", naveli su predstavnici sindikata metalaca.

Dve povorke demonstranata posle protestnih šetnji centralnim ulicama prestonice, sjedinile su se na trgu Sveti Jovan, tradicionalnom mestu održavanja demonstracija, koji ovoga puta nije mogao da primi sve učesnike.

Protest je organizovao sindikat metalskih radnika FIOM, frakcija najvećeg italijanskog sindikata CGIL, koji vodi ogorčenu borbu sa kompanijom Fijat, zbog planova proizvođača automobila da sprovede reformu procesa rada i poveća efikasnost u svojim fabrikama. Tri radnika iz fabrike Fijata na jugu Italije, koji su otpušteni u julu zbog optužbe da su blokirali mašine tokom štajka, učestvovali su u protestu.

Predstavnici sindikata metalaca nosili su crvene zastavice – simbol tog sindikata, a na čelu kolone transparent s natpisom "Demokratija i prava". Radnicima su se pridružili i predstavnici opozicije, studenti, nezaposleni i aktivisti organizacija za ljudska prava.

Lideri sindikata vlastima su zapretili generalnim štrajkom ukoliko njihovi zahtevi ne budu razmotreni.

"Treba da nastavimo borbu čak i generalnim štrajkom. Ako ne bude odgovora (vlasti) nastavićemo naše inicijative, čak i generalnim štrajkom. To je jedno od sredstava koje možemo iskoristiti, iako nije jedino", poručio je vođa sindikata Cgil, najveće sindikalne organizacija Italije, Djuljelmo Epifani.

Epifani je kazao i da će biti teško rešiti probleme ukoliko se vlada ne angažuje i ako kompanije koriste krizu da smanje prava radnika. "Socijalna situacija je veoma teška i zahteva suštinske promene ekonomske politike. Zemlja je na silaznoj putanji i ne može da se oporavi kako bi trebalo. Nezaposlenost raste", rekao je on.

"Vlada je uradila malo i radila je loše, podelila je sindikate: u celoj Evropi sindikati štrajkuju zajedno, kod nas je na ulice izašao samo Cgil, a to slabi pokret radnika, pogotovo u trenutku krize, kada je potrebno boriti se zajedno", upozorio je Epifani.

Nastavak na B92...