Izvor: S media, 20.Okt.2010, 23:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada puni budžet inflacijom

Nije alhemija nego matematika pomogla ministrima da pronađu formulu po kojoj, ne da nisu morali da biraju šta im je preče, već su listi želja za većom potrošnjom dodali i još neke prohteve.

Ako se guverneru Dejanu Šoškiću smrklo jer će inflacija ove godine biti veća od planirane gornje granice od osam odsto, članovima kabineta premijera Mirka Cvetkovića je – svanulo. Jer, upravo će „inflatorne pare” omogućiti ministarki finansija Diani Dragutinović >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da ispuni sve želje svojih kolega za većom potrošnjom, a da ne prekrši dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom i minus u državnoj kasi zadrži do nivoa od 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Inflacija iznad osam odsto do kraja godine

Bez obzira na to što su visoki zvaničnici MMF-a isticali kako apetiti prilikom rebalansa budžeta ne mogu biti veliki i da će Srbija morati da izabere prioritete, naša vlada je uspela da pronađe čarobnu formulu po kojoj ne da nije morala da bira šta joj je preče nego su listi želja za većom potrošnjom dodati i još neki prohtevi. Umesto šest milijardi dinara, koliko je MMF govorio da može da se preraspodeli rebalansom, prekrojeno je čak sedamnaest. Nije alhemija, već prosta matematika obezbedila dovoljno sredstva za isplatu jednokratne pomoći penzionerima, ali i najugroženijima, bonuse policajcima, subvencionisanje privrede, podsticaje investicija, obnovu „Fijatove” fabrike…

Vladi dostavljena odluka o uvozu mleka

„Pazite, kad je inflacija veća i priliv novca u budžetu je veći”, posavetovao je novinara „Politike” u hodniku hotela „Kontinental” Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije. Ovaj usputni komentar naveo nas je da od stručnjaka potražimo odgovor na pitanje kako su to kreirane nove pare ako je minus u kasi ostao isti.

Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, podseća da je prilikom kreiranja budžeta za 2010. godinu u obzir uzeta procena da će inflacija biti šest odsto, a da će ekonomski rast ove godine dostići 1,5 odsto.

– Međutim, rast cena će ove godine biti oko devet odsto, a čuo sam i neke pesimističnije procene. To će značiti veći priliv novca u budžet, ali i nešto veći ekonomski rast od projektovanih 1,5 odsto – kaže Kovačević.

Inflacija posledica poskupljenja proizvoda

Za „Politiku” je i izračunao šta pomeranje ova dva indikatora znači za državnu kasu. Ako se prilikom kreiranja budžeta za 2010. godinu pošlo od procene da će bruto domaći proizvod (odnosno ono što ćemo kao privreda stvoriti za godinu dana) iznositi 3.023 milijarde dinara, onda i veći ekonomski rast otvara i veći prostor za potrošnju. U računici je Kovačević zamenio samo dve brojke. Umesto inflacije od šest odsto uneo je rast cena od devet odsto, dok je umesto rasta BDP od 1,5 upisao rast od 1,8 procenata. Kao rezultat je dobio da će na kraju godine bruto domaći proizvod iznositi 3.191 milijardu dinara. Sada je jasno kako će Vlada Srbije minus zadržati u planiranim okvirima, jer je 4,8 odsto od 3.191 milijardu dinara znatno više od 4,8 odsto od 3.023 milijarde dinara.

Rebalans za sirotinju

Da je ta razlika prostor u kome će izvršna vlast moći da ispuni veće zahteve za potrošnjom smatra i Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta. Pitanje je samo hoće li MMF imati razumevanja za ovakvu finansijsku gimnastiku.

– Realno, sve će ostati na istom. Ali, nominalno će Ministarstvo finansija imati više para za raspodelu. Kad imate inflaciju vi praktično delite papire koji ne vrede toliko koliko na njima piše da vrede. Položaj ministra finansija je mnogo lagodniji kad je inflacija veća, jer otvara prostor za većom potrošnjom – objašnjava Nikolić.

To, po njemu, ne rešava drugo značajnije pitanje, a to je zatvaranje budžetske rupe. Nikolić je i ranije isticao kako će država osim prodaje dužničkih papira morati i da se zaduži kod komercijalnih banaka kako bi pokrila minus u kasi. Planiranih 250 miliona evra, kako je to predviđeno Zakonom o budžetu za 2010. godinu, prema Nikolićevoj oceni neće biti dovoljno. Priznaje i da ga brine tempo kojim se država zadužuje i strahuje da bi vrlo brzo mogli da pređemo nivo javnog duga od 45 odsto BDP-a. To bi onda potpuno obesmislilo nedavno usvojene izmene Zakona o budžetskom sistemu kojim se uvode fiskalna pravila i ograničava nivo do koga država može da se zadužuje.

A. Nikolić
Pogledaj vesti o: Formula 1

Nastavak na S media...