Izvor: Politika, 07.Mar.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Traži se nova formula cene benzina

Novi generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko kaže da su akcionari postavili cilj i da je za njegovo postizanje potrebno stvoriti novi kvalitet biznisa što podrazumeva i doslednu politiku minimiziranja dugova srpskih javnih preduzeća

INTERVJU

Početkom godine „Gaspromnjeft" postao je većinski vlasnik Naftne industrije Srbije. Kupac je obećao investicije vredne više od pola milijarde evra, a kupoprodajnim ugovorom predviđene su ne samo pare i rokovi, već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i nešto što se suvoparnim jezikom prava i brojki ne može utanačiti – očekivanje da će NIS u dogledno vreme postati jaka regionalna naftna kompanija.

Od tada je prošlo nešto manje od dva meseca. Malo – za neke dalekosežnije ocene, ali sasvim dovoljno za pitanje prvom čoveku, u neku ruku i nove kompanije, koji je tek mesec dana na toj funkciji, kako mu firma izgleda iznutra.

Da li prvi utisak opravdava očekivanja?

S jedne strane, proizvodni kapaciteti su tehnološki zastareli, kvalitet proizvoda zaostaje za evropskim standardima. Kompanija istovremeno poseduje izvanredan geografski i ljudski potencijal koji ćemo iskoristiti uz pomoć programa modernizacije koji je već započeo objavljivanjem prvog tendera za nabavku neophodne opreme za modernizaciju rafinerije u Pančevu.

Kompanija potencijalno može da postane brilijant čak i na otvorenom konkurentnom tržištu jugoistočne Evrope, ali je ona danas samo dijamant kome treba dobra obrada.

Kakve strateške ciljeve i zadatke postavljate pred kompaniju?

Cilj su postavili akcionari - liderstvo na tržištu goriva Jugoistočne Evrope. Za njegovo postizanje potrebno je stvoriti novi kvalitet biznisa, učiniti ga konkurentnijim, efikasnijim i poboljšati rukovođenje kompanijom.

A kako ocenjujete finansijsko stanje kompanije?

Zasad sam daleko od optimističnih ocena tekućeg finansijskog stanja kompanije, ali analiza još nije završena. NIS je pozvao nezavisnog revizora – KPMG. Druga polovina 2008. godine nije bila jednostavna za kompaniju i godina je završena s gubicima većim od tri milijarde dinara, prema preliminarnim procenama revizora koji će završiti izveštaj do prvog juna.

U trećem i četvrtom tromesečju počela je da pada cena nafte, kompanija je kupovala naftu po visokoj ceni, a derivati su već prodavani po nižim cenama. Osim toga, kompaniji nije išao naruku ni kurs dinara – sirovine se uglavnom uvoze i kupuju za dolare, dok se proizvodi uglavnom prodaju za dinare.

Program modernizacije koji je predviđen ugovorom o kupovini 51 odsto akcija biće finansiran u svakom slučaju. Druga je stvar što finansijski položaj NIS može da utiče na odluku o povećanju obima investicija, ali to će pokazati strategija koju smo pripremili.

Da li je tačno, kao tvrde neki izvori, da će kompanija tražiti povećanje vrednosti usluge prerade nafte sa 33 na 66 dolara za tonu i da je to neophodno da bi se pokrili gubici?

Nije baš sasvim tako. Cena usluge prerade u rafinerijama nafte Srbije je poslednji put promenjena 2005. godine i danas iznosi oko 33 dolara za tonu. Sada resorna ministarstva Srbije analiziraju mogućnost promene formule formiranja cena naftnih derivata, s obzirom na tempo inflacije, porast transportnih troškova i akciza na naftne derivate, kao i smanjenje obima proizvodnje. Na zahtev ministarstva pripremamo analizu procesa proizvodnje naftinih derivata i aktivno se konsultujemo po pitanju određivanja optimalne formule formiranja cene za sve zainteresovane strane.

Mediji pišu o potraživanjima NIS-a od javnih preduzeća. Možete li reći kakvo je realno stanje stvari?

Za godinu dana, od trenutka potpisivanja sporazuma pa do preuzimanja NIS-a visina spoljne zaduženosti kompanije je znatno porasla. Uglavnom se radi o kratkoročnim kreditima za kupovinu nafte. Što se tiče duga javnih preduzeća, on premašuje devet milijardi dinara i to je otprilike četvrtina potraživanja kompanije. To su pre svega Srbijagas, Petrohemija, turističke kompanije, JAT ervejz. Vlada Srbije je, s jedne strane, akcionar NIS-a i od nas kao od menadžmenta zahteva finansijsku efikasnost kompanije. Zato ćemo voditi doslednu politiku minimiziranja tih dugova.

S druge strane, vlada je zainteresovana za podršku javnim preduzećima. Zato se NIS aktivno konsultuje sa Vladom Srbije po pitanju sačinjavanja optimalnih uslova za otplatu dugova i uvereni smo da će biti pronađeno obostrano prihvatljivo rešenje.

Sada u kompaniju dolaze mnogi menadžeri iz Rusije. Kako će se formirati upravljački tim?

Dodatno će biti angažovano oko 50 menadžera iz raznih zemalja – Rusije, Ukrajine, Belorusije i Nemačke. Trećina njih ranije nije radila u „Gaspromnjeftu”, specijalno su pozvani da rade u NIS iz drugih međunarodnih kompanija zato što poseduju stručnost i iskustvo. Svi će oni zajedno sa srpskim menadžerima oformiti internacionalni tim koji će raditi na zajedničkom cilju – razvoju biznisa.

Ko je već ušao u taj tim?

Srce kompanije predstavlja blok biznis jedinica, a rukovodioci tri biznis jedinice su Olivera Basta, Vladimir Tešić i Sava Đurić. Uporedo se formira blok odgovoran za sprovođenje programa modernizacije i podrške biznisu u koji će doći većina stranih službenika.

Hoćete li postavljati neke posebne zahteve zaposlenima?

Nije stvar u meni lično. Zaposleni u NIS-u rade u posebnoj kompaniji koja je već lider, izuzetno važan elemenat privrede. Akcije NIS-a će se u perspektivi naći na berzi, imam u vidu podelu 19,34 odsto akcija stanovništvu Srbije i zaposlenima kompanije, što će značiti i povećanje odgovornosti upravljačkog tima. Ta okolnost postavlja posebne zahteve pred zaposlene.

Ako NIS želi da postane konkurentan igrač na evropskom tržištu i na taj način pomogne što skorijem integrisanju srpske privrede u evropski sistem, onda su njegovi zaposleni dužni da ispolje liderstvo u primeni međunarodne prakse upravljanja.

Već sada počinjemo da koristimo program poboljšanja proizvodnih i biznis-procesa koji su pripremili partneri NIS-a – Chevron, KBS, ShellGlobalSolutions – u 2009. godini biće uveden sistem upravljanja individualnom efikasnošću koji koristi većina međunarodnih naftnih lidera.

Koliko dugo planirate da radite u NIS?

Za mene je ovo zanimljiv projekat i ozbiljan profesionalni zadatak. Moramo da u kratkom roku modernizujemo kompaniju i pobedimo konkurenciju na otvorenom tržištu. Pri tome mogu da iskoristim svoje desetogodišnje iskustvo rada u naftnoj industriji i da doprinesem povećanju vrednosti NIS-a na otvorenom tržištu. Prija mi saznanje da će rezultati našeg rada biti važni za privredu Srbije, da će povećati životni standard ljudi u ovom regionu. Kada rešim zadatke koje su akcionari postavili, sasvim je moguće da me zameni drugi menadžer – Rus, Srbin ili Francuz, na primer. Takva rotacija je sasvim normalna. Glavno je da akcionari kompanije imaju cilj i strategiju kako do njega da dođu. Takva strategija kod nas postoji. A njenom realizacijom će rukovoditi onaj ko bude bio najstručniji.

J. Petrović

[objavljeno: 08/03/2009]
Pogledaj vesti o: Formula 1

Nastavak na Politika...