Izvor: Politika, 04.Avg.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska komisija nije ruski premijer
Formiranje ovog tela nije marketinški trik nego pokušaj da se ublaže posledice krize koja uzima danak, kaže Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga
Narednih meseci najverovatnije neće biti većih poskupljenja prehrambenih proizvoda. Trebalo bi pokrenuti razgovore o cenama komunalnih usluga i prirodnog gasa. Na tapetu bi trebalo da se nađu i postojeće formule za utvrđivanje cene nafte i naftinih derivata, a moglo bi se razgovarati i o akciznoj politici i sprečiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uticaj sive ekonomije.
Ovo nije jeftin politički marketing. Ovo su zaključci jučerašnje prve sednice Komisije za praćenje cena i životnog standarda koja je osnovana početkom jula. Do narednog susreta resorna ministarstva bi, kako je dogovoreno, trebalo da pripreme izveštaje o mogućim korekcijama cena, kako bi komisija mogla preventivno da deluje.
Za razliku od ruskog premijera Putina koji protrči kroz supermarkete i opomene trgovce da su nabildovali cenovnike, srpska Komisija za cene (tek da se zna) nema ovlašćenja niti će donositi bilo kakve administrativne mere, ona može samo preventivno da deluje.
Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, na pitanje ima li smisla formirati ovakve komisije, prikupljati podatke kada to već radi zvanična statistika ili na bilo koji način uticati na cene u tržišnoj ekonomiji, kaže da je kriza dovoljno opravdanje.
– Greška je formiranje ove komisije nazivati marketinškim trikom. Nije to način vođenja politike nego pokušaj da se ublaže posledice krize koja sve više uzima danak. Možda bih se i stideo ovakve funkcije da nismo u ovakvim ekonomskim uslovima, kaže Milosavljević.
Na pitanje da definiše tri cilja ovog tela koje čine predstavnici nekoliko ministarstava, statistike i Nacionalne organizacije potrošača, on je objasnio da je na prvom mestu analiza svih poskupljenja u ovoj godini, zatim slede razgovori kako bi se sprečila nova poskupljenja i na kraju je kreativnost komisije da definiše novu metodologiju praćenja životnog standarda.
Analizirajući statističke podatke u poslednjih osam godina kao i podatke „Eurostata”, Komisija je, kako se navodi u saopštenju, zaključila da Srbija spada u zemlje sa nižim nivoom cena u Evropi budući da je naš nivo cena 58 u odnosu na reperni 100 u Evropskoj uniji. Na spisku „Eurostata” sa podacima za 36 zemalja, manji nivo cena od Srbije imaju samo Bugarska (51), Albanija (53) i Bosna i Hercegovina (56).
Na osnovu raspoloživih statističkih podataka Komisija je juče utvrdila da je prosečna neto zarada u Srbiji u periodu od 2001. do 2008. godine porasla za 439 odsto u dinarima, odnosno 292 procenta u evrima (sa 102 evra u 2001. godini na 400 evra u 2008. godini, odnosno 328 evra u maju 2009. godine). Prosečne penzije su u istom periodu u dinarima porasle 371, a u evrima 252 odsto. U istom periodu je vrednost minimalne potrošačke korpe u dinarima porasla 136, a u evrima 72 odsto.
J. Antelj
[objavljeno: 05/08/2009]
Pogledaj vesti o: Formula 1
