Izvor: S media, 04.Avg.2010, 14:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
“Prirodno” nije uvek i neškodljivo
U Srbiji se “prirodni lekovi” svrstavaju u kategoriju hrane, dakle za njih ne važe strogi propisi o kontroli kao kod lekova. Formule za bolji izgled ali i čudesna ozdravljenja od teških bolesti, mogu se kupiti preko interneta, novinskih oglasa ali i u supermarketima i apotekama.
Regulacija propisa o dodacima ishrani u našoj zemlji je takva da se “prirodni lekovi“ svrstavaju u kategoriju hrane i podležu istim propisima kao i druge životne namirnice. Polazi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << se od pretpostavke da se upotrebom nižih doza i slabijih koncentracija od onih koje ispoljavaju lekovito dejstvo stvara mogućnost za bezbednu upotrebu i slobodno stavljanje u promet. Ipak, u nekim zemljama regulatorne zdravstvene vlasti počinju da uviđaju značaj mogućih interakcija lekova i dodataka ishrani, te uvode posebne propise o natpisima i upozorenjima koje moraju sadržati dodaci ishrani.
Nekada i naizgled bezazleni biljni lekovi mogu imati neželjene efekte. Uzmimo za primer kantarion, koji bez obzira na svoja dokazana pozitivna dejstva, ne bi trebalo koristiti samoinicijativno.
-Kantarion se u nekim zemljama više ne smatra suplementom već lekom. On utiče na zadržavanje drugih lekova u organizmu pa npr. žene koje koriste kontraceptive i uzimaju kantarion, mogu neočekivano da zatrudne. One nisu ni svesne da je za to kriv kantarion, koji ubrazava eliminaciju oralnih kontraceptiva i na taj način im smanjuje dejstvo. Tako nastaje fenomen kantarionskih beba, upozorila je za S media portal Jovana Vlaškalić, farmaceut i urednik sajta prirodnilek.com.
Na osnovu reklama i natpisa u medijima, stiče se utisak da prosečan čovek može da koristi mnoge dodatke ishrani.
U oglasima možete naći “prirodne” proizvode za mršavljenje, za poboljšanje rada srca, protiv zaboravnosti ili za smanjenje stresa, kao i za opake bolesti kao što su tumori. Zvanično se na proizvode iz kategorije dodataka ishrani ne smeju stavljati natpisi da se koriste za dijagnozu, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. U praksi to nije slučaj.
Ako se i odlučite za upotrebu suplemenata uzmite u obzir sledeće činjenice:
-Proverite etiketu sa deklaracijom. Tu ćete saznati koji su sastojci.
-Izbegavajte suplemente koji obezbeđuju megadoze.
-Gledajte koja ustanova je proveravala kvalitet proizvoda.
-Recite farmaceutu koju dodatnu terapiju koristite kako bi vas upozorio na moguće kontraindikacije.
Na internetu možete naći oglase koji eksplicitno obećavaju izlečenje. Nude se prirodni preparati u kapsulama za lečenje svih vrsta kancera, dijabeta ili sl. Tvrdi se da su preparati potpuno bezbedani za korišćenje i nemaju kontraindikacija.
Naravno, ako pogledate šta se krije iz ovakvih reklama naićićete na mnoge forume gde se javljaju oštećeni.
-Moj sin je dijabetičar već 8 godina. Dijabet je dobio sa 2,5 godine. Iako je pomenuti gospodin obećao da u slučaju da čaj ne rezultatira ozdravljenjem-vraća novac,od tog posla još uvek nema ništa. Čak, sada ne mogu ni da stupim u kontakt sa njim! Odgovorno tvrdim: B. G. (ime poznato redakciji) i njegov čaj nisu dali nikakav rezultat kod mog sina, a ja sam u finansijskoj dubiozi. Da li neko može da mi da savet, kako da nateram čoveka da mi vrati veliki novac, obzirom da je čovek iz druge države, Hrvatska. Kada sam ja kupio čaj cena je bila 800 eura, a u međuvremenu je poskupeo na 1000 evra, napisao je očajan otac na jednom od foruma.
U Srbiji je zakonom zabranjen promet lekova preko interneta, upravo zbog bezbednosti pacijenta. Razlog je taj što je nabavku lekova preko interneta veoma teško kontrolisati, a na taj način veoma se često obavlja promet falsifikovanih lekova. U nekim evropskim zemljama prodaja lekova preko interneta je dozvoljena, ali pod strogo kontrolisanim uslovima. Savet Evrope izdao je i jednu rezoluciju kao smernicu zemljama koje su to odobrile, kako bi se zaštitili pacijenti i njihova prava.
Problem na tržištu ne predstavljaju samo neregistrovani lekovi već i dijetetska sredstva. Ovi proizvodi podležu mikrobiološkoj (ne smeju biti zagađeni bakterijama, virusima, parazitima...) i toksikološkoj (ne smeju sadržati toksične materije) analizi, ali sam sadržaj aktivnih, lekovitih materija ne podleže kontroli. Svaki proizvođač je sam odgovoran za sadržaj i kvalitet lekovitih materija u svom preparatu. Za sada ne postoji regulatorno telo koje je ovlašćeno da kontroliše lekovite materije u suplementima.
Veliki izazov su i preparati iz Kine, Amazonskih prašuma i raznih pacifičkih ostrva kojih je sve više na tržištu. U tim preparatima se primenjuje lekovito bilje o kojem naši apotekari ništa ne znaju, pa samim tim teško mogu da obezbede pravilnu i bezbednu upotrebu svojim kupcima.
Naravno ne treba otpisati tradicionalnu narodnu medicinu, ali je problem u tome što naši lekari u toku studija ne uče dovoljno o lekovitom bilju, koje je široko zastupljeno u suplementima i čajevima. Boljom edukacijom medicinskih radnika, a zatimi i građana, smanjio bi se prostor za manipulaciju pacijenata i njihovih porodica.
Maja Vidović
Pogledaj vesti o: Formula 1
