Izvor: Politika, 09.Avg.2010, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potraga za formulom prihvatljivom za Evropu i Srbiju

Ukoliko Srbija do kraja bude insistirala na sopstvenoj rezoluciji o Kosovu može da zaboravi na evropske integracije za narednih nekoliko godina, smatraju analitičari

Povratak priče o Kosovu sa pravnog na politički teren zahteva nove poteze a Srbija, prema mišljenju stručnjaka, treba sa Evropskom unijom da potraži obostrano prihvatljivo rešenje za taj problem.

„Ukoliko Srbija do kraja bude insistirala na sopstvenoj rezoluciji o Kosovu koja nije usaglašena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa EU i koja je, u odnosu na EU, takmičarska, može da zaboravi na evropske integracije za narednih nekoliko godina”, kaže Milan Pajević, iz ISAK fonda.

„Vrh vlasti zaista bi trebalo da uloži svaki napor da izbegne da Srbija svesno uđe u situaciju u kojoj će biti ugrožen njen dalji evropski put. Jedini način da se to uradi jeste da se usaglasimo sa celom EU i da se uradi rezolucija o Kosovu koja je prihvatljiva i za EU i za Srbiju”, upozorava on. Pajević dodaje da bi bio sasvim legitiman i dogovor o tome da nam je Kosovo važnije od evropskog puta i da ne želimo da pregovaramo o rezoluciji onako kako to EU želi, ali da o takvom dogovoru mora da bude obaveštena celokupna javnost.

Franko Fratini, ministar inostranih poslova Italije, na margini sastanka šefova diplomatije zemalja EU izjavio je da je vreme da se uputi poruka Beogradu o zahtevu za dobijanje statusa kandidata ali je Ketrin Ešton, šef diplomatije EU, prenela da na sastanku nisu razgovarali o brzini evropskih integracija Srbije. Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku, navodi da „EU, jednostavno, očekuje od Srbije, kao njene buduće članice, da nađe način da zajedno s njom nalazi političke formule koje odgovaraju i njoj i nama”, te da „ako ne želi ozbiljan problem, zemlja mora da krene putem nove politike”. Ukazujući na to da u EU postoji konsenzus o neophodnosti razgovora Beograda i Prištine, on kaže da bi, ukoliko Beograd odbije taj konsenzus, „opet mogla da nam se nalepi etiketa nekoga ko je više deo problema nego deo rešenja”.

Srbija ispred sebe sada ima, prema njegovim rečima, dve realne mogućnosti. Prva je prihvatanje tzv. tehničkih pregovora sa Prištinom koje preporučuje Brisel, a druga da, uz te tehničke pregovore, bude otvoreno i pitanje o širini srpske autonomije, odnosno o zaštiti srpske zajednice na Kosmetu.

Todorić ne vidi zašto bi se ulazak Srbije u takve razgovore implicitno smatrao priznanjem nezavisnosti Kosova. Jer Srbija je već prihvatila učešće Kosova na regionalnim samitima u organizaciji EU (junski samit u Sarajevu). I vlada Zorana Đinđića i vlada Zorana Živkovića imala je takve sastanke.

I Milan Nikolić, iz Centra za proučavanje alternativa, misli da treba razgovarati. „Posle svih pravnih i političkih bitaka na međunarodnom planu treba da počnemo polako da spuštamo koplje i da krećemo u nekakve konkretne razgovore sa Albancima i sa kosovskim Srbima, pre svega s ciljem da se pomogne njihov opstanak na Kosovu i da im se obezbedi pristojan život i bezbednost”, kaže on.

Na pitanje da li je iz trenutne perspektive realno očekivati da će se obistiniti najava nekih evropskih zvaničnika da će u septembru ponovo biti razmotrena kandidatura Srbije za članstvo u EU, Nikolić odgovara da neće biti ucene Srbije – po sistemu nećete postati kandidat ako ne priznate Kosovo, ali da neće biti ni toga da im je svejedno šta Srbija radi sa Kosovom. „Veoma široka paleta poteza se krije između ta dva ekstrema koji se neće dogoditi. U tom smislu konstruktivnost vlasti u Srbiji će, naravno, pomoći Srbiji da postane kandidat”, primećuje on.

Ukoliko bi Srbija usaglasila svoj stav sa evropskim stavom za Kosovo Pajević misli da bi bio nastavljen normalan tok srpske evrointegracije. „To znači da u neko razumno vreme možemo da očekujemo završetak ratifikacije SSP-a i da dobijemo status kandidata, takođe u neko dogledno vreme. Pri tome, ne treba očekivati neku senzacionalnu brzinu, već da će se to, prosto, nastaviti po redosledu kakav je inače predviđen”.

A da li bi Srbija svoju evropsku integraciju mogla nekako da ubrza, mimo kosovskog pitanja, recimo bržim reformama? „Taj proces sigurno treba da ide dalje, i to mnogo agilnije nego do sada, ali mi, s druge strane, ne treba sebi stalno da stvaramo političke prepreke”, odgovara Pajević.

Nikolić, međutim, misli da kosovski problem nije najveći problem za prihvatanje srpskog zahteva za kandidaturu. „Glavna prepreka nije naše ponašanje u vezi sa Kosovom ili ponašanje EU u vezi sa Kosovom nego nespremnost EU da ide u dalje širenje, pre svega zbog ekonomske situacije ”.

Biljana Čpajak

----------------------------------------------

Jeremić: Misija na granici nemogućeg

Njujork – Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da se nastojanje Srbije da obezbedi podršku svojoj rezoluciji u Generalnoj skupštini UN, s obzirom na otpore, graniči sa nemogućim, ali da će učiniti sve da uveri članice svetske organizacije u ispravnost svojih stavova.

Delegacija Srbije, predvođena ministrom Jeremićem, obavila je protekle sedmice u Njujorku preko 40 bilateralnih konsultacija sa stalnim predstavnicima država članica UN, s ciljem da se broj zemalja koje bi mogle priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova svede na najmanju moguću meru uprkos pritiscima najuticajnijih svetskih prestonica. „Detaljno smo upoznali sagovornike sa sadržajem savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde, koje ni u jednom svom segmentu nije dalo za pravo Prištini na jednostranu secesiju od Srbije”, rekao je ministar Jeremić dopisniku Tanjuga u Njujorku.

On je kazao da je sagovornicima u UN ukazano na opasnost od uspostavljanja presedana koji bi doveo u pitanje teritorijalnu celovitost bilo koje multietničke države na svetu.

Predmet razgovora sa diplomatama na Ist riveru bila je i rezolucija koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN na usvajanje tokom predstojećeg zasedanja, istakao je srpski ministar.

Upitan da proceni kakvi su izgledi Srbije da u aktuelnim okolnostima postigne uspeh, Jeremić je odgovorio: „Imajući u vidu sa kakvim se otporima suočavamo nije teško zaključiti da se naša misija graniči sa nemogućim. Ali nećemo dozvoliti sebi da ne učinimo svaki napor, da ne iskoristimo svako diplomatsko sredstvo, da ne dospemo do svakoga ko je spreman da nas sasluša i pokušamo da ga snagom političkih argumenata uverimo u ispravnost naših stavova”.

Moramo očuvati staloženost i sistematičnost, izbegavati direktnu konfrontaciju i uraditi sve što je u našoj moći da ne dođe do masovnog talasa od nekoliko desetina priznanja Kosova, koje je Priština najavljivala pre dve nedelje, dodao je šef srpske diplomatije.

Jeremić je, kao neosnovane, odbacio optužbe opozicije da je Srbija, odlukom da nastupi u Generalnoj skupštini UN, odustala od borbe u Savetu bezbednosti, gde ima podršku Rusije i Kine, stalnih članica sa pravom veta. „Naravno da nam ne pada na pamet da napuštamo sigurnu luku Saveta bezbednosti. Na prošlonedeljnoj sednici smo izneli jasan stav da se budući status Kosmeta može razmatrati jedino u tom telu UN i to na osnovu Rezolucije 1244, koja precizno definiše način na koji je to moguće učiniti”, zaključio je Jeremić.

On je dodao da je jedina tema kojom će se baviti Generalna skupština UN savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, jer ga je ona i zatražila. „Naš nastup u Generalnoj skupštini, kakav god bio ishod glasanja, ni na koji način neće ugroziti našu poziciju u Savetu bezbednosti. Naprotiv, može samo da je ojača”, naglasio je šef srpske diplomatije. „S obzirom na male šanse koje imamo svaki rezultat za koji se budemo izborili će biti primljen kao dokaz naše istrajnosti u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta, te da nas stoga i dalje ima smisla podržavati”, naveo je Jeremić.

objavljeno: 10/08/2010
Pogledaj vesti o: Formula 1

Nastavak na Politika...

Vesti-online.com: Od Rezolucije o Kosmetu zavisi "Evropa"