Izvor: Politika, 14.Mar.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poklanja li se zemljište privatizovanim preduzećima
Nebojša Janjić: Nudimo najmanje loše rešenje. – Danilo Šuković: Stotine miliona evra na štetu građana
Jedan od ciljeva Zakona o planiranju i izgradnji jeste ukidanje državnog monopola, uspostavljanje privatne svojine i tržišta građevinskog zemljišta. Formula po kojoj će pravo korišćenja biti pretvoreno u pravo svojine za vlasnike preduzeća kupljenih kroz privatizaciju ili stečaj različito se čita. Tumačenja su kontradiktorna. Sa jedne strane se tvrdi da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ovo revizija privatizacije i osveta tajkunima, a sa druge da im se poklanja zemljište.
O tome šta se želelo postići naplatom konverzije, da li je uredba koja to reguliše u saglasju sa zakonom i ko gubi, a ko dobija za „Politiku” govore Nebojša Janjić, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja, i Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije
Janjić: Osnovna ideja novog zakona o planiranju i izgradnji bila je uvođenja reda i pravičnosti u područje u kome su ostvarivani ekstraprofiti zbog nedorečenih zakonskih rešenja. Kao takva su bila generator korupcije.
Šuković: Zakon je korektan. U njemu piše da gradsko građevinsko zemljište, na kome je pravo korišćenja stečeno kupovinom preduzeća, kroz privatizaciju ili stečaj, može biti konvertovano u svojinu – uz nadoknadu. Ona se određuje tako što se utvrdi tržišna vrednost zemljišta umanjena samo za troškove pribavljanja prava korišćenja. Priznaju se ulaganja u izgradnju infrastrukture, uklanjanja starih zgrada, šuta". Uredba je tu nepotrebna.
Politika: Vi tvrdite da se uredbom zemljište poklanja vlasnicima privatizovanih preduzeća. Kako to argumentujete?
Šuković: Tačno. Navešću primer: Preduzeće „H” kupljeno je za 10 miliona evra, a građevinsko zemljište koje ono treba da konvertuje vredi dva miliona evra. Koliko će se nadoknaditi? Ništa. Čist apsurd. To znači, da poklanjate zemljište svim kupcima fabrika u Srbiji, čija je vrednost preduzeća veća od vrednosti zemljišta.
Politika: Da li je pri proceni vrednosti preduzeća tokom privatizacije, u njegov kapital uračunavano i zemljište?
Janjić: Pravo na izgradnju nije ulazilo.
Šuković: Građevinsko zemljište je u tim procenama nula. Vlasnik za njega nije platio ništa. Sada treba da ga nadoknadi po tržišnoj vrednosti.
Janjić: Zemljište apsolutno ne poklanjamo nikome. Savet za borbu protiv korupcije polazi od pogrešne premise. U slučaju Luke Beograd ste rekli da će njen vlasnik platiti izvesnu nadoknadu. To podrazumeva da je ona mala ili gotovo nikakva.
Šuković: To što sam rekao znači da će dati određeni iznos. Ali ne znači ni malu, ni veliku nadoknadu. Kao primer sam uzeo 100 hektara u Luci Beograd, koje košta najmanje milion evra po hektaru. Od toga pri konačnom obračunu, prema uredbi, oduzimate 40 miliona evra, koliko je plaćeno preduzeće. Pitam vas zašto poklanjate tih 40 miliona.
Politika: Hoćete da kažete da su uredbom izjednačeni troškovi pribavljanja prava korišćenja zemljišta sa plaćenom cenom kapitala preduzeća?
Šuković: Da. Njome je derogiran zakon.
Janjić: Vi zamagljujete određene stvari.
Politika: Da li se ovim zvanično priznaje da su kupovane fabrike, a u stvari se trgovalo zemljištem?
Šuković: Većini kupaca preduzeća cilj je bio da dođu do građevinskog zemljišta jer znaju da je to nešto strašno vredno. Računalo se da će pravo korišćenja kako-tako prevesti u pravo svojine. Do donošenja zakona sve je išlo glatko. On je to zaustavio, ali se uredbom ide naruku tajkunima.
Janjić: Pre donošenja zakona i uredbe, vlada, ministar Oliver Dulić i naše ministarstvo su bili podvrgnuti negativnoj kampanji. U njoj su bili angažovani konsultanti za strana ulaganja, analitičari, eksperti, novinari, tvrdeći da će ova uredba, za koju kažete da je nezakonita i štetna po građane, naneti nenadoknadivu štetu privredi Srbije. Argumentacija je bila da se vlasnicima preduzeća naplaćuje nešto što su oni već platili i da se stavljaju u neravnopravan položaj. Vi se sada iz neobaveštenosti, ne verujem iz zle namere, pridružujete horu tih kritičara zakona i uredbe.
Politika: Kako ćete utvrditi koje firme su kupovane zbog zemljišta?
Janjić: Duvanska industrija Niš kupljena je za 387 miliona evra, Duvanska industrija Vranje za 50 miliona evra, Holcim je platio fabriku 52,5 miliona evra" Ono što je gospodin Šuković u pravi jeste da ove privatizovane firme neće morati da plate ništa da bi dobile svojinu na zemljištu. Zato što su u privatizaciji dali velika sredstva, koja su mnogo veća od vrednosti zemljišta u radnim zonama u kojima se nalaze. Osim toga nisu menjali delatnost. I nisu se bavili špekulacijama.
Šuković: Njima ćete da poklonite zemljište u celosti, a ovima što su se bavili špekulacijama poklonićete delimično. Cena od 387 miliona evra za Duvansku industriju Niš je potcenjena. Raspitajte se koliko je „Filip Moris” platio fabriku u Rovinju.
Janjić: BAT je platio 50 miliona evra za Duvansku industriju Vranje. Šta mislite koliko vredi metar kvadratni u industrijskoj zoni u tom gradu, čija namena nije preimenovana. Strašno malo. Ovih 50 miliona evra, koliko su platili, mnogo je vrednije od tržišne vrednosti zemljišta.
Šuković: Poklonićete im zemljište. Zašto?
Janjić: Koje pravo će ta firma ostvariti uspostavljanjem svojine. Eventualno da dogradi fabriku ili izgradi novu. Da li će dobiti zemljište besplatno? Da, hoće. Zato što je kapital plaćen u postupku privatizacije vredniji od zemljišta.
Šuković: Takve greške se ne prave ni u prvom razredu srednje ekonomske škole. Babe i žabe, odnosno kapital i troškovi se nigde ne sabiraju.
Janjić: Strateško opredeljenje Vlade Srbije jeste da se zbog teške ekonomske situacije i pada industrijske proizvodnje, preduzeća koja su nastavila delatnost ne opterećuju dodatnim troškovima kako bi dobila minimalna prava. Mislimo da bi nas novo nametanje troškova srpskoj industriji dovelo u težu situaciju. Od cele takve operacije bila bi mnogo veća šteta nego korist.
Politika: Vlasnici privatizovanih preduzeća, koji će morati da plate naknadu, tvrde da su kupovinom fabrike, odnosno sticajem vlasništva nad objektima dobili pravo na gradnju.
Janjić: U privatizaciji pravo na gradnju nikada nije kupovano. Prethodnim zakonom jasno je rečeno da pravo korišćenja zemljišta postoji dok postoje i objekti.
Politika: Kako su dobijali građevinske dozvole?
Janjić: Na osnovu pogrešnog tumačenja tog zakona.
Šuković: Morate biti pravični. Ne možete vi procenjivati ko je kupio preduzeće u špekulativne svrhe, a ko nije.
Janjić: Uzimamo činjenice, a to je da li je građevinsko zemljište pretrpelo namenu. Ukoliko jeste cilj privatizacije bila je špekulacija. Vrednost građevinskog zemljišta je drastično porasla. Namena zemljišta će Poreskoj upravi biti polazni osnov za utvrđivanje tržišne vrednosti.
Politika: Kako će Poreska uprava utvrđivati vrednost kada slobodno tržište građevinskog zemljišta ne postoji u pravom smisli?
Janjić: Na osnovu prometa građevinskog zemljišta koje je postojalo po nekoliko osnova: zakup na 99 godina čija se vrednost manje-više izjednačava sa pravom svojine na građevinskom zemljištu, promet prava korišćenja neizgrađenog građevinskog zemljišta i promet objekata na čijem mestu je predviđena izgradnja zgrada mnogo veće bruto razvijene površine. U svim slučajevima je jasno da nije dolazilo do prometa objekata već da je faktički kupovano građevinsko zemljište. Raspoloživi podaci koliko košta građevinsko zemljište postoje. Od toga se oduzima ono što je plaćeno u procesu privatizacije za određenu firmu. U najvećem broju slučajeva kupovana su preduzeća za minimalne iznose, potom je ishodovana promena urbanističkog plana gde se zemljište tog preduzeća iz industrijske zone preimenuje u stambenu ili poslovnu. S obzorom na to da mu je vrednost skočila, razliku će morati da plate. Taj iznos je mnogo veći od onog plaćenog za samo preduzeće.
Šuković: Ko vas je kao državne činovnike ovlastio da procenjujete da li je neko preduzeće plaćeno malo ili mnogo?
Janjić: Mi ne procenjujemo.
Šuković: Vi to upravo radite. Zloupotrebljavate funkcije i stotine miliona evra prelivate sa jedne strane na drugu. Na štetu građana, a u korist tajkuna.
Janjić: Bojim se da zbog vaših napada nema niko srećniji osim istih tih tajkuna. Ovo ministarstvo i vlada su bili izloženi raznim napadima. Organizovali su ih oni kojima ovakve mere ne odgovaraju. Bili smo neprijatno iznenađeni kada im se pridružio i Savet za borbu protiv korupcije.
Politika: Da ne biste opteretili one koji su nastavili proizvodnju, vi ste ovim drugima, koje nazivate špekulantima, umanjili cenu zemljišta. Da li je to kompromis?
Janjić: Mislimo da to nije idealno i nažalost ne možemo sebi da dozvolimo da tvrdimo da smo uvek u pravu. I da donosimo savršeno pravična rešenja ali mislimo da je ovo najmanje loše rešenje.
Politika: Smatrate da je uredba usklađena sa zakonom.
Janjić: Tako je.
Politika: Zašto mislite da je Savet uperen protiv Vas?
Janjić: Zato što oni kojima ova uredba ne ide u prilog upravo se zalažu za to da se zakon i uredba stave van snage.
Šuković: Uredba je izmenila smisao zakona. Umesto da od tržišne vrednosti oduzmu troškove, poistovećuju ih sa vrednošću celog preduzeća. Savet, koga je osnovala vlada, neće da dozvoli da se radi na štetu ove zemlje. Nemamo nikakav gnev. Sa najboljom namerom skrećemo pažnju i tražimo da se to ispravi.
Politika:Prihvatate li preporuku?
Janjić: Ukoliko bi savet dao novi predlog koji ne bi naneo štetu proizvodnoj delatnosti bili bismo u stanju da razmotrimo takav predlog.
Politika: Šta je, po Vama, rešenje?
Šuković: Primena formule koja piše u zakonu. U Savetu kažu da je uredba protivustavna. Ne znam, nisam pravnik. Savetovao bih im da je na vreme povuku.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 15/03/2010]
Pogledaj vesti o: Formula 1
.jpg)
