Izvor: B92, 09.Jun.2011, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plata 80.000 dinara, kredit 54.000
Beograd -- Tročlana porodica sa mesečnim primanjima od 80.000 dinara, teoretski će moći da se zaduži mesečno čak 54.000 dinara.
Tako će im po novom obračunu maksimalnog kreditnog opterećenja, koje je propisala Narodna banka Srbije, za život biti dovoljan ostatak od 26.000 dinara.
Maksimalno zaduženje je time za oko 300 evra više nego što savetuje idealno-tipska formula koja u obzir uzima ukupne prihode i rashode domaćinstva i isto toliko više nego do sada. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
U Udruženju banaka Srbije kažu da novi obračun daje veću slobodu i bankama i građanima, ali da je idealna granica kreditnog opterećenja oko 30 odsto plate. Ekonomisti smatraju da država pokušava veštački da podigne standard i da građani ne bi smeli da zadužuju mnogo više nego do sada.
Prostom računicom se vidi da će građani sa većim primanjima od 26.000 dinara moći da se zadužuju više nego do sada. Ako se uzmu u obzir prosečna primanja, teoretski je moguće da banke odobre kredit čija otplata mesečno neće dozvoljavati kupovinu ni osnovnih životnih namirnica. Zato se na zapadu građani sami disciplinuju tako što svoje maksimalno kreditno opterećenje računaju po formuli: (prihodi minus rashodi) x 0,7.
Pomenuta porodica je do sada maksimalno mogla da se zaduži 40.000 dinara mesečno i to samo ako otplaćuje stambeni kredit, a svega 24.000 dinara na ime ostalih kredita. Dosadašnja pravila su predviđala da na bankarske rate može da ide svega 30 odsto primanja, odnosno 50 odsto ako se na taj način kupuje stan.
Po novim pravilima NBS, koja formalno stupaju na snagu 30. juna, a većina banaka ih već primenjuje, maksimalno kreditno opterećenje se dobija kada se od mesečnog primanja oduzme 13.079 dinara, koliko iznosi minimalna potrošačka korpa za prvog odraslog člana domaćinstva.
„Procenat od 30 odsto je i najrealniji iznos za maksimalno kreditno optrećenje. Novi obračun daje veći slobodu bankama, ali to ne znači da će one po automatizmu odobravati teoretski maksimalnu pozajmicu. Vodiće se računa o kreditnoj istoriji, primanjima i tek nakon detaljne procene banke će odlučivati da li će i koliki kredit odobriti klijentu", objašnjava Veroljub Dugalić, generalni sekretar UBS.
U NBS su nam kratko rekli da su oni novim obračunom dali veću slobodu bankama, ali svaka banka ima pravo da proceni kreditnu sposobnost klijenta.
„Ovim propisom banke su dobile slobodu da samostalno odlučuju o kriterijumima koji će odrediti kom klijentu će odobriti kredit, a kojem neće. Pretpostavka je da će svaka banka u skladu sa svojom poslovnom politikom odlučiti o dodatnim mehanizmima adekvatne procene rizika svakog pojedinačnog plasmana. Moguće je da će neki građani poželeti da dođu do dodatnih sredstava, ali imajući u vidu sve više ispoljenu opreznost nakon izbijanja krize, teško je proceniti da li će sada doći do značajnijeg povećanja stepena kreditne zaduženosti na nivou zemlje", objašnjava Petar Jovanović, član IO Rajfajzen banke.
Ekonomista Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, kaže da Vlada novim obračunom mesečnog kreditnog opterećenja želi da bar na kratak rok poveća standard građana, kod kojih će proizvesti iluziju boljeg života.
„Možda će i građani na kratak rok uspeti dodatnim zaduženjem da reše neka tekuća pitanja, ali već na srednji rok, mogu da upadnu u problem redovne otplate kredita, a u situaciji gde je velika mogućnost da primanja idu nadole ili da se bez njih ostane, javlja se mogućnost ličnog bankrota. Država mora da obavlja sistemske reforme, a ne da na ovaj način rešava pitanje standarda građana", kaže Đogović.
Pogledaj vesti o: Formula 1
