Izvor: Kurir, 25.Dec.2010, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POVRATAK PLAVUŠANA IZ KVEBEKA
Jednom sam negde videla transparent, beše to 2006: „Nema nijednog Vilneva, nema ni Formule 1“.
Istorija auto-sporta nije se pisala baš tim rečima, ali se nedostatak tog prezimena izrazito osećao. Na sreću mnogih, čitave prošle i ove godine ime Žaka Vilneva provlačilo se kroz vesti. Povezivali su ga sa US F1 timom i, nešto kasnije, Zoranom Stefanovićem, zatim je vlasnik Duranga Ivone Pinton smelo izjavljivao >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da će zajedno sa Kanađaninom oformiti tim koji bi bio 13. u šampionatu 2010, a onda se pojavila spekulacija da će Vilnev samostalno nastupiti, i to za volanom sopstvenog tima!
Životna priča ovog oštrog momka, čije mesto rođenja sadrži mnogo francuskih reči, ali se može reći da je rođen u Kvebeku, Kanada, dobila je svoj tok onoga dana kada mu je poginuo otac Žil. Četiri godine posle toga, sa jedva 15, upisao je školu sportske vožnje. Koliko mu je slavno prezime otvaralo vrata raznih trkačkih serija, toliko mu je bilo i teško breme da mora da uspe po svaku cenu. Činio je to kroz Formulu 3, Formulu Atlantik, da bi u Indikaru 1995. osvojio titulu kao najmlađi vozač kome je to pošlo za rukom i odmah privukao pažnju Frenka Vilijamsa.
Na svom debiju u Formuli 1 u Australiji 1996. krenuo je sa pol-pozicije, a titulu je poneo već sledeće godine.
Posle toga, ređao je neuspehe: 1999. zabeležio je neslavan rekord od 11 uzastopnih odustajanja, doživeo je jeziv udes u Belgiji, posle koga je čudom izašao nepovređen uz izjavu: „Ovo je bio najbolji udes koji sam ikada imao!“, ali je, uprkos svemu, stekao horde poklonika.
Bio je cenjen jer nikada nije imao dlake na jeziku, jer je za nova pravila FIA rekao da su „sranje“ i umalo popio suspenziju. Bio je predmet obožavanja jer nikada nije mirno vozio iza protivnika, već je gazio gas i pokušavao da prestiže.
Većina će se složiti da nije imao više uspeha jer nije imao sreće sa bolidima koji su mu davani i ugovorima koje je potpisivao. Recimo, 2003. vozio je za BAR, gde je direktor Dejvid Ričards protežirao sina svojih prijatelja Džensona Batona. Istini na volju, nije ni Žak baš briljirao, ali je pred poslednju trku saznao da BAR nema nameru da produži ugovor s njim i tu Veliku nagradu Japana nije želeo ni da vozi. Kasnije je pričao da mu je Ričards ipak ponudio angažman, ali bez plate. „Mislim da je Dejvid očekivao da ću ga udariti, ali nisam. Ni sam ne znam zašto“, izjavio je ljutito Vilnev.
Karijeru je završio praktično zabijen u ogradu, na VN Nemačke 2005, kad ga je zbog, navodne ili realne, glavobolje, do kraja sezone odmenio Robert Kubica.
Iako mnogi misle da je on odavno mrtav za F1, potrošen i pre 2006, ja bih volela da ga ponovo vidim na stazi. A ima još nekih slomljenih srdaca u mojoj okolini koja mogu umreti pri samoj pomisli na te oči i te usne plavušana iz Kvebeka.
