Izvor: Politika, 24.Mar.2010, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama i Netanijahu se slažu da se ne slažu
Izraelski premijer u Vašingtonu: spuštanje lopte, ali i naglašavanje razlika
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. marta – Formula koja se već primenjuje između Vašingtona i Beograda povodom Kosova – da se „slažu da se ne slažu” – prećutno postaje formula i za sve hladnije veze tradicionalnih saveznika, Amerike i Izraela, potvrđuje poseta premijera Netanijahua.
On je sa Obamom juče po podne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beloj kući proveo više od dva sata, znatno duže nego što je bilo predviđeno, ali i uz protokolarne detalje koji su poslali nedvosmislenu poruku da stari prijatelji ulaze u novu fazu odnosa u kojima je mnogo manje emocija, a mnogo više (suprotstavljenih) interesa.
Netanijahua u Beloj kući nije dočekala svita fotoreportera i TV kamermana, a izostala je i zajednička izjava za novinare, što je dosad bila praksa, pogotovo kad je reč o poseti jednog saveznika. Bela kuća čak nije izdala ni uobičajeno saopštenje o čemu se razgovaralo.
Pa ipak, tokom poslednja tri dana otkako je izraelski premijer u Vašingtonu, dve nedelje posle povoda za zahlađenje koje se ne pamti – objave da će se graditi novo jevrejsko naselje u istočnom Jerusalimu, koji Palestinci žele za prestonicu svoje države, baš dok je u poseti bio potpredsednik Bajden – bilo je primetno nastojanje da se „spusti lopta”, ali i potvrde razlike.
Gost je tako u ponedeljak na tribini Američko-izraelskog komiteta za javne poslove (moćnog jevrejskog lobija), dobio snažan aplauz kad je rekao da „Jerusalim nije naselje, nego glavni grad Izraela”, ali mu državna sekretarka Hilari Klinton na istom skupu nije ostala dužna, uzvrativši da „status kvo nije održiv, sviđalo se to Izraelu ili ne”.
Ovo zatezanje, prema ocenama ovdašnjih analitičara, ukazuje na menjajuću prirodu odnosa dvaju saveznika u smeru koji ne odgovara Izraelu, ali je u skladu sa širim američkim interesima na Bliskom istoku. Suština je da paraliza u mirovnim pregovorima sa Palestincima nanosi štetu SAD, dok je razrešenje tog istorijskog konflikta, u vizuri Obamine spoljne politike, „interes nacionalne bezbednosti”. Ali ono što se događa, naročito u poslednje dve nedelje, po istim ocenama, pokazuje i na granice američkih pritisaka na izraelske lidere, koji odbijaju da progutaju gorke političke pilule.
Ovdašnje uverenje je da Netanijahu, koji je u koalicionom savezu sa tvrdim nacionalistima, ima i opciju da sastavi umereniju vladu. A na njegove izjave da je Izrael suverena zemlja i da kao takva ima pravo da radi ono što smatra svojim interesom, ovde se uzvraća – da i suverena Amerika podjednako vodi računa o svom.
Obami svakako ne godi ignorisanje njegovog zahteva da Izrael obustavi izgradnju novih naselja na 1967. okupiranim teritorijama, što je palestinski preduslov za otpočinjanje pregovora. Amerika je nevoljno pristala na izraelski ustupak ”oročenog” zamrzavanja i pokušala da pokrene makar indirektne pregovore, sa Obaminim specijalnim izaslanikom kao posrednikom, kad je objava građevinskih planova za istočni Jerusalim i to minirala.
Ovde nije prošlo neprimećeno da je Izrael dobio diplomatski šamar i od drugog zapadnog saveznika, Velike Britanije, koja je iz Londona proterala visokog izraelskog diplomatu posle otkrića da su u Mosadovoj akciji likvidacije jednog operativca Hamasa u Dubaiju, korišćeni i falsifikovani britanski pasoši. To je protumačeno kao produbljivanje izolacije Izraela.
U isto vreme američki zvaničnici ponavljaju da se ništa ne menja u podršci izraelskoj bezbednosti, ali je očigledno, kad je reč o potezima koje izraelska desnica povlači da bi sabotirala mirovni proces – da je Vašington povukao crtu preko koje neće preći.
M. Mišić
[objavljeno: 25/03/2010]
Pogledaj vesti o: Formula 1
