Izvor: B92, 21.Avg.2010, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manji dug i/ili veće plate?
Beograd -- Srbija će u pregovorima s MMF-om biti u makazama jer će, na srednji rok, morati da nađe formulu po kojoj budžetska štednja neće privredu gurnuti u depresiju.
Zvanični razgovori misije MMF-a i predstavnika Vlade Srbije počinju u ponedeljak. Pitanje je: Može li Srbija u pregovorima s MMF-om da dobije i jare i pare?
Kako će predstavnici Vlade Republike Srbije, po Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, obećati da neće previše trošiti i prekomerno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se zaduživati, a istovremeno ispostavljati zahteve za većom državnom potrošnjom?
Pojedini ekonomisti smatraju da će se ionako raštimovani pregovarački tim premijera Mirka Cvetkovića sada naći u makazama. Jer, nevezano za kratkoročni predlog Mlađana Dinkića o odmrzavanju plata, povećanju pomoći penzionerima i većim subvencijama, Srbija će na srednji rok morati da nađe rešenje po kom budžetska štednja neće privredu gurnuti u depresiju, odnosno po kom državni podsticaji neće poništiti efekte reformi.
Miladin Kovačević saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), vrlo često ovakve dileme opisuje rečima: „To su fundamenti”. Šta zapravo time želi da kaže? Da se ogromno vreme i energija rasipaju na razglabanje o tome da li treba odmrznuti plate, što prosečnom zaposlenom u državnoj administraciji donosi oko hiljadu dinara više na mesečnoj plati, dok se, s druge strane, osnovne stvari previđaju.
"Nisu sada važne kratkoročne mere i ne bih da neko pogrešno shvati kako zagovaram politiku odmrzavanja. Hoću da kažem da će Srbija, na srednji rok gledano, morati da izabere između dve strategije: prve, koja teret reformi i razvoja prebacuje na plate i penzije kako bi se povećala javna potrošnja i, druge, koja bi trebalo da onemogući da restrikcije u potrošnji deluju depresivno, odnosno da zaustave privredni rast ", objašnjava Kovačević. Otuda Srbija u makazama.
S jedne strane, zemlja će se obavezati da njen javni dug neće preći 45 odsto svega onoga što privreda stvara, što podrazumeva veće javne investicije, ali na račun plata i penzija.
S druge strane, tako restriktivna fiskalna politika može da znači produžavanje depresije jer bi se tražnja za robom i uslugama smanjila, dok bi teret privredi bio teži pa bi mnogi industrijske kapaciteti postali suvišni, objašnjava naš sagovornik.
Može li Srbija i jedno i drugo, pitali smo Milojka Arsića, savetnika premijera Mirka Cvetkovića:
"U ekonomiji ništa nije crno-belo i uvek imate suprotstavljene ciljeve koje morate da ispunite. To znači da mora da se nađe balans u primeni obe varijante, ali tako da podsticaji razvoju dugoročno ne ugroze stabilnost budžeta i ekonomsku stabilnost. Dugoročni ciljevi moraju biti važniji od kratkoročnih podsticaja. Jer, ako su državni podsticaji jači, onda to diže tražnju, a posledično i kurs i cene što se građanima i privredi vraća kao bumerang i bukvalno poništava efekte subvencija", objašnjava Arsić.
Prema oceni Vladimira Gligorova, s Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kompromis zavisi od toga kako će biti definisana pravila u Zakonu o fiskalnoj odgovornosti.
"Na primer, ako se smatra da je odgovorno da javni dug ne bude, dugoročno posmatrano, veći od, recimo, 40 odsto BDP-a, onda godišnji manjak ili višak u budžetu moraju da se vežu za stopu ekonomskog rasta. To znači da deficit bude veći kada je rast sporiji, a manji kada je rast brži. Ili da čak u situaciji progresivnijeg rasta imao suficit u budžetu", objašnjava Gligorov kako se prave takvi kompromisi.
Zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije i misije MMF-a počeće u ponedeljak plenarnim sastankom u Narodnoj banci Srbije, na kome će osim guvernera Dejana Šoškića učestvovati i predstavnici vlade Mlađan Dinkić, Jovan Krkobabić i Božidar Đelić, ministar finansija Diana Dragutinović, kao i predsednik Saveta guvernera NBS Boško Živković.
Za Vladu Vučkovića, profesora na „Megatrend” univerzitetu, ovo pitanje je vrlo komplikovano.
"Na prvu loptu čini se da antidepresiona politika podrazumeva samo podsticaje. Međutim, to u praksi ne mora tako da se izvede. Mogu, na primer, pare i da ostanu privredi, a ne da se direktno ulivaju", objašnjava Vučković zašto ni tokom ove revizije neće moći da se zaobiđu razgovori o poreskoj reformi.
On smatra da je bolje privredni rast podsticati smanjenjem poreza i nameta preduzećima, nego direktnim upumpavanjem državnog novca u preduzeća, na primer.
Za liberale oko ovog pitanja kompromisa nema – štednja je preča od politike podsticaja s kratkoročnim efektima.
"Državna pomoć uticaće na sve, osim na privredni rast", ironičan je Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
"Ali, verujem u to da ćemo se dogovoriti sa MMF-om i da ćemo kasnije gledati kako da izvrdamo i ne ispoštujemo dogovor ", kaže Stevanović i opet ironično dodaje da razume ponašanje Mlađana Dinkića, jer on za pregovaračkim stolom nije ekonomista, već političar koji gleda kako da se dodvori biračima.
Pogledaj vesti o: Formula 1
