Izvor: Blic, 27.Sep.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ključ izbora je u rukama apstinenata
Banjaluka - Kad bi većina građana BiH koji ni za koga ne glasaju 3. oktobra izašla na izbore, došlo bi do promene vladajuće strukture u državi, i to u pravcu jačanja građanskih naspram nacionalističkih opcija, smatraju analitičari.
Međutim, pitanje je kako pokrenuti oko 44 odsto glasača koji 2006. nisu izašli na birališta. Sociolog Slavo Kukić smatra da bi onaj ko nađe formulu za to „trebalo da bude kandidat za Nobelovu nagradu". On je uveren da će ovaj put >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biti još više apstinenata „jer je apatija veća nego pre četiri godine". „To je uglavnom liberalniji deo građana. Po toj logici, oni u ponudi nemaju partiju koja bi ih navele da glasaju za nju. U levom političkom spektru su samo tri značajnije partije. Ali SNSD je preuzeo vokabular nacionalističke opcije, SDP nije za taj deo tela politička opcija koja ih može povući na biralište, dok koalicija Naša stranka - NSP mislim da nema toliku snagu da na ovim izborima bude zamajac", kaže Kukić. Osim pojave više stranaka građanske orijentacije, Kukić smatra da smanjenju broja apstinenata mogu doprineti i kampanje nevladinih organizacija pod uslovom da traju stalno, a ne mesec-dva pred izbore.
„Biračko telo vladajućih političkih partija je disciplinovano. Ono glasa jer funkcioniše kao vojska, za šta postoji i razumevanje, jer ih je najviše zaposleno u državnim institucijama. Oni imaju interes da zadrže stanje jer to znači garanciju njihove socijalne sigurnosti", zaključuje Kukić.
Profesor Sveučilišta u Mostaru Mile Lasić takođe smatra da je loša ponuda stranaka glavni razlog zbog koga u BiH oko polovine punoletnih stanovnika ne izlazi na izbore. On kaže da nije uveren da su svi koji ne glasaju demokrate, ali da im je zajedničko to što veruju da njihov glas u sadašnjim uslovima ne bi ništa promenio. Lasić je uveren da u BiH još nema dovoljno „posvećenih" ljudi i programa koji uvažavaju nacionalne i sve druge karakteristike, ali i shvataju „da je ovo naša zemlja i da treba zajedno da je uredimo".
Istraživanje „Sociopsihološki profil glasača i apstinenata u BiH između opštih izbora 2006. i lokalnih 2008" koje je za „Fridrih Ebert" priredio psiholog Srđan Puhalo, pokazalo je razlike između apstinenata i birača. Oni koji redovno glasaju, po istraživanju, imaju izraženiju potrebu za vođom, što nije slučaj kod apstinenata. Tako je čak 78,3 odsto glasača reklo da im je lider partije najvažniji kada se odlučuju za koju partiju da glasaju, dok je kod apstinenata taj procenat oko 22 odsto. Istraživanje koje je rađeno u celoj BiH pokazalo je da su glasači manje tolerantni prema drugačijim idejama, a stavovi su im više nacionalistički od stavova apstinenata, zbog čega su vlast uzele stranke koje su propagirale nacionalističke ideje.
Direktor agencije „Prajm komjunikejšen" Dragan Močević kaže da su programi i poruke uopšteni, po principu kopi-pejst.
„Građanima nije ponuđeno ništa novo i konkretno u programima, pozicija i opozicija imaju istu retoriku a izborna scenografija i ikonografija su kod većine stranaka na nivou prvih posleratnih izbora 1996", kaže Močević na svom blogu na koji nas je uputio.
Slogani partija/koalicija i pojedinaca
SNSD„Srpska zauvijek"
DNS„Riječ je riječ"
SP-PUP„Pravda za sve"
SDS-PDP-SRS RS„Zajedno za Srpsku"
SRS RS„Posla i pravde i ne brini za Srpsku"
Ognjen Tadić„Razuman izbor i tačka"
NS„Ne dajmo naše"
SDA„Narod zna"
SDP BiH„Država za čovjeka"
SBiH „BiH prije svega"
HDZ BiH„Snaga kojoj vjerujem"
„Radom za boljitak"„Slušaj srce, spasi zemlju"
SBB„Uspješan čovjek za uspješnu BiH"
Pogledaj vesti o: Formula 1
