Izvor: B92, 31.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako bi medalje promenile istoriju
Međunarodna automobilska federacija (FIA) objavila je analizu kakav efekat bi imalo uvođenje medalja u Formulu 1.
Prema predlogu prvog čoveka Formule 1 Bernija Eklstona pobednik trke bi dobio zlatnu medalju, drugoplasirani srebrnu, a osvajač trećeg mesta bronzanu pa bi titulu na kraju sezone osvojio vozač sa najvećim brojem najsjajnijih medalja, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a i to bi nateralo vozače da se više bore za svaku poziciju.
Analiza koju je sprovela FIA pokazuje da bi sistem medalja znatno izmenio nekoliko šampionata u prošlosti. Samo 22 od 59 sezona bi na kraju imale iste vozače među prvom trojicom, a poredak u ostalih 37 bi značajno bio izmenjen, dok bi šampion bio drugi vozač u 13 šampionata.
Da su medalje uvedene ranije najviše bi uticale na plasman pre 1990 godine, dok bi poredak u poslednjih 20 godina ne bi bio mnogo izmenjen.
Ovako bi izgledao poredak kada bi šampioni bili drugi vozači da je tada na snazi bio sistem medalja:
1958. godine Stirlin Mos bi bio šampion umesto Majka Hejvorta
1964. Džim Klark umesto Džona Sartra
1967. Džim Klark umesto Denija Halma
1977. Mario Andreti umesto Niki Laude
1979. Alan Džons umesto Džodija Šektera
1981. Alan Prost umesto Nelsona Pikea
1982. Didije Pironi umesto Kekea Rozberga
1983. Alan Prost umesto Nelsona Pikea
1984. Alan Prost umesto Nikija Laude
1986. Najdžel Mensel umesto Alana Prosta
1987. Najdžel Mensel umesto Nelsona Pikea
1989. Ajerton Sena umesto Alana Prosta
2008. Felipe Masa umesto Luisa Hamiltona.
14 borbi za šampionsku titulu bi bile kraće (1955, 1970, 1978, 1987, 1992, 1993, 1994, 1995, 1996, 1997, 2000, 2001, 2003 and 2004), dok bi osam trajalo duže (1973, 1977, 1979, 1980, 1990, 1991, 2001 and 2005). U pogledu odluka na poslednoj trci pet ne bi bilo (1955, 1994, 1996, 1997, 2000), dok bi na još šest ona upravo pala tada (1977, 1979, 1980, 1990, 1991, 2005).
