Izvor: B92, 16.Jun.2010, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iron Man 2 - film bez priče
Da je kojim slučajem IM2 uspeo da samodemistifikaciju iskoristi za građenje neke ozbiljne priče, bio bi ovo kamen temeljac novog superherojskog filma.
Kako počinje IM2? Tako što Tony Stark na nekom tehnološkom ekspou sleće s neba pravo na scenu i majkldžeksonovski se nadovezuje na postojeću koreografiju. Kako se nastavlja IM2?
Tony odlazi u Monako, gde upoznaje svog ljutog (barem za ovaj sequel) neprijatelja Ivana Vankoa koji poput sado-mazo kurve išetava na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stazu kojom jure formule i počinje da vitla svojim elektro-bičevima. Sve se odvija pred očima hiljada neposrednih gledalaca koji i dalje sede na tribinama. Par scena kasnije Tony će reprizirati zabavljačku ulogu pred gostima na svojoj rođendanskoj zabavi, nakon čega će uslediti još jedno neo-gladijatorsko šibanje na radost aplaudirajućih okupljenih. Samo finale, vraća nas u prostor ekspoa s početka priče, kada se jedna demonstracija tehnologije neplanirano pretvara u drugu. Opet pred očima stotina okupljenih fanova tehnoloških čuda. Ova dosledno sprovedena linija "šoumenskog nastupanja” čini mi se (ne)planirano predstavlja i Favreauov polu-ironični komentar na filmove o superherojima. Svi su oni, mahom uspešno, postali (samo) serija urnebesno organizovanih "tačaka" koje na okupu drži nešto malo prežvakane priče koja se, opet mahom, prodaje kao arhetipska drama. Da je kojim slučajem IM2 uspeo da tu samodemistifikaciju iskoristi za građenje neke ozbiljne priče, bio bi ovo kamen temeljac novog superherojskog filma (kao što je to manje opštepriznato Kick Ass) i ssam po sebi- vanserijski film.
IM2 nema nikakvu, ali nikakvu priču. On ima dve paralelne radnje od kojih bi se mogao napraviti bled ruski televizijski film. S jedne strane, Tony otkriva da ga odelo koje ga održava u životu u isto vreme i ubija, a sa druge, nesrećni Vanko kreće da sveti svoga oca. I dok ovaj prvi momenat izvisi za tragičnu, ili makar dramatičnu, kulminaciju, pre imbecilnog, spasonosnog tvista, ovaj drugi ozbiljno manjka elementarnom logikom. Ili i vi mislite da bi superinteligentni superfizičar umesto da sa ruskom mafijom okrene neku kintu i spase svog bolesnog oca radije hranio papagaja i čekao da tata gekne, i to u nekoj sibirskoj supervukojebini. U ostalom transformacija ruske mafije u novo superoružje ruske države bila bi kudikamo bondastiji (jer IM najviše od njega drpa) i aktuelniji momenat ovog filma.
Priča na stranu, dakle. Ali ovako ogoljene akcione scene pokazale su ono što reditelj John Favreau nije planirao - a to da koliko god da je on uneo duha u superherojsko žitije, on ne ume da režira akcione sekvence. Ideja sa trkom formule jedan u Monaku je briljantna. I briljantno jezivo realizovana. Još više jalovosti ispoljila su potanja šibanja između ajronmena (množina namerna) i samo finale, koje u direktnom obračunu Tony-ja i Vankoa jedva i da traje.
Tragična sudbina je zadesila i Tony-jevu sekretaricu/ apendkamingljubu Pepper koja nemajući šta da radi uglavnom uspaničeno trčka naokolo kao devojčica koja je upravo dobila svoju prvu menstruaciju, ali tatu (daddy-ja) to baš puno i ne zanima. I dok bi ignorisanje Gwyneth Palthrow još i mogli da oprostimo Favreauu, mučno nakalemljena Scarlett Johansson (kao špijunka Natasha Romanoff), baš kao i Samuel L. Jackson, u čitavoj postavci stvari uglavnom sviraju tukiju umesto da predstavljaju osnov za razvoj priče o Tony-ju i društvu u kome će privatne i državne vojske voditi brigu o našoj bezbednosti.
Konačno, kada neki reditelj 2010. svoju superjunakinju obuče u kožni kostim i ponudi joj da matriks karateom premlaćuje svoje protivnike, onda s punim pravom možemo da tvrdimo da se on... nije mnogo potrudio?
Najveći debakl zatekao je Mickeya Rourkea, kao Ivana Vankoa - negativca sa mekim srcem za kućne ljubimce. Oslanjajući se na harizmu njegovih "izgubljenih godina" (baš kao i u slučaju Downey Jr.), Favreau mu je prepustio da čoveka koji želi da osveti smrt svoga oca i "godine koje su pojeli sibirski komarci" igra kao tetka-trandža kojoj je neko skinuo šminku, pa se ona sada malo duri, a malo više šepuri. Rourke je u svojih (jedva) petnaestak minuta na ekranu uspeo da nas podseti da postoji i da nam nedostaje, ali IM2 mu nije pružio dostojanstvenu priliku da od one sklepane mrvice materijala za lik koji mu je uvaljen napravi bilo šta što ćemo pamtiti.
Downey kao Iron Man i Iron Man sa Downey-jem nije loš i što se mene tiče predstavlja najzabavniju ekranizaciju u seriji Marvelovih dozlaboga dosadnih filmova, ali vreme je za ozbiljnog reditelja.
selektah: 5minus/ 10
Ako niste odgledali celu špicu (onda ste ovo propustili):
Pogledaj vesti o: Formula 1
