Izvor: RTS, 05.Apr.2011, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formula 1 – Analiza Velike nagrade Australije
Prva trka sezone je samo donekle ispunila očekivanja, jer ne samo da nam nije dala odgovor na već postavljena pitanja, već su se pojavila i neka nova. Svakako, ne najmanje bitno je i pitanje da li je Red Bul zaista već toliko superioran da će se svi ostali boriti samo za poziciju vicešampiona?
Od prve trke u sezoni se uvek očekuje da prevashodno da odgovor na pitanje kakav je pravi redosled ekipa. Kao u nekakvom imaginarnom pazlu, odgovor na to pitanje onda otvara prostor >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da se slože i odgovori na ostala bitna pitanja - ko će biti najveći takmaci u borbi za titulu, i koliko zanimljive trke možemo da očekujemo u novoj sezoni.
Iako se trka za Veliku nagradu Australije vozi na netipičnoj stazi u Albert Parku koja nije reprezentativna za ostatak sezone, paradoksalno, poslednjih godina predstavlja veoma dobar pokazatelj onoga što nas očekuje. Tako je u periodu od 2006-2009. godine pobednik trke u Australiji osvajao i titulu prvaka na kraju sezone, a tek prošle godine je ova četvorogodišnja tradicija narušena pobedom Džensona Batona, ali tek pošto je u tom momentu vodeći, Seb Fetel odustao usled mehaničkog kvara.
Favoriti
Ono što niko ne dovodi u pitanje je superiornost Red Bula, makar kada mu je za volanom svetski prvak. Ejdrijen Njui je ponovo napravio šampionski model koji, baš kao i prethodnici, svoje protivnike tuče pre svega fantastičnim prijanjanjem u krivinama. Po podacima iz Australije, Fetel je kroz krivinu 11 prolazio za prosečno čak 17 kilometara na čas brže od najbližeg takmaca, Luisa Hamiltona (koji je i dalje uveren da se prednje krilo Red Bula savija tokom trke značajno više nego što to pravila dozvoljavaju, iako Čarli Vajting, direktor trke tvrdi da je krilo potpuno legalno). Sve je izgledalo još impresivnije, kada smo saznali da ni tokom kvalifikacija ni tokom trke Red Bul nije koristio KERS sistem.
Međutim, pre nego što neko brzopleto zaključi da će Red Bul tek biti nepobediv sa KERS-om, činjenica je da to što austrijska ekipa nije koristila sistem za akumulaciju kinetičke energije predstavlja najbolju moguću vest za njihove rivale. Jer, očito je da sa KERS-om Red Bula (koji proizvodi italijanski Manjeti Mareli) nešto nije u redu, i tu možda leži šansa drugih timova. Ukoliko u Red Bulu ne nađu rešenje za ovaj problem, uz "Renoov" motor za koji se zna da nije na nivou ni "Mercedesa" ni "Ferarija", postaće veoma ranjivi na stazama sa dugim pravcima (kao što je na primer Sepang), a pogotovo na startu trka na stazama sa dugačkim pravcem do prve krivine. Prilika da ovu teoriju proverimo nas čeka već za vikend na stazi u Maleziji, pod uslovom da ne bude kiše, mada prve prognoze govore da nas čeka pravo olujno vreme tokom celog vikenda.
Meklaren je uspeo da u poslednjem trenutku promeni dizajn svog automobila, i to, ponajpre, tako što je iskopirao rešenje izduvne cevi motora sa Red Bulovog automobila. Rezultat je odmah bio vidljiv, jer su u Melburnu bili brži ne samo od "Renoa" i "Mercedesa", već i od "Ferarija", i tako uskočili na poziciju glavnog izazivača Red Bula. Nema sumnje da je to pozicija u kojoj će se ekipa sa dva bivša svetska prvaka svakako dobro snaći, a to pogotovo važi za Luisa Hamiltona koji u obe prethodne sezone nije bio u prilici da se bori za titulu od samog starta sezone.
Ferari je naoko najviše razočarao, ali daleko od toga da bi trebalo da posluša savet Flavija Brijatorea i odmah otpiše ovu sezonu (Uostalom, ko još sluša savete italijanskog plejboja?). Iako je zaostatak za Red Bulom u Australiji bio popriličan, ako se vidi kako je Meklaren za kratko vreme postao konkurentan, najmanje isto se može očekivati i od italijanske ekipe. Osim toga, na stazama sa drugačijom konfiguracijom, zaostatak će sigurno biti manji, a u veoma motivisanom Alonsu italijanska ekipa ima vozača koji bi bio favorit za titulu i da vozi za tim sa mnogo manje resursa na raspolaganju nego što je to slučaj sa legendom iz Maranela.
"Reno" je nesumnjivo zadovoljan prvim podijumom za jednog Ruskog vozača u istoriji Formule 1, ali teško je oteti se utisku da se njihove ambicije završavaju baš tu negde, sa povremenim podijumima. Uz nesumnjivo dobar automobil, sa vozačem kalibra Kubice za upravljačem, ova sezona je mogla da im donese mnogo više.
Nasuprot Renou, Mercedesu ne manjka ambicija, ali u Australiji nisu pokazali da imaju automobil koji bi te ambicije ispunio. Ipak, ako uzmemo u obzir da je Šumijeva trka praktično bila završena već u prvom krugu, a da je Nika sa staze izbacio Rubinjo, u Melburnu ipak nismo imali priliku da procenimo pravu snagu nemačke ekipe, pa ćemo za procenu njihovih šansi morati još malo da sačekamo.
Uticaj novih pravila
Što se tiče Pirelija, poštena ocena bi bila da nove gume nisu dramatično uticale na ishod prve trke, ali isto tako nisu ni razočarale. Iako su vozači uspevali da izvezu značajno više krugova na jednom setu guma nego tokom zimskog testiranja, ipak su pojedini vodeći timovi vršili čak tri zamene guma tokom trke, što jeste u skladu sa predsezonskim predviđanjima. Za iznenađenje se ipak pobrinuo Zauberov početnik, Serhio Peres, koji je celu trku odvezao sa samo jednom promenom guma. Iako je po završetku trke diskvalifikovan zajedno sa klupskim kolegom Kobajašijem (usled male tehničke neispravnosti zadnjeg krila koja nije imala uticaj na performanse autobila), i tako ostao bez zasluženog šestog mesta, Meksikanac je s pravom proglašen zvezdom trke. Ukupno je izvezao sedmo najbrže vreme, a još impresivnija je činjenica da ga je postigao u šesnaestom krugu na novim gumama. Zauber inače nije planirao samo jedno zaustavljanje za novajliju, ali je ekipa tokom trke prilagodila taktiku činjenici da Peres uspeva da ne samo sačuva gume, već i da pritom vozi brzo. Veliki uspeh za početnika, ali i signal svim drugim ekipama da se malo više pozabave eksperimentisanjem sa brojem odlazaka na servis.
Pokretljivo zadnje krilo je startovalo sa promenljivim uspehom. Iako su automobili sa aktiviranim sistemom bili brži od automobila koje su sledili, to uglavnom nije bilo dovoljno za preticanje. Ipak, kao što je FIA i najavila, sistem je još u eksperimentalnoj fazi i u narednih nekoliko trka će se obaviti fino podešavanje - moguće je i produženje dela staze na kojem se sistem koristi - dok se ne dobije format koji je najpoželjniji. Ipak, iako bivši svetski prvak Niki Lauda tvrdi da je uvođenje pokretljivog zadnjeg krila obična glupost, već sada je jasno da čak i ako sistem ne omogući preticanje među vodećim takmičarima, ipak će značajno olakšati preticanje sporijih vozača, što predstavlja jasan napredak u odnosu na prethodne sezone.
Na kraju, KERS ponovo nije oduševio, i već se javlja bojazan da uticaj sistema neće biti značajniji nego pre dve sezone, kada se pokazao najbitnijim na startu trke. Ipak, pošto je jasno da staza u Melburnu nije idealna za demonstraciju mogućnosti sistema za akumulaciju kinetičke energije, i za konačnu ocenu o uticaju KERS-a na uzbudljivost trka ćemo morati da sačekamo.
Srećom ne dugo, jer već u petak počinje novi vikend, ovoga puta na pravoj trkačkoj stazi.
