Izvor: Blic, 27.Jun.2015, 19:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vi slobodno dižite ogradu, mi ćemo medalju sigurno doneti u Srbiju
Sećam se da su nešto obećale, ali ne znam tačno šta - da li zlato, da li samo medalju, da li, generalno, samo uspeh... U tim trenucima, kada su one odlazile u komšiluk, mladi fudbaleri su žarili i palili Novim Zelandom, a mi, narod koji balavi za loptom na travnatom terenu, željni uspeha u tom sportu, kao da nam je neko stavio am, pa udri i udri... One su fino sačekale svoj trenutak i ušle u finale Evropskog prvenstva i dobile zasluženo pažnju - Bravo, košarkašice, iskreno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bravo.
Prvaci do 20 godina u fudbalu, košarkašice u finalu Evropskog prvenstva, bronza za basketaše na Evropskim igrama, zlato za vaterpoliste (selekcija do 17 godina) na Evropskim igrama, odbojkaši na završnom turniru u Riju, vaterpolisti Srbije u polufinalu Svetske lige, i tako dalje, i tako dalje... U našoj zemlji će se u budućnosti roditelji odricat dece ne budu li osvojili zlato na nekom takmičenju.
- Čime se baviš?
- Rukometom...
- Jesi li osvojio kakvu medalju do sada na Evropskom ili Svetskom prvenstvu?
- Nisam.
- Nisi?!
- Čiko, ali ja imam samo 11 godina...
- Ne interesuje me! Da sam ti otac, sad bih te iz kuće izbacio!
Tako će nekako da izgleda konverzacija sa komšijama. Ne, zaista, preterali smo ga. Dive nam se i Balkan i Evropa i svet, mada bih ja voleo da je tako i u nekim drugim životnim sferama, ali 'ajde sad, neću da mračim. Zna da me povuče nekad na tu stranu ekonomije i finansija, standarda, ali i ovo nam donosi neku vrstu sreće, verujem.
Da se vratimo na sport, nekoliko dana je brujala vest da je naše "orliće" na društvenim mrežama pohvalio jedan mladić iz Hrvatske i meni to u suštini uopšte nije bilo jasno, čemu toliko oduševljenje. Pa, znam makar makar kordon koji su poslali pohvale, čestitike i ostala verbalna priznanja.
Opasno smo zaglibili kad nas jedan komentar vuče na aplauz, kao: "Vau, svaka čast, dečko! E, sad je uspeh kad su nam Hrvati čestitali". Izgleda da su nas sportisti namerno zatrpali uspesima i medaljama da bi slavili samo to, a ne pojedinačne čestitike iz ostalih bivših jugoslovenskih republika.
I da, neću da kažem da mi nisu promakle kritike Srba iz Crne Gore i Republike Srpske, tipa: "Šta samo Srbija slavi, slavimo i mi ovamo" i "Mi smo dali reprezentativce Srbije isto, nismo manje bitni". Znamo, svako ko je iole svestan, shvata da Srbi ne žive samo u Srbiji, pa nije bitno gde si, bitno je da osećaš pobedu, pripadnost i uspeh.
Eto, neke stvari su malo jasnije, makar sa mog stanovišta, nisam političar da vam ih bolje (gore) pojasnim, pa da ne prolazimo još jednom tu priču kada na red dođu košarkašice, koje su medalju već osvojile, samo je pitanje da li će biti zlatne ili srebrne boje.
Vidi se da te devojke vole svoju zemlju, vole to što predstavljaju, a pre svega vole košarku. Zaista sve daju od sebe da usreće sve ljude koje bi uspeh mogao da pozitivno dotakne, to bi trebalo maksimalno da se poštuje.
Tu su nam blizu, preko granice, malo severnije i vode bitku za vrh Evrope. Pošto se finalna utakmica održava u Budimpešti, nadamo se da dolazak hrabrih gracija neće otežati ograda, ili bolje reći zid koji nam komšije postavljaju, te da neće biti rigorozne kontrole od strane Janoša Snow-a i njegove garde.
Završite devojke vi svoj posao tamo, pa autoput Budimpešta - Beograd, brže-bolje na slavlje, od čega god da je ta medalja, mnogi bi voleli makar na tren da je imaju, a vi ste je već obezbedile.
Meni ostaje samo da kažem, srećno košarkašice, igrajte kako znate i budite ono što jeste, za podršku ne brinite, nacija stoji tik uz vas.
Pogledaj vesti o: Evropsko prvenstvo
.jpg)
