Izvor: Dzungla.org, 31.Okt.2011, 15:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velikani izgaraju do kraja

U kojim godinama su se od reprezentacije opraštali naši asovi. Stojković prevalio 36. u nacionalnom timu, ko-rekorderi Milošević i Stanković u 33. odigrali poslednji takmičarski meč

Srbija je 11. oktobra 2011. izgubila od Slovenije, izgubila utakmicu i poslednju šansu – baraž – da se prvi put plasira na Evropsko prvenstvo pod svojim imenom. Srbija je iste večeri, u Mariboru, izgubila i najboljeg defanzivca. Njegovom voljom. Iz njemu prihvatljivog razloga. >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org <<
Zasmetale su mu, kako je naveo u saopštenju, kritike u medijima i, samim tim, u javnosti njegovog odnosa prema nacionalnom timu. Ne pitajući se, pritom, čime su one izazvane. I ne shvatajući da pod lupom nije bio njegov nesumnjivi kvalitet, koji redovno, a svakako češće nego u tom nacionalnom timu, demonstrira u dresu Mančester junajteda, piše „Sport“.
Tako je Nemanja Vidić, deset dana pre 30. rođendana, digao ruke od reprezentacije. Posle devetogodišnjeg staža i posle „samo“ 56 utakmica. A mogao je da igra još nekoliko godina i na desetine utakmica. Sigurno još dva kvalifikaciona ciklusa. Da povede „orlove“, kao kapiten, u bitke za Mondijal u Brazilu 2014. i Evropsko prvenstvo 2016. u Francuskoj. Pa i da odigra to EP (valjda će Srbija da bude među 24 učesnika finalnog turnira) i ostvari lični san. Nije želeo.
Vidić nije želeo da (is)traje u meri u kojoj su to pre njega činili drugi naši velikani u državnom timu: Blagoje Marjanović, Rajko Mitić, Branko Stanković, Dragan Džajić, Dragan Stojković, Siniša Mihajlović, Savo Milošević, Dejan Stanković... Nemanja, svakako, po fudbalskom znanju jeste u njihovom društvu, ali je, eto, propustio priliku da bude, možda, i ispred svih njih.
DUGOVEČNI STOJKOVIĆ
Džajić, zvanično najbolji fudbaler kojeg je ova zemlja imala, ma kako se zvala, s 29 godina je pomogao Jugoslaviji da se plasira na EP 1976, koje je potom i organizovala. U polufinalu, dao je gol SR Nemačkoj u – po mnogima – najboljem poluvremenu plavih svih vremena (2:0, kraj 2:4), a tada je imao punih 30. Takmičarske mečeve je igrao do 31, a oprostio se dve godine kasnije, odnosno godinu po završetku karijere, 1979. u prijateljskom meču sa Argentinom u Beogradu.
Mogao je Vidić da bude i ispred Piksija, koji je prvi među Srbima sa preko 50 utakmica u reprezentaciji po starosti na poslednjem meču u dresu s najdražim grbom. Nije želeo.
A, šta bi bilo da se Stojković oprostio pre 30? On je odigrao oproštajni meč godinu posle poslednjeg takmičarskog. Na Kirin kupu, simbolično, između reprezentacije dve zemlje (Japana i SR Jugoslavije) u kojima je fudbalska legenda. S preko 36! A mogao je da se povuče ranije, ali, da li bismo, onda, prošli grupu na EP 2000, kada je Piksi radio šta je hteo Norvežanima u utakmici koja nam je donela plasman u četvrtfinale? Tada je imao 35.
S 33 Stojković je igrao svoje drugo Svetsko prvenstvo, u Francuskoj 1998. Nije odustao, već je vodio plave u prvim kvalifikacijama po skidanju sankcija. Putovao „s početka sveta“, menjao vremenske zone, da bi nacionalnom timu uvek bio na raspolaganju. Izgarao do kraja. U stažu dugom preko 17 godina!
STANKOVIĆ JOŠ 103.
Šta bi bilo da je Milošević digao ruke pre 30? Možda se Srbija i Crna Gora ne bi onako ubedljivo plasirala na Svetsko prvenstvo 2006, u konkurenciji Španije, Belgije, Bosne... Savo je upravo u Nemačkoj, s 33, odigrao poslednji takmičarski meč. Dve godine kasnije mu je priređen oproštaj, u prvom i jedinom meču u crvenom dresu Srbije, protiv Bugarske (6:1), u kojem je postigao dva gola i – promašio dva penala!
I drugi ko-rekorder po broju odigranih utakmica (102) je dugo trajao u reprezentaciji. A mogao je i Stankovićda odustane posle neuspeha u kvalifikacijama za EP 2008, prvi put pod imenom Srbija, i oprosti se sa 29 godina. Ne, ostao je i s preko 30 na plećima vodio „orlove“ ka Južnoj Africi. I ka Poljskoj i Ukrajini. Nažalost, nismo uspeli, a Dejan je završio reprezentativnu karijeru. Ali s pune 33. I još treba da odigra oproštajnu utakmicu.
Da li bi Jugoslavija osvojila srebro na Olimpijadi 1952. da u timu nije bilo Branka Stankovića (tada imao 31 godinu), ili bi dogurala do četvrtfinala SP 1954. da Stane nije igrao s 33? Da li bi prošla Izrael i Grčku u kvalifikacijama za taj Mondijal u Švajcarskoj da Rajko Mitić nije igrao s 32?
Ukupno 14 naših velikana su ispred Nemanje Vidića po godinama na poslednjem meču u državnom timu. Biće i Nikola Žigić,kad god objavi povlačenje. Prevalio je 31.
( Izvor: Novosti )

Nastavak na Dzungla.org...