Izvor: Politika, 27.Okt.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Titule koje su pojeli činovnici
Kako se odlukom da se od 7. novembra poklope meč decenije Anand – Karlsen i najvažnije ekipno takmičenje, Evropsko prvenstvo, nastavlja medijsko posrnuće šaha
Možete li da zamislite da neki sport istovremeno održava svoja dva najvažnija takmičenja? Šah će stići do te tačke medijskog ponora 7. novembra, kada u istom danu u indijskom Čenaju bude otvoren meč za titulu svetskog prvaka između Višvanatana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ananda i Magnusa Karlsena, a u Varšavi najvažnije ekipno takmičenje godine, Evropsko prvenstvo.
To znači da će šah preostalu mrvu medijskog prostora – pogotovo u našoj zemlji gde se knjiga svela na par slova – da deli na dva nejednaka dela. U najvećem delu sveta prednost će da dobije meč decenije. Jer, takav sudar jarkih, a krajnje različitih asova drevne igre i takva medijska podela Zapada i Istoka, nisu viđeni od „meča stoleća” između Fišera i Spaskog, davne 1972. Sa jedne strane je neponovljiva karijera dugovečnog i svuda omiljenog šampiona iz kolevke šaha Višija Ananda, a sa druge neslućene mogućnosti genijalnog Norvežanina Magnusa Karlsena, apsolutnog rekordera po rejtingu i medijskoj popularnosti na Zapadu – odmah posle Roberta Fišera.
Dugo je pripreman i mnogim komplikacijama podgrevan obračun u Čenaju. Njegov značaj i skrivena tenzija nadrastaju sve drugo u nabujaloj inflaciji šahovskih turnira, pa i Evropsko prvenstvo u Varšavi koje može da probudi određena nacionalna interesovanja, ali ne i da ih prevaziđe. Duel vremešnog „tigra iz Madrasa” čiji će zubi krajem godine da proslave 44 godine, sa dvostruko mlađim „šahovskim Mocartom” kompjuterske ere, ima sve dimenzije arhetipske priče, propletene geopolitikom, filosofijom i slikom aktuelnog vremena. Takvoj priči ne mogu da konkurišu ekipni ni pojedinačni rezultati Evropskog prvenstva – svedeni na nule, jedinice i remije – niti najbolje partije iz Varšave. Bez obzira na pojedinačne uzlete na šarenilu tamošnjih tabli, svaka partija iz Čenaja imaće prednost. Jer između tih redova poteza krije se mnogo više onog neuhvatljivog značaja koji šah čini magičnom igrom.
Zašto, onda, šahovska organizacija žrtvuje pažnju koju svakako zaslužuju najbolji predstavnici četrdesetak evropskih zemalja, boreći se za nacionalni status, stipendije, nagrade i svoje mesto pod suncem? Zato što se šahovski plebs toliko namnožio da kase šahovskih organizacija puni svojim brojem, a ne kvalitetom. Onima koji najviše zarađuju od šaha – a to nisu šahisti – važno je da prirede što više masovnih takmičenja na kojima će učesnici sami plaćati da dobiju hleba i igara. Medijski efekat nije potreban, mnoga od tih takmičenja prođu sasvim nezapaženo, ali se kase pune.
U Evropi se ta inflacija dvostruko povećala formiranjem Evropske šahovske unije čiji program neprekidno raste. Ove godine, na primer, Svetska šahovska organizacija je produkovala tridesetak svetskih prvaka, što ekipnih što pojedinačnih, kombinujući ubrzani i brzopotezni tempo sa mnoštvom uzrasnih kategorija – od dece do 8 godina do veterana – pa još dodala amaterske i školske šampionate. Evropska šahovska unija ne da ne zaostaje, nego već prednjači, sa desetak šampionata više.
Rezultat je da na kvizu može da se postavi pitanje ko je aktuelni svetski prvak u šahu, iako Anand već sedmu godina vlada. Pitanje o nekom od ostalih nabrojanih šampiona – svetskih ili evropskih – bilo bi nepristojno nizak udarac čak i na „Milioneru”. Gramzivošću šahovskih činovnika i nesposobnošću njihovih podanika da se izbore za bolje, pojeden je smisao svih titula koje jedni daju, a drugi primaju.
Novembarska kolizija termina nije slučajna. Ona je deo međusobnog ignorisanja svetske i evropske organizacije i njihovog otimanja za šahovski dinar, kojim se ovih dana bave šahovski mediji i organizacije više nego predstojećim mečom Anand – Karlsen, a na račun daljeg medijskog potonuća šaha.
Marjan Kovačević
objavljeno: 28.10.2013.
