Izvor: Vesti-online.com, 13.Avg.2018, 22:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svetski rekordi na evropskom prvenstvu najčešće su padali na 100 prsno

U toj disciplini je oboren i jedini na Evropskom plivačkom prvenstvu u Splitu 1981, a to je učinila istočnonemačka plivačica Ute Geveniger.

Na 34. evropskom plivačkom prvenstvu u Glazgovu izdvojila su se dva junaka. To su Britanac Adam Piti (23) i Rus Kliment Kolesnjikov (18). Obojica su osvojili zlatnu medalju u svojoj disciplini i na 50 i na 100, a i jedan i drugi su po jednom jedini oborili svetski rekord (pala su još četiri evropska).

Piti, Englez, na tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << šampionata uzastopce uzima najsjajnije odličje ne samo u pojedinačnoj konkurenciji prsno nego u i muškoj štafeti 4x100 mešovito i u mešovitoj štafeti 4x100 mešovito (najmlađa disciplina s dva plivača i dve plivačice, koja će olimpijsku premijeru imati u Tokiju 2020). Dogodine u Južnoj Koreji može da na 50 i 100 prsnim stilom postane i trostruki uzastopni svetski prvak.

U finalnoj trci na 100, u kojoj je naš Čaba Silađi bio poslednji, osmi (jedini plivao duže od minuta), britanski as je s 57,00 za 13 stotinki nadmašio svoje ostvarenje s Olimpijskih igara u Riju 2016. Sutradan, međutim, sudije su naknadno, ponovnim merenjem vremena, ustanovile da štoperica nije bila valjano podešena. Svim finalistima su prepravljeni rezultati za jednu desetinku pa je najbolje vreme svih vremena sada 57,10.

Piti je i tako popravio svetski rekord četvrti put uzastopno. Prvo je 2015, na britanskom šampionatu u prestonici, s 57,92 za čak 54 stotih delova sekunde nadmašio postignuće Južnoafrikanca Kamerona van der Burga iz finala na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. u istom tom plivalištu. U Riju je u kvalifikacijama oborio svoj svetski rekord prvi put (57,55), a u finalu i još jednom (57,13).

Na 50 je s 25,95 trostruki uzastopni svetski rekorder (na šampionatu sveta u Budimpešti prošle godine u istom danu je popravljao sopstveni rezultat iz Kazanja 2015 – 26,42, prvo u kvalifikacijama – 26,10, a zatim i u polufinalu). U Glazgovu je rušio  „samo” rekord šampionata. I to u sve tri trke: kvalifikacije (26,50), polufinale (26,23), finale (26,09). Silađi je u završnom nadmetanju bio peti s 27,20.

Kolesnjikov je do zlata na 50 leđno doplivao za 24 sekunde, a to je četiri stotinke brže od svetskog rekorda koji je na plivačkom mundijalu u Rimu 2009. postavio Britanac Lijam Tenkok. Na dve dužine bazena uzeo je titulu s 52,53, što je isto najbolje vreme ikada, ali za juniorski uzrast. To nagoveštava da će u budućnosti napasti i svetski seniorski rekord, koji je sada u vlasništvu Amerikanca Rajana Marfija s 51,85 u Riju prošle godine.

Rusi nisu imali „zlatnog” na prethodna tri šampionata Evrope (poslednji put u Budimpešti 2010), a sada su uzeli najsjajnije odličje i na 200 leđno (Jevgenij Rilov evropskim rekordom), 200 prsno (Anton Čupkov evropskim rekordom) i u štafeti 4x100 slobodno, u kojoj je doprinos dao i Kolesnjikov.  Koliko je njegov podvig značajan za sutrašnjicu nacionalnog plivanja govori i to što su Rusi u ovom veku samo još dva puta imali važećeg svetskog rekordera: Roman Sludnov na 100 prsno (2001-03) i Dimitrij Komornikov na 200 prsno (mesec dana u leto 2003).

Svetski plivački rekordi ne padaju svaki dan, mada nam i Pitijev primer pokazuje da su neretko padali i u istom danu u jednoj disciplini. Za ta ostvarenja nekako su češće rezervisani olimpijske igre i svetski šampionati pa nas je to podstaklo da vidimo koja su najbolja vremena ikada i u muškoj i u ženskoj konkurenciji postignuta u plivalištima evropskih prvenstava.

Pregled ukazuje da je između šampionata u Ajndhovenu 2008. i minulog u Glazgovu svetski rekord postavio samo Piti na 50 prsno u Berlinu 2014 (26,62). Njegov svetski rekord na dvostruko dužoj deonici, recimo, prvi je na 100 prsno na evropskom prvenstvu posle četvrt veka.

U toj disciplini, koja je i za plivače i za plivačice uvedena u Barseloni 1970 (prvi šampionat održan u Budimpešti 1926), najčešće su i postavljani najbolji rezultati svih vremena na „evru”: po pet puta i muškim i u ženskim nadmetanjima.

Pre šampiona u Glazgovu svetski rekord je na evropskom prvenstvu postavio Mađar Karolj Gitler još 1993. u Šefildu i to u polufinalnoj trci (u finalu je osvojio jedino veliko zlato u karijeri budući da je i na 100 i na 200 najčešće bio drugoplasirani), a nadmašio je zemljaka Norberta Rožu, koji je to učinio dve godine ranije u Atini. Dve godine pre njega, u Bonu 1989, Britanac Adrijan Murhaus je evropsko zlato sa svetskim rekordom pridodao olimpijskoj tituli iz Seula 1988. On je i jedini trostruki uzastopni prvak Evrope na 100 prsno pre Pitija. Prvi plivač koji je svetski rekord u toj disciplini postavio na evropskom šampionatu bio je Gerald Merken iz Zapadne Nemačke u Jenćepingu 1977, kada je srušio dostignuće slavnog Amerikanca Džona Henkena s Igara u Montrealu 1976.

U ženskoj konkurenciji su na 100 prsno dominirale plivačice iz Istočne Nemačke, ali jednoj od njih je konce pomrsila takmičarka s druge strane blokovske podele sveta. Na šampionatu u Beču 1974.  Renata Fogel je u kvalifikacijama sa 1.12,91 za 67 stotinki nadmašila svetski rekord Keti Kar kojim je Amerikanka osvojila zlato na Igrama 1972. U finalnoj trci, međutim, Fogel je plivala i sporije nego Kar u Minhenu (1.13,69), a zablistala je Hrištel Jušten iz Zapadne Nemačke s najsjajnijim odličjem oko vrata i novim svetskim rekordom 1.12,55. Takmičarka iz istočnonemačkog grada Karl Marks (današnji Hemnic), koja je godinu ranije na Prvom svetskom šampionatu u Beogradu osvojila tri zlata, morala je da se uteši srebrom.

Na 100 prsno je pao i jedini svetski rekord na 15. evropskom plivačkom prvenstvu u Splitu 1981. Ute Geveniger, takođe iz grada Karl Marks, šest puta uzastopno je postavljala svetski rekord u toj disciplini (jednim je uzela i olimpijsko zlato u Moskvi 1980), a tri puta uzastopce između aprila i septembra 1981, sa završnicom na Jadranu, gde je uzela još četiri zlata i jedno srebro. Sebe je na 100 prsno nadmašila i kroz dve godine u Rimu.

Na Evropskom prvenstvu u Strazburu 1987. istočnonemačka takmičarka Zilke Herner je sa 1.07,91 za 20 stotih popravila svetski rekord zemljakinje Silvije Geraš sa plivačkog mundijala u Madridu godinu ranije.

*prethodni rekord – postavljeni rekord – važeći rekord

Alen Bernar (Francuska)

Ajndhoven, 2008.

21,56 – 21,50 – 20,91

Alen Bernar (Francuska)

Ajndhoven, 2008.

47,84 – 47,60 – 47,50 – 46,91

Đorđo Lamberti (Italija)

Bon, 1989.

1.47,25 – 1.46,69 – 1.42,00

Frank Vigand (Istočna Nemačka)

Utreht, 1966.

4.11,60 – 4.11.10 – 3.40,07

Gunar Larson (Švedska)

Barselona, 1970.

4.02,80 – 4.02,60 – 3.40,07

Kliment Kolesnjikov (Rusija)

Glazgov, 2018.

24,04 – 24,00

Roland Mates (Istočna Nemačka)

Barselona, 1970.

57,80 – 56,90 – 51,85

Oleg Lisogor (Ukrajina)

Berlin, 2002.

27,39 – 27,18 – 25,95

Adam Piti (Velika Britanija)

Berlin, 2014.

26,67 – 26,62 – 25,95

Gerald Merken (Zapadna Nemačka)

Jenćeping, 1977.

1.03,11 – 1.02,86 – 57,10

Adrijan Murhaus (Velika Britanija)

Bon, 1989.

1.01,65 – 1.01,49 – 57,10

Norbert Roža (Mađarska)

Atina, 1991.

1.01,45 – 1.01,29 – 57,10

Karolj Gitler (Mađarska)

Šefild, 1993.

1.01,29 – 1.00,95 – 57,10

Adam Piti (Velika Britanija)

Glazgov, 2018.

57,13 – 57,10

Nik Džilingem (Velika Britanija)

Bon, 1989.

2,12,90 – (=) 2.12,90 – 2.06,67

Denis Pankratov (Rusija)

Beč, 1995.

52,84 – 52,32 – 49,82

Mihael Gros (Zapadna Nemačka)

Rim, 1983.

1.58,01 – 1.57,05 – 1.51,51

Mihael Gros (Zapadna Nemačka)

Sofija, 1985.

1.57,01 – 1,56,65 – 1.51,51

Gunar Larson (Švedska)

Barselona, 1970.

2.09,50 – 2.09,30 – 1.54,00

Dejvid Viki (Velika Britanija)

Beč, 1974.

2.07,17 – 2.06,32 – 1.54,00

Tamaš Darnji (Mađarska)

Strazbur, 1987.

2.01,42 – 2.00,56 – 1.54,00

Andraš Hargitai (Mađarska)

Beč, 1974.

4.30,81 – 4.28,89 – 4.03,84

Tamaš Darnji (Mađarska)

Strazbur, 1987.

4.16,12 – 4.15,42 – 4.03,84

Nemačka

Bolonja, 1927.

9.53,04 – 9.49,60 – 6.58,55

Mađarska

Pariz, 1931.

9.36,20 – 9.34,00 – 6.58,55

Zapadna Nemačka

Strazbur, 1987.

7.15,69 – 7.13,10 – 6.58,55

Istočna Nemačka

Barselona, 1970.

3.54,90 – 3.54,40 – 3.27,28

Marlen Veldhojs (Holandija)

Ajndhoven, 2008.

24,13 – 24,09 – 23,67

Kornelija Ender (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

57,51 – 56,96 – 51,71

Brita Štefen (Nemačka)

Budimpešta, 2006.

53,42 – 53,30 – 51,71

Kornelija Ender (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

2.03,56 – 2.03,22 – 1.52,98

Franciska van Almzik (Nemačka)

Berlin, 2002.

1.56,78 – 1.56,64 – 1.52,98

Petra Timer (Istočna Nemačka)

Jenćeping, 1977.

4.09,89 – 4.08,81 – 3.56,46

Lor Manodu (Francuska)

Budimpešta, 2006.

4.03,03 – 4.02,13 – 3.56,46

Federika Pelegrini (Italija)

Ajndhoven, 2008.

4.02,13 – 4.01,53 – 3.56,46

Anke Mering (Istočna Nemačka)

Strazbur, 1987.

8.22,44 – 8.19,53 – 8.04,79

Sandra Velker (Nemačka)

Istanbul, 1999.

29.00 – 28,78 – 27,06

Ulrike Rihter (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

1.04,43 – 1.04,09 – 58,00

Ulrike Rihter (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

1.04,09 – 1.03,30 – 58,00

Kristina  Egersegi (Mađarska)

Atina, 1991.

1.00,59 – 1.00,31 – 58,00

Urlike Rihter (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

2.18,41 – 2.17,35 – 2.04,06

Kristina  Egersegi (Mađarska)

Atina, 1991.

2.08,60 – 2.06,62 – 2.04,06

Renata Fogel (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

1.13,58 – 1.12,91 – 1.04,13

Hrištel Jušten (Zapadna Nemačka)

Beč, 1974.

1.12,91 – 1.12,55 – 1.04,13

Ute Geveniger (Istočna Nemačka)

Split, 1981.

1.09,39 – 1.08,60 – 1.04,13

Ute Geveniger (Istočna Nemačka)

Rim, 1983.

1.08,60 – 1.08,51 – 1.04,13

Zilke Herner (Istočna Nemačka)

Strazbur, 1987.

1.08,11 – 1.07,91 – 1.04.13

Galina Prozumenščikova (SSSR)

Utreht, 1966.

2.45,30 – 2.40,08 – 2.19,11

Karla Linke (Istočna nemačka)

Beč, 1974.

2.37,89 – 2.37,44 – 2.19,11

Karla Linke (Istočna nemačka)

Beč, 1974.

2.37,44 – 2.34,99 – 2.19,11

Ana Karin Kemerling (Švedska)

Istanbul, 1999.

26,39 – 26,29 – 24,43

Ana Karin Kemerling (Švedska)

Berlin, 2002.

25,64 – 25,57 – 24,43

Rozemari Koter (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

1.02,31 – 1.02,09 – 55,48

Rozemari Koter (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

1.02,09 – 1.01,99 – 55,48

Otilija Jendžejčak (Poljska)

Berlin, 2002.

2.05,81 – 2.05,78 – 2.01,81

Ulrike Tauber (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

2.20,51 – 2.18,97 – 2.06,12

Ulrike Tauber (Istočna Nemačka)

Jenćeping, 1977.

2.16,96 – 2.15,95 – 2.06,12

Ulrike Tauber (Istočna Nemačka)

Beč, 1974.

4.57,51 – 4.52,42 – 4.26,36

Istočna Nemačka

Barselona, 1970.

4.01,10 – 4.00,80 – 3.30,05

Nemačka

Berlin, 2002.

3.36,61 – 3.36,00 – 3.30,05

Holandija

Ajndhoven, 2008.

3.35,22 – 3.33,62 – 3.30,05

Istočna Nemačka

Rim, 1983.

? - 8.02,27 – 7.42,08

Istočna Nemačka

Strazbur, 1987.

7.59,33 – 7.55,47 – 7.42,08

Nemačka

Budimpešta, 2006.

7.53,42 – 7.50,82 – 7.42,08

Holandija

Budimpešta, 1958.

4.54,00 – 4.52,90 – 3.51,55

Istočna Nemačka

Lajpcig, 1962.

4.41,10 – (=) 4.41,10 – 3.51,55

Istočna Nemačka

Beč, 1974.

4.16,84 – 4.13,78 – 3.51,55

Istočna Nemačka

Rim, 1983.

4.05,88 – 4.05,79 – 3.51,55

Velika Britanija

Berlin, 2014.

3.48,74 – 3.44,02 – 3,38,56

Nastavak na Vesti-online.com...