Izvor: Politika, 30.Nov.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Filip Filipović
Na čelu kolone šampiona
U Kranj, na Evropsko prvenstvo 2003, naša reprezentacija, tada još sastavljena od vaterpolista iz Srbije i Crne Gore, otišla je da brani zlato osvojeno dve godine pre toga u Budimpešti i s oreolom svetskom vicešampiona iz Fukuoke (Japan), takođe izvojevanim 2001.
Petar Trbojević zbog zdravstvenih nevolja nije mogao da igra. Selektor Nenad Manojlović odlučio je da već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dokazanim asovima (Vujasinović, Savić, Šapić, Ikodinović, Jelenić, Ćirić, Udovičić, Gocić, Nikić, Gojković, Boris Zloković, Jokić, Kuljača i Šefik) pridoda 16-godišnjeg Filipa Filipovića.
Da se navikava. Da uči. Trebaće nam. Obrazlagao je selektor odluku da povede darovitog vaterpolistu od koga se na tom šampionatu i nije očekivalo da uđe u igru, a kamoli da rešava utakmice.
Filip Filipović je s 14 godina već igrao za prvi tim Partizana. U juniorskoj reprezentaciji odskakao je od svojih vršnjaka iz celog sveta (osvojio je evropsko prvenstvo još 2002).
I pucao je levom rukom. U tom trenutku u A timu nije bilo nijednog takvog. Zato je bio predodređen za to mesto u našoj najjačoj reprezentaciji.
Ali, jedno je šta je rečeno, a sasvim drugo šta je suđeno. Mnogo je mladih sportista koji su zablistali na početku karijere, ali kasnije nisu sjali.
Filip Filipović je od onih koji su pokazali da pravi dragulj blista sve više kako protiče vreme. A to, pogotovo njemu, nije bila lako.
Najpre, zato što je stasavao noseći teret buduće velike zvezde. Nije mu se zavrtelo u glavi od toga, nije izgubio tlo pod nogama, nije prestao da vežba... Takav je i sada. Primeran. Besprekoran.
U vreme kada je već bio neophodan A reprezentaciji igrao je i za mlađe selekcije. Nadovezivala su se velika takmičenja jedno za drugim u različitim starosnim kategorijama.
Prosto je neverovatno kako je izdržao preplitanje najtežih obaveza u kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj konkurenciji. Na primer, 2006. je bukvalno jurio s jednog šampionata na drugi. Pod vođstvom Dejana Udovičića bio je u reprezentaciji koja je na Tašmajdanu postala prvak Evrope, a i s juniorskom ekipom u Oradei koju je vodio Darko Udovičić.
Smatra se da mlad organizam sve te napore može da podnese. Fizičke, verovatno, lakše, ali u vrhunskom sportu veliki izazovi se nižu jedan za drugim. Kad se završi s reprezentacijom počnu obaveze u klubu, pa onda sve ispočetka. I tako u beskraj. To zamara, zasićuje... Neophodna je i ogromna mentalna snaga.
A da ne govorimo o tome da protivnički štabovi smišljaju sve moguće načine, dozvoljene i nedozvoljene, da ga spreče da bude najbolji. Uprkos tome, Filip Filipović je nezadrživ. I bez mrlje u biografiji.
Zato je Svetska plivačka federacija priznala da u ovoj godini nije bilo boljeg vaterpoliste od njega. To priznanje odala mu je i 2011.
A Filipović tu najveću pojedinačnu nagradu deli sa saigračima i porodicom. I može da se kaže da je Srbija ove godine osvojila sve što je postojalo u vaterpolu, zato što ima takve zrele ličnosti. Filip Filipović nije jedini, ali jeste na čelu kolone šampiona.
Ivan Cvetković
objavljeno: 30.11.2014.
Pogledaj vesti o: Evropsko prvenstvo
