Izvor: NiskeVesti.rs, 11.Feb.2016, 11:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kocić: Gledaš Saletovu trojku, Milanovićev gol i misliš ne može to tebi da se desi... I desi se
Početak kakav deli većina srpskih reprezentativaca. Ne mislimo na onu ubedljivu pobedu protiv Slovenije. Vraćamo se na same početke. Mladen Kocić je idealan sagovornik. On je, naime, pre svih prelomio. Nije čekao dvadeset i neku. Već sa 18 godina posle epizoda u Radničkom i OFK Nišu okrenuo se futsalu. Nije tada ni sanjao da će punu deceniju kasnije biti jedan od lidera ekipe koja se samim plasmanom u polufinale Evropskog prvenstva zlatnim slovima upisala u istoriju srpskog futsala.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NiskeVesti.rs << />
Mada... Možda je moglo da se nasluti da je ovaj mali teren idealno skrojen za njega.
„Bio sam i ja malo neodgovoran, često neredovan na treninzima. Bežao sam sa njih da baš zbog malog fudbala. Šta ću, kad sam baš voleo te turnire?“, priseća se korena 27-godišnji napadač u intervjuu za MOZZART Sport.
Finansijska nesigurnost tako karakteristična za „veliki“ fudbal u Srbiji požurila je odluku. Kocić je želeći da zaradi makar neki dinar za porodicu prihvatio ponudu Kopernikusa. Ko bi rekao da će se ta slučajna odluka ispostaviti kao možda i najbolja u životu popularnog Cipija.
„Rešio sam zato što nisam imao šta da izgubim. I kažem sebi: Što ne probaš? I u tih šest meseci život mi se bukvalno promenio za 180 stepeni. Nisam stigao ni da se osvestim. Posle polusezone u Kopernikusu stigao je poziv Ekonomca, pa odmah prva titula, Liga šampiona, poziv selektora Ace Kovačevića, tri gola na debiju u prijateljskom susretu sa Rumunijom... Sve mi se to desilo pre no što sam uopšte glavom ušao sasvim u to. Ono, dva treninga dnevno, pa kupljenje tih caka sa malih terena. Pa polako dođe i to iskustvo i sad mogu ponosno da kažem da sam sad jedan od starijih, lider, koji Simiću, Stojkoviću, Radovanoviću i ostalim mlađim saigračima pomažem kao što su meni nekad pomagali veliki majstor Rajić, pa Borojevič, Šošo, Cvetanović... Osećam obavezu da ja sada mlađim momcima prenesem sve što mogu. Nekad je dovoljna samo priča, da ih opustim. Jer svi oni znaju da igraju fudbal i mislim da polako stasavamo u ozbiljnu rerezentaciju, pa se nadam da se ovaj uspeh neće pamtiti samo kao jedno čudo“.
Opširnije na Mozzartsport.
.jpg)
