Izvor: Sportski Žurnal, 19.Avg.2011, 16:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hasanefendić: Biti ili ne biti za Srbiju
Ako neko živi rukomet onda je to Sead Hasanefendić. Poput kakva pesnika na vrhuncu stvaralaštva jednako je zanesen iako iza sebe ima bogatu, uspesima protkanu i dugu trenersku karijeru.
Poslednje tri godine sa nemačkim Gumersbahom osvojio je tri evropska trofeja, izabran i za trenera godine u Nemačkoj. E, zar je moguće da jedino sa reprezentacijom Srbije nije umeo?! Kako je to moguće?
- Eto i to je apsurd – pomalo setno će Hasanefendić.
Bio je selektor >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Orlovima svega nekoliko meseci. Na Evropskom prvenstvu u Austriji nisu prošli ni prvi krug. Ta epizoda kao da je još otvorena rana za njega:
- Mogao sam mnogo da dam. Šteta što je to bila epizoda, praktično kad se sve sabere bio sam selektor svega tri nedelje, jednu u oktobru i dve u januaru. Sećam se kada smo igrali utakmicu u Nišu sa Francuzima, moj prijatelj Onesta je govorio kako je izvanredna stvar što sam tu na dugoročne staze. Mi smo izgubili tu utakmicu i bio je problem jer u Nišu se nije gubila utakmica. Nisam imao ni priliku ni vremena da uradim to što sam hteo i želeo, a imali smo i pehove, povrede, Prodanovića, Vujina, Stojanović, Rajković nije došao... Nisam nikada preuzimao najbolje ekipe, ali sam opet stvarao za mene normalne rezultate. Osvojio sam preko dvadeset titula u pet zemalja, bio trener pet reprezentacija, različite kulture, jezici, navike. Sve to treba naučiti videti, proživeti,. Bilo je uspeha ,ali i vremena, nigde nisam bio dve nedelje, niti sam kada oteran sa posla, niti za sobom zalupio vrata.
U čemu je sa Srbijom bio problem?
- Svuda sam uspevao angažovanošću profesionalizmom, a ovde je to bila ekipa koja nije navikla tako da radi. Čitav štos je u tome i kratkom vremenu. Hoću sve da dam, ali tražim to i od ekipe, kad neko nije navikao na to, onda dolazi do raskoraka. Nije toga bilo kod Ilića, ne bi bilo ni kod Vujina, Šešuma, onih igrača u koje sam verovao, ali taj širi izbor... Bila je prilično nestabilna ekipa, a ne tim koji grabi ka cilju.
Šta se tu događalo?
- Nema relacija, razočaralo me je i što nisam video da ima onog sportskog, potrebnog da tim funkcioniše. Ako vidim nekog da spava na recepciji pred trening ili utakmicu to meni nije vladanje reprezentativca... Može igrač da se zove kako hoće, ali ako nije spreman psihički i fizički da se da reprezentaciji onda ne može da bude tu u datom trenutku, ali ne znači da su mu vrata zatvorena. Rekao sam tada i mom prijatelju Bojinoviću, velikom igraču: „Dugi, pa ti nemožeš da trčiš, šutiraš, igraš slabo u odbrani, u klubu ne igraš ni pet minuta, daj trgni se malo. Kasnije su mi prikačili i Nikolića ili neke druge. Ne može se ništa pričom niti sa onim šta je bilo. Sad su svi Herkulesi, neverovatno spremni i samo sa takvima se igra moderan rukomet danas.
Da li su istinite priče da je bilo opstrukcija pojedinih igrača koji nisu našli mesto u timu za Austriju?
- Može biti, jer tu je neko nekome kum, prijatelj... Žao bi mi bilo da je tako. I na Šarića sam tada računao, on je ipak odlučio da ne dođe, razgovarao sam sa njim, i sad ćemo sesti da konačno tu rpiču zatvorimo, ostavimo iza sebe i da idemo napred. Jednostavno, rekao bih da je to sve bio splet različitih okolnosti. Ne, ne, nisam ja imao nikakv problem sa savezom, naprotiv, ali isto tako nisam imao prilike ni da vidim šta nam je zapravo cilj, da li Olimpijske igre, da generacija, Rnića, Prodanovića, Šešuma bude ta na kojoj će se graditi igra, uz Vujina i Ilića. Nenadić je mogao biti čudo od igrača. Zamišljao sam ga kao prednjeg u sistemu 5-1...
Srbiju očekuje u januaru Evropsko prvenstvo, domaćin je, realno šta može da se očekuje?
- To je jedinstvena šansa za srpski rukomet da se vrati, ako bude propuštena teško će se ikad moći da nadoknadi. A, igraće na domaćem terenu, pred 20.000 ljudi, igrači će biti strašno motivisani... Ova ekipa može na podijum.
Može li to sa Vukovićem?
- Bio je veliki igrač, poznavalac rukometa i ako je dobar karakter i zna da organizuje stvari, ona mu ne treba da bude nešto više i da bude pametniji da napravi veliki rezultat, ali nema veliko iskustvo kao trener. Nije to kritika, ali to su strašni doživljaji. Kako će on da proživljava to prvenstvo kod kuće. Prošao sam to sa Švajcarcima i Tunisom. Strahovit je pritisak, neprospavane noći i Vukoviću svakako treba pomoći. Govorim u smislu da ga se sačuva od dušebrižnika, ali i da ne ostane sam da brine o nekim stvarima o kojima ne treba.
Nastavak na Sportski Žurnal...
