Izvor: MVP.rs, 30.Avg.2015, 21:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČETIRI PA JEDAN: Mir u glavi i vatra u srcu
Predstavljamo vam B grupu Evropskog prvenstva 2015.
Olimpijski i svetski vice-šampioni. Azuri koji su okupili najbolje što imaju i najavili povratak u evropski krem, kao i Panceri sa željom da Dirk Novicki na domaćem terenu sebi priredi nezaboravan oproštaj od nacionalnog tima. Uz to, uvek neugodna Turska, kao i Island. koji u ovakvoj konstalaciji snaga ne može da bude optimističan po pitanju plasmana u osminu finala.
Bar jedno od zvučnih imena iz "grupe >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << smrti" će razočarati svoje navijače. U osmini finala ima samo četiri mesta. Ko stigne do Lila imaće čemu da se nada. A, kome to ne pođe za rukom moraće da se suoči sa britkim perima domaćih novinara, kao i činjenicom da neće videti Rio de Žaneiro narednog leta.
A, ako vas zanima koji je igrač preko Austrije stigao do NBA lige, ko voli da fingira godište svojim košarkašima, zašto je problem biti pripadnik Kurda u Turskoj, ko će po prvi put igrati na Evropskom prvenstvu, koja selekcija je imala finansisjke probleme prilikom nastupa na prvoj smotri najboljih ekipa Starog kontinenta onda čitajte naredne redove.
GRUPA B (BERLIN, NEMAČKA)
Na obalama reka Špreji i Hafel tokom 12. veka nastao je Berlin, današnja prestonica Nemačke i jedan od najstarijih evropskih gradova. Sa oko 3.5 miliona stanovnika ujedno je i najveći grad u ovoj državi, a posle Londona drugi po veličini u Evropskoj uniji. Takođe, vredi pomenuti da je Berlin jedna od 16 nemačkih država. Uz Hamburg i Bremen jedini grad-država.
Nakon Drugog svetskog rata Berlin je podeljen na sektore koje su kontrolisali Velika Britanija, Francuska, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez. Godine 1949. tri sektora (američki, francuski i britanski) postali su deo Zapadne Nemačke, koja je bila potpuno okružena Istočnom Nemačkom. Građanima Berlina, koji je takođe bio podeljen, je najpre bilo dozvoljeno da se kreću između sektora. Međutim, kako je Hladni rat napredovao tako je i prolaz bio sve strožiji. Tri godine kasnije, 1952. godine, granica između dve Nemačke je zatvorena, a slobodan protok je ostao samo u Berlinu. U tom periodu je blizu dva i po miliona ljudi prešlo iz Istočnog u Zapadni deo. Kako bi sprečili prelazak u tada razvijeniji deo grada, Sovjeti su odlučili da podignu Berlinski zid.
Dugačka barijera, koja je razdvajala grad i koja je smatrana antifašističkim bedemom, sagrađena je 1961. godine. Nakon 28 godina, 9. novembra 1989, Berlinski zid je otvoren za slobodan protok ljudi, a ubrzo zatim je i potpuno srušen 3. oktobra 1990. godine, kada je došlo do nemačkog reujedinjenja. Bundestag je 1991. izglasao da glavni grad, umesto Bona, postane Berlin, a ministri i administracija su se preselili tokom 1997. i 1998. godine.
Mnogo poznatih ličnosti prodefilovalo je ovim velegradom. Kako smo mišljenja da košarkaški portal uglavnom čitaju članovi muške populacije, odlučili smo se da pomenemo Mariju Magdalenu Ditrih, mnogo poznatiju kao Marlen Ditrih. Poznata glumica rođena je u Berlinu 1901. godine, a svoj život je okončala 1992. u Parizu.
Za malo mlađe, a opet dovoljno stare, mnogo poznatije ime je Katarina Vit. Bila je dvostruka olimpijska šampionka u umetničkom klizanju, a medalje je osvajala 1984. u Sarajevu i četiri godine kasnije u Kalgariju. Pored vrsnog umeća u ovom poslu, Katarina je nadaleko poznata i po svojoj lepoti i građi. Ali, da ne bismo zvučali kao cenjeni kolega Duško Korać u trenucima kada priča o ruskoj atletičarki Jeleni Isinbaevoj, zaustavićemo se dok je vreme i preći na druge sportske znamenitosti Berlina.
Grad je poznat kao domaćin velikih sportskih takmičenja. Letnje Olimpijske igre 1936. godine održane su baš tu, a glavni grad Nemačke bio je domaćin još dva, možda najveća, događaja u svetu sporta. Godine 2006. bio je domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu, dok je tri leta posle toga na "Olimpijskom stadionu" održano i Svetsko prvenstvo u Atletici.
A, kada već pominjemo fudbal vredelo bi istaći da je u Berlinu to zaista najvažnija sporedna stvar. Herta Berlin i Union iz Berlina reprezentuju ovu igru izuzetno dobro. Dva puta su fudbaleri Herte bili državni prvaci, 1930. i 1931. godine. U poslednje vreme najveći uspeh je treće mesto 2013. A, kada se pominje Herta nikako ne možete da prećutite da je sa velikim uspehom za ovaj tim nastupao legendarni srpski fudbaler Marko Pantelić.
Veoma popularan sport je i hokej, a Ejsbaren, predstavnik Berlina, je sedmostruki šampion zemlje, kao i prvak Evrope iz 2008. godine.
Košarka? Naravno. Ko prati igru pod obručima, a nije čuo za Albu?! Osam puta prvak Nemačke, isto toliko osvojenih kupova, Superkup zemlje u tri navrata, pobednici Kupa Radivoja Koraća 1994/95 i poraženi finalista Evrokupa 2009/10. Respektabilni rezultati tima na čijem je čelu trenutno srpski stručnjak Saša Obradović.
Sve ovo je uslovilo da Berlin bude jedan od domaćina ovogodišnjeg Evropskog prvenstva. Ekipe iz B grupe, domaćin Nemačka, Srbija, Španija, Italija, Turska i Island, svoje utakmice igraće u "Mercedes-Benc Areni", kapaciteta 13.650 mesta. U ovom prelepom zdanju svoje utakmice igraju pomenuti hokejaši Ejsbarena, kao i košarkaši Albe. Tokom letnje pauze odmeniće ih neki od najvećih majstora igre sa narandžastom loptom, a o njima malo više u narednim redovima.
SRBIJA
SASTAV
PG: Miloš Teodosić (CSKA, 28, 195), Stefan Marković (Unikaha, 27, 195), Nemanja Nedović (Unikaha, 24, 193)
SG: Bogdan Bogdanović (Fenerbahče, 23, 198), Dragan Milosavljević (Alba, 26, 198), Nemanja Dangubić (Crvena zvezda Telekom, 22, 204)
SF: Nikola Kalinić (Fenerbahče, 23, 202), Marko Simonović (bez kluba, 29, 202)
PF: Nemanja Bjelica (Minesota, 27, 209), Zoran Erceg (bez kluba, 30, 210)
C: Miroslav Raduljica (Panatinaikos, 27, 213), Ognjen Kuzmić (Panatinaikos, 25, 213), Nikola Milutinov (Olimpijakos, 20, 211), Vladimir Štimac (bez kluba, 28, 209)
Selektor: Aleksandar Đorđević (48)
Sa mnogo nepoverenja u "zemlji selektora" prethodnog leta je selekcija Srbije ispraćena na Svetski kup u Španiju. Ali, Aleksandar Đorđević je ponovo uspeo. Srđan Sarić je fenomenalno pripremio ekipu i dočekao da izađe na čuveni balkon pre nego što je prerano napustio ovaj svet.
"Mir u glavi i vatra u srcu", rekao je selektor Đorđević u završnici prethodnog Mundobasketa i to je postao moto nacionalnog tima Srbije. Orlovi su na krilima sjajnog rezultata u Španiji odigrali dobro sezone u svojim klubovima, a sada su spremni da Srbiju odvedu na Olimpijske igre prvi put od kada je ona ponovo samostalna država.
Pripreme Srbija - Mađarska 81:61 Srbija - Francuska 65:78 Srbija - Rusija 75:56 Srbija - Francuska 73:63 Srbija - Kina 95:55 Srbija - Rusija 95:61 Srbija - Izrael 85:70 Srbija - Izrael 79:71 Srbija - Slovenija 79:70 Srbija - Slovenija 95:88
Posle dugog niza godina u kojima se od njega očekivalo da sam pobeđuje rivale, Miloš Teodosić može da odahne. Novi kapiten će i dalje biti motor ekipe, ali će skauting službe rivala Srbije iz B grupe najveću pažnju pokloniti Nemanji Bjelici. Krilni centar je u sezoni 2014/15 igrao najbolju košarku u svome životu. Odveo je Fenerbahče Ulker na Fajnal for Evrolige i tako zaslužio MVP priznanje u ovom takmičenju. Nakon toga je ostvario dečački san i potpisao ugovor u NBA ligi sa ekipom Minesote.
Danas karijera Nemanje Bjelice deluje bajkovito, ali nije oduvek bilo tako. Odrastao je u novobeogradskim blokovima. Kada je imao 14 godina napala ga je grupa mladića. Izvukao je deblji kraj. Polomili su mu ruku. Dve godine kasnije Košarkaški klub Partizan je raspustio čitavu generaciju momaka rođenih 1988. kao netalentovanu. U toj selekciji su, pored Bjelice, bili Sava Lešić i Stefan Sinovec. Sa Lešićem je prešao u Superfund, igrao odlično, ali u Srbiji nije dobio priliku.
Košarkaši put ga je 2007. odveo u austrijsku Arkadiju, gde je proveo jednu sezonu. Nakon toga je došao na probu u Crvenu zvezdu kod Svetislava Pešića i to mu je promenilo život! Prvo je potpisao kratkoročni ugovor, a potom i višegodišnji. Igrao je na svim pozicijama od "jedan" do "četiri" i na svakoj je bio odličan! Već posle prve sezone u timu sa Malog Kalemegdana osvojio je zlatnu medalju na Univerzijadi u Beogradu i prekomandovan je u A tim koji se spremao za Evropsko prvenstvo u Poljskoj. Na kraju, javnost se iznenadila kada ga je Dušan Ivković uvrstio u 12 ispred Dušana Kecmana. Ali, stari vuk nije pogrešio. Bjelica je u Poljskoj odradio veliki posao za Orlove, pre svega na skoku, i u velikoj meri je doprineo osvajanju srebrne medalje.
Odigrao je još jednu sjajnu sezonu u crveno-belom dresu, izabran je sa 35. pozicije na Draftu i potom je potpisao ugovor sa Benetonom. Ipak, za "ujedinjene boje" nikada nije zaigrao. Kaha Laboral nije žalila novce da ga dovede.
"Svetislav Pešić mi je kao drugi otac. Da nije bilo njega još uvek bih bio u Austriji", rekao je Bjelica svojevremeno.
Prošao je dril kod Duška Ivanovića, jednog od najsurovijih trenera današnjice. U Baskoniji je ostao tri sezone, a 2013. je prešao u Fenerbahče Ulker. Sve do dolaska u Istanbul igra Nemanje Bjelice nije bila definisana. Lutao je između pozicija, a Željko Obradović je zaslužan za finalnu obradu. Postao je jedna od najboljih "četvorki" u Evropi i na Evrobasket ide da napravi još jedan korak napred.
Kada je ostatak ekipe u pitanju, Bogdan Bogdanović je tokom Svetskog kupa prethodnog leta pokazao da je jedan od onih koji će preuzeti odgovornost kada je teško i da će ubaciti i sa parkinga dvorane ako je to potrebno. Nikola Kalinić nije osećao strah kada je iz Radničkog iz Kragujevca stigao u nacionalni tim i preuzeo ulogu prve "trojke", pa sigurno neće ni sada kada je bio jedan od najvažnijih igrača u najboljoj sezoni u novijoj istoriji Crvene zvezde Telekom i kada je za milion evra prešao u Fenerbahče.
Miroslav Raduljica, prvi centar Orlova i jedan od najvažnijih igrača u pohodu na srebro prethodnog leta, iza sebe ima sezonu u kojoj je igrao u Kini i kratko u NBA ligi. Drugi deo takmičarske godine je propustio zbog povrede skočnog zgloba, ali je tokom pripremnih utakmica pokazao da je u dobroj formi.
Istorija Učešća: 31 Zlata: 8 (0) Srebra: 6 (1) Bronze: 4 (0)
Jedna od uzdanica tima na Evrobasketu trebalo bi da bude i Nemanja Nedović. Mladi plejmejker je zbog povrede stopala propustio Svetski kup. U međuvremenu se iz NBA lige vratio u Evropu. Odigrao je sezonu za Valensiju i potpom potpisao ugovor sa Unikahom.
Velika pomoć i igra za tim se očekuje od Marka Simonovića, Stefana Markovića, Dragana Milosavljevića, Nemanje Dangubića, Zorana Ercega, Nikole Milutinova, Ognjena Kuzmića i Vladimira Štimca. Odnosno, od šestorice od pomenutih osam košarkaša, jer se selektor još uvek nije opredelio za konačnih 12.
Jedno je sigurno, Đorđević će na raspolaganju imati 12 izuzetno kvalitetnih igrača. Srbija će u Berlinu i kasnije, nadamo se, u Lilu biti jedan od najbolje popunjenih timova. Na taj način Orlovi će biti u stanju da ritmom lome rivale i da igraju na visokom nivou tokom svih 40 minuta i da, kao što njihov moto kaže, vrućeg srca i hladne glve trasiraju put do slave!
A, slave je u prošlosti bilo u izobilju. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, nastupila je na 31 Evropskom prvenstvu i osvojila osam zlatnih medalja. Najlošiji plasman bilo je 14. mesto u Španiji 2007. godine. Nacionalni tim je pod zastavom Srbije igrao na četiri Evrobasketa i najbolji rezultat je napravio 2009. u Poljskoj, kada je selekcija koju je trenirao Dušan Ivković osvojila srebrnu medalju.
ŠPANIJA
SASTAV
PG: Serhio Ljulj (Real Madrid, 27, 190), Serhio Rodrigez (Real Madrid, 29, 191), Giljem Vives (Valensija, 22, 192)
SG: Rudi Fernandez (Real Madrid, 30, 196), Pau Ribas (Barselona, 28, 196)
SF: Viktor Klaver (bez kluba, 26, 206), Fernando San Emeterio (Valensija, 31, 199)
PF: Nikola Mirotić (Čikago, 24, 208), Felipe Rejes (Real Madrid, 35, 206), Pablo Agilar (Gran Kanarija, 26, 205)
C: Pau Gasol (Čikago, 35, 213), Vili Ernangomez (Real Madrid, 21, 208)
Selektor: Serđo Skariolo (54)
Zlatna generacija španskih košarkaša polako odlazi sa scene. Ali, daleko od toga da je Pau Gasol rekao svoju poslednju reč u dresu Crvene furije. Sjajni centar i ovog leta će biti lider nacionalnog tima, koji će pokušati da se domogne finala i obezbedi plasman na Olimpijske igre. Ipak, bez Hosea Manuela Kalderona, Rikija Rubija, Huana Karlosa Navara, Serža Ibake i Marka Gasola čini se da će Španija na predstojećem Evrobasketu biti ranjiva.
Pripreme Španija - Belgija 67:64 Španija - Poljska 71:64 Španija - Senegal 96:49 Španija - Venecuela 82:80 Španija - Makedonija 94:63 Španija - Makedonija 88:54 Španija - Češka 81:68
Španija je do sada učestvovala na 29 Šampionata, a na prethodnih osam je stizala bar do polufinala! Najbolje rezultate Crvena furija je zabeležila 2009. i 2011. godine, kada se popela na krov Evrope, a najgori plasman je ostvarila u Istanbulu 1959. kada je završila na 15. mestu.
Danas Košarkaška federacija Španije raspolaže sa velikim količinama novca. Domaća liga je najkvalitetnija u Evropi, a naconalni tim je strah i trepet i to ne samo na tlu Starog kontinenta. Ali, nije tako bilo oduvek. Da bi se plasirala na prvo Evropsko prvenstvo ikada Španija je morala da "preskoči" Portugal. Zanimljivo je to da je utakmicu sudio Marijano Manent, u to vreme selektor Španije. Mesto za takmičenje koje održano u Ženevi 1935. su lako izborili, ali novca za odlazak u Švajcarsku nisu imali. Problem su rešili u "minut do 12" i malo je falilo da zakasne na svoj prvi meč. Na kraju, osvojili su srebrnu medalju i ponosno se vratili kući. Rafael Martin je proglašen za najboljeg igrača Šampionata.
Na narednom Evropskom prvenstvu Španija je bila sprečena da brani srebro iz Ženeve. Uprkos tome što su imali jednu od najjačih selekcija, građanski rat ih je odvojio od takmičenja. Na smotre najboljih selekcija Evrope vratili su se tek 1959. godine i od tada su stalni učesnik.
Zanimljivo je pomenuti i činjenicu da je Španija bila pionir u naturalizovanju Amerikanaca. Posle nekoliko sjajnih sezona u Real Madridu i nakon ženidbe sa najlepšom ženom Španije i Evrope, Kliford Lujk je zaigrao za Španiju na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968. Najveći uspeh sa nacionalnim timom napravio je na Evrobasketu 1973. Crvena furija je kao domaćin stigla do finala, gde je poražena od Jugoslavije. MVP turnira je bio Vejn Brabender, još jedan Amerikanac koji je nosio dres Španije.
Istorija Učešća: 29 Zlata: 2 Srebra: 6 Bronze: 3
Osovinu ekipe koja će nastupiti na narednom Evrobasketu činiće igrači koji su sa Real Madridom u prethodnoj sezoni osvojili sve što se moglo osvojiti, Serhio Ljulj, Serhio Rodrigez, Rudi Fernandez i Felipe Rejes, pojačani Pauom Gasolom i Nikolom Mirotićem. Sigurno je da Španija i dalje ima jak sastav, ali je činjenica da je slabiji od onih koji su branili boje ove zemlje u poslednjih desetak godina. Najosetljiviji deo tima mogla bi da bude pozicija centra. Klasične "petice" biće Gasol, sa svojih 35 godina, i neiskusni Vili Ernangomez. Pomagaće im Gasolov ispisnik Felipe Rejes. A, da li će ovi "matorci" moći da izdrže veliki broj utakmica u kratkom vremenskom periodu?
Druga "slaba tačka" ove selekcije je Serđo Skariolo. Italijanu je ovo drugi mandat na klupu Crvene furije, a pred svako veliko takmičenje okrivljen je unapred. Čini se, bez razloga. Skariolo je za tri godine na poziciji selektora, od 2009. do 2012, sa Furijom osvojio jedina dva zlata na Evropskim prvenstvima u istoriji. Tako nešto nije pošlo za rukom ni, recimo, Antoniju Diazu Migelu. On je bio selektor čak 27 godina. Od 1965. do 1992. godine. Na 13 Evropskih prvenstava je osvojio dve srebrne i jednu bronzanu medalju.
Na kraju, da pomenemo i rekordera u dresu Španije. Najviše utakmica u nacionalnom dresu upisao je Huan Antonio San Epifanio. On je za Crvenu furiju igrao 239 puta i ubacio 3.330 poena, što je takođe rekord. Oni koji prete da ga ugroze u ovim kategorijama iz trenutnog sastava su Felipe Rejes sa 211 nastupa za reprezentaciju i Pau Gasol sa 2.895 poena.
ITALIJA
SASTAV
PG: Daniel Heket (Olimpijakos, 27, 199), Andrea Ćinćarini (EA7 Emporio Armani, 29, 193), Đuzepe Poeta (Manresa, 29, 191)
SG: Marko Belineli (Sakramento, 29, 196), Pjetro Aradori (Ređo Emilija, 26, 194), Amedeo Dela Vale (Ređo Emilija, 22, 193)
SF: Danilo Galinari (Denver, 27, 205), Alesandro Đentile (EA7 Emporio Armani, 22, 201), Akile Polonara (Ređo Emilija, 23, 203), Davide Paskolo (Trento, 24, 200)
PF: Andrea Barnjani (Bruklin, 29, 213), Luiđi Datome (Fenerbahče, 27, 203), Nikolo Meli (Brose Baskets, 24, 205)
C: Rikardo Ćervi (Ređo Emilija, 24, 214), Marko Kuzin (Kremona, 30, 211)
Selektor: Simone Pjaniđani (46)
Zemlja bogate košarkaške istorije za uspeh ne zna od 2004. godine i Olimpijskih igara u Atini. Povrede najboljih igrača, bežanje iz trening kampa nacionalnog tima, izbegavanje nastupa u dresu sa nacionalnim grbom i druge nekošarkaške stvari uticale su na to da Italija u poslednjih desetak godina ne napravi uspeh vredan pomena. Ali, čini se da bi stvari ovog leta mogle da budu drugačije.
Pripreme Italija - Holandija 64:52 Italija - Austrija 64:54 Italija - Nemačka 68:69 Italija - Letonija 82:63 Italija - Estonija 85:61 Italija - Gruzija 87:67 Italija - Finska 86:72 Italija - Ukrajina 75:77 Italija - Slovenija 67:76 Italija - Gruzija 91:90 Italija - Mičigen Stejt 90:69 Italija - Rusija (30. avgust)
Simone Pjaniđani je okupio najbolje što Azuri trenutno imaju. Udarni trio čine dugogodišnje NBA zvezde: Andrea Barnjani, Danilo Galinari i Marko Belineli. U tim se vratio Daniel Heket, a tu su još, između ostalih, Alesandro Đentile i Luiđi Datome. Ostatak ekipe popunjavaju odlični timski igrači, koji uglavnom nastupaju u italijanskim ekipama.
Italija je osvajala zlatne medalje na Evropskim prvenstvima 1983. i 1999. godine. Nosioci igre tih selekcija bili su otac i sin, Dino i Andrea Menegin. Zanimljivo je da je Italija oba puta u finalu bila bolja od Španije. Najlošiji plasman Azuri su ostvarili u Litvaniji 2011. godine, kada su zauzeli tek 20. mesto! Propustili su samo tri kontinentalna šampionata i to 1949, 1961. i 2009. godine.
Kada malo zagrebemo u istorijske podatke imena Italijana se nižu kao na traci. Livio Frančeskini je bio najbolji strelac prvog Evrobasketa u Ženevi 1935. godine, a legendarni plejmejker Pjerluiđi Marzorati jedini igrač u istoriji koji je nastupao na zvaničnim utakmicama u pet različitih decenija! Takođe, italijanskog porekla je i prvi NBA košarkaš koji je rođen na tlu Evrope. Reč je o Hanku Biasatiju. On je detinjstvo proveo u Ontariju, a tokom Drugog svetskog rata bio je deo kanadske vojske. Potom je igrao košarku i bejzbol i jedini je Kanađanin kome je pošlo za rukom da se takmiči na najvišem nivou u oba sporta. Bio je član Toronto Haskisa u prvoj NBA utakmici ikada, ali nije ulazio u igru protiv Niksa. Odigrao je šest utakmica u NBA ligi, ali se nakon toga opredelio da gradi karijeru bejzbol igrača.
A, trenutni sastav Italije je prepun igrača sa bogatim košarkaškim pedigreom. Otac Danila Galinarija, Vitorio, je takođe bio košarkaš i blizak je prijatelj Majka D'Antonija. Takođe, kapiten Dinamo Sasarija, aktuelnog šampiona Italije, je rođak Danila Galinarija. Reč je o Đakomu Devekiju.
Istorija Učešća: 35 Zlata: 2 Srebra: 4 Bronze: 4
Sin koji je spreman da pomuti očevu slavu je i Alesandro Đentile. Fernando "Nando" Đentile je najveći uspeh sa nacionalnim timom ostvario na Evropskom prvenstvu u Rimu 1991. godine, kada su Azuri u finalu poraženi od moćne Jugoslavije. I stariji Nandov sin, Stefano, takođe je košarkaša i član je Ređo Emilije. Za A reprezentaciju nikada nije zaigrao, ali je nastupio za Italiju na Mediteranskim igrama 2013.
Daniel Heket, iako tamnoput, je rođen u Italiji, a srednje ime mu je Lorenco. On je sin Rudija Heketa, koji je dve godine proveo u ABA ligi i potom gotovo 10 sezona igrao u Italiji. Trenutno je kondicioni trener na Univerzitetu Južna Kalifornija, na kome je studirao njegov sin i na kome je trenutno srpski košarkaša Nikola Jovanović. Zanimljivo je da je mlađi Heket imao zapaženu karijeru na USC-u, koji su u periodu dok je on studirao pohađali O Džej Mejo, Taž Gibson, Nikola Vučević, Nik Jang i DeMar DeRozan. Heket je na koledžu proveo tri godine, ali ni tri nastupa na NCAA turniru, ni tripl-dabl učinci nisu bili dovoljni da ga uzme neki od NBA timova na Draftu 2009.
Od Italije se u Berlinu može očekivati "revolveraška" košarka. Jednostavno, ovaj tim ima previše napadačkog talenta da bi igrao drugačije. Postava u kojoj bi se u isto vreme našli Belineli, Đentile, Galinari i Barnjani mogla bi dalekometnom paljbom da zatrpa i veliki broj NBA ekipa. Ali, dobro je poznata ona stara: "Ko od šuta živi od šuta i strada". Pjaniđani će morati da osmisli i "plan B" ukoliko želi da odvede ekipu u Lil.
NEMAČKA
SASTAV
PG: Denis Šruder (Atlanta, 21, 185), Maodo Lo (23, 191), Anton Gavel (Bajern Minhen, 30, 189), Karsten Tada (Brose Baskets, 26, 191)
SG: Akim Vargas (Alba, 25, 193), Hejko Šafarcik (Bajern Minhen, 31, 183)
SF: Nils Gifaj (Alba, 24, 201), Aleks King (Alba, 30, 201), Pol Cipser (Bajern Minhen, 21, 201)
PF: Dirk Novicki (Dalas, 37, 213), Robin Bencing (Saragosa, 26, 208)
C: Tibor Plajs (Juta, 25, 218), Johanes Vojtman (Skajlajners, 22, 211)
Selektor: Kris Fleming (45)
Nemačka je do sada učestvovala na 22 Evropska prvenstva, a najveći uspeh je napravila 1993. godine. Tada je pod komandom Svetislava Pešića na domaćem terenu stigla do zlatne medalje. Najlošije rezultate Panceri su napravili 1955. u Mađarskoj i 2013. u Sloveniji, kada su zauzimali 17. mesta.
Pripreme Nemačka - Austrija 64:52 Nemačka - Holandija 59:55 Nemačka - Italija 69:68 Nemačka - Češka 68:61 Nemačka - Hrvatska 72:74 Nemačka - Hrvatska 63:80 Nemačka - Letonija 85:80 Nemačka - Poljska 82:69 Nemačka - Turska 68:66 Nemačka - Francuska 52:76 Nemačka - Francuska (30. avgust)
Da li će ponoviti uspeh od pre više od dve decenije kao domaćini ili ne ostaje da se vidi, ali jedno je sigurno - vreme je da Dirk Novicki preda štafetu. Bolja prilika od domaćeg terena nije mogla da se ukaže. Neverovatni Nemac će u 38. godini predvodi svoj nacionalni tim na Evropskom prvenstvu koje sledi, a najveću pomoć bi trebalo da ima od Denisa Šrudera, mladog plejmejkera Atlante i momka na čijim leđima će ostati reprezentacija nakon povlačenja legendarnog krilnog centra.
Novicki je debitovao za nacionalni tim davne 1997. godine na gostovanju Portugalu. Na terenu je proveo tri minuta i nije uspeo da se upiše u strelce. Priče o Novickom su uglavnom ispričane, ali košarka u Nemačkoj nije počela, niti će se završiti, sa njim. Frido Frej je bio član Njujork Niksa u prvoj NBA sezoni ikada (1946/47), a prva velika zvezda Pancera bio je Norbert Tim. On je tokom karijere stigao i do Real Madrida, a jedan od saigrača u dresu Nemačke početkom sedamdesetih bio mu je Holger Gešvindner, učitelj i veliki prijatelj Dirka Novickog.
Mnogi će se iznenaditi kada u timu na narednom Evrobasketu budu videli tamnoputog košarkaša. Za razliku od ostalih selekcija, Nemačka nije naturalizovala Denisa Šrudera. Plejmejker Hoksa je rođen u Braunšvajgu. Otac mu je Nemac, a sin je gene, očigledno, nasledio od majke, koja je iz Gambije. Košarku je otkrio sa 11 godna, a pre toga je, uz brata, bio zaluđen skejtbordom. Prema sopstvenom priznanju, na kraljicu igara se potpuno fokusirao nakon gubitka oca 2009. Prethodne sezone u dresu Atlante je beležio 10 poena, 4.1 asistencija i 2.1 skokova.
Kada su ostali košarkai Nemačke u pitanju pažnju bi trebalo obratiti na Nilsa Gifaja, koji je sa Konektikatom dva puta osvajao NCAA titulu. Prethodna sezona u dresu Albe mu je bila prva profesionalna. Kao ruki u Evropi igrao je 15-ak minuta u Evroligi, ali se radi o momku pred kojim je lepa karijera na Starom kontinentu.
Istorija Učešća: 22 Zlata: 1 Srebra: 1 Bronze: 0
Uz Gifaja, jedno od iznenađenja u dresu Nemačke mogao bi da bude Johanes Vojtman, centar Skajlajnersa i igrač koji je najviše napredovao u Bundesligi prethodne sezone. Nakon povrede Majka Cirbesa postalo je jasno da će Vojtman zauzeti mesto među 12 igrača koji će nastupiti u Berlinu, pa mu sada ostaje da iskoristi šansu.
Naravno, prva "petica" Pancera biće Tibor Plajs, od skoro igrač Jute. Već sa 17 godina je zaigrao za ekipu Kelna i dugo važio za velikog talenta, ali očekivanja nije ispunio. Ipak, Plajs je izrastao u pristojnog centra koji sa uspehom može da izvrši određene zadatke. Nije igrač koji će da napravi razliku, ali jeste neko ko može da napravi probleme ekipama koje se fokusiraju isključivo na zaustavljanje Novickog i Šrudera.
Rekli smo da Nemačka u svom sastavu neće imati naturalizovane tamnopute košarkaše, ali je tu Anton Gavel. FIBA je dozvolila ovom Slovaku da nastupi za Pancere, uprkos tome što je već branio boje svoje zemlje.
Na kraju, da pomenemo i to da će ljubimci domaće publike, ukoliko se nađu među 12 odabranih, biti Nils Gifaj, Hejko Šafarcik i mladi plejmejker Maodo Lo, student Univerziteta Kolumbija. Ova trojica košarkaša su rođena u Berlinu, gradu koji će ugostiti timove iz B grupe.
TURSKA
SASTAV
PG: Ali Muhamed (Fenerbahče, 32, 178), Kenan Sipahi (Fenerbahče, 20, 197), Doguš Balbaj (Anadolu Efes, 26, 185), Kartal Ozmizrak (Bešiktaš, 20, 188)
SG: Melih Mahmutoglu (Fenerbahče, 25, 191), Sinan Guler (Galatasaraj, 31, 192), Goksenin Koksal (Darušafaka Doguš, 24, 196)
SF: Čedi Osman (Anadolu Efes, 20, 201), Birkan Batuk (Anadolu Efes, 25, 196), Furkan Korkmaz (AnadolU Efes, 18, 203)
PF: Ersan Iljasova (Detroit, 28, 208), Furkan Aldemir (Filadelfija, 24, 207), Bariš Hersek (Fenerbahče, 27, 207)
C: Semih Erden (Darušafaka Doguš, 29, 211), Oguz Savaš (Darušafaka Doguš, 28, 211)
Selektor: Ergin Ataman (49)
Pred svako veliko košarkaško takmičenje dve stvari su jasne. Prva je da Turci neće napraviti rezultat ukoliko nisu domaćini, a druga da će se o bar jednom igraču ove selekcije voditi polemika sa temom "koje je godište". Ipak, velika ulaganja u igru pod obručima posle srebrne medalje osvojene na Svetskom prvenstvu 2010. godine počela su da daju rezultate. Na poslenja tri Evropska prvenstva za igrače do 18 i 20 godina Turci su osvojili pet medalja, od čega tri zlatne. Uz to, izbacili su plejadu mladih košarkaša koji već sa 18 godina dobijaju šansu u najvećim klubovima.
Pripreme Turska - Tunis 81:92 Turska - Tunis 77:72 Turska - BiH 66:58 Turska - Tunis 76:50 Turska - Grčka 73:64 Turska - Litvanija 74:86 Turska - Hrvatska 66:74 Turska - Makedonija 85:68 Turska - Poljska 73:83 Turska - Letonija 79:81 Turska - Nemačka 66:68 Turska - Litvanija 71:53 Turska - Grčka 58:62 Turska - Holandija 95:94
Ipak, Turska na predstojećem Evrobasketu neće biti u krugu favorita. Ergin Ataman se odrekao usluga većine iskusnih igrača, pa će prva zvezda tima biti Ersan Iljasova. Priča o njemu je poznata većini onih koji pomno prate košarkaša dešavanja, ali ćemo je ponoviti za neka mlađe i one koji još nisu imali prilike da je čuju.
Čovek po imenu Šemsetin Bulut je 2002. u Eskišehiru želeo da prijavi svog 15 godina starog sina, jer je to, navodno, zaboravio da uradi u prethodnih deceniju i po! Dečak se zvao Ersan Iljasova, a samo mesec dana ranije u Turskoj je registrovan dolazak Arsena Iljašova, 18 godina starog momka, iz Uzbekistana kome se kasnije izgubio svaki trag. Ni žalba Košarkaške federacije Uzbekistana nije promogla...
Slične priče kružile su za mnoge reprezentativce Turske, a jedna od aktuelnih je i ona vezana za Kenana Sipahija, mladog plejmejkera Fenerbahčea. MVP Evropskog prvenstva za igrače do 18 godina iz 2013. rođen je u Prištini 1995. godine, zvanično. Nezvanično dve godine ranije. A, kada smo već na prostorima bivše Jugoslavije trebalo bi istaći da je u Ohridu rođen jedan od najvećih talenata novog talasa turske košarke - Čedi Osman. Poput velikog broja turskih košarkaša, Osmanova veza sa Srbijom je Novi Pazar, odakle mu je majka.
I sve prethodno navedeno Turcima nije bilo dovoljno, pa su rešili da naturalizuju jednog Amerikanca. Prva opcija je bio Endru Gaudlok, koji se zahvalio na ponudi. Potraga je nastavljena, a "da" je rekao Bobi Dikson. Iskusni plejmejker je uzeo turski pasoš i promenio ime u Ali Muhamed.
Ataman na narednom Evrobasketu neće moći da računa na Omera Ašika (povreda) i Enesa Kantera. Razlozi zbog kojih centar Oklahome Siti godinama unazad ne igra za nacionalni tim su političke prirode. Naime, Kanter pripada nacionalnoj manjini Kurdima, koja želi da se otcepi od Turske, a kuloarske priče idu toliko daleko da je Redžep Erdogan, predsednik države, izvršio uticaj da Kanter bude precrtan sa šireg spiska kandidata za naredno Evropsko prvenstvo.
Istorija Učešća: 22 Zlata: 0 Srebra: 1 Bronze: 0
Kanter je u prošlosti igrao za svoju zemlju, uprkos tome što je rođen u Švajcarskoj. Na U18 Evropskom prvenstvu 2009. godine je poneo MVP priznanje uprkos tome što je njegova selekcija bila tek treća. Odbio je poziv nacionalnog tima 2010. kako bi se što bolje pripremio za prvu godinu na Kentakiju, ali je narednog leta debitovao u A timu na Evrobasketu u Litvaniji. Od tada nije igrao za Tursku.
I kao da "šou" sa centrom Oklahome Siti nije bio dovoljan, ovoga leta je nastavljen rat na liniji Aziz Jildirim - Ergin Ataman. Prvi čovek Fenerbahčea je izašao u javnost sa pričom da će povući svoje igrače iz nacionalnog tima ukoliko selektor ne podnese ostavku. Da stvar bude gora, Federacija nije stala iza trenera već je u zvaničnom saopštenju napisala da bi Ataman posle Evrobasketa trebalo da se izjasni da li želi da ode sa svoje funkcije, jer smatraju da nije u mogućnosti da obavlja kvalitetno svoje obaveze na mestu slektora dok paralelno predvodi i jedan klub.
Za to vreme nacionalni tim bi trebalo da se pripremi za velike izazove u B grupi, kako bi pokušao da se domogne osmine finala, a kasnije eventualno nadmaši najbolji rezultat ostvaren 2001. godine. Tada je Turska, kao domaćin, poražena od Jugoslavije u finalu Evropskog prvenstva. Najlošiji plasman selekcija "12 divova" je zabeležila pre dve godine u Sloveniji zauzevši tek 17. mesto.
ISLAND
SASTAV
PG: Hordur Aksel Vilhjalmson (Island, 26, 190), Martin Hermanson (LIU, 20, 190), Jakob Arnor Sigudarson (Švedska, 33, 192), Egir Tor Steinarson (Švedska, 24, 182)
SG: Jon Arnor Stefanson (Unikaha, 32, 196), Logi Gunarson (Island, 33, 192)
SF: Aksel Karason (Danska, 32, 192), Pavel Ermolinskij (Island, 28, 203), Helgi Mar Magnuson (Island, 33, 192)
PF: Hlinur Beringson (Švedska, 33, 200), Haukur Helgi Palson (Švedska, 23, 197)
C: Ragnar Natanelson (Švedska, 24, 218)
Selektor: Kreg Pedersen (50)
Island je apsolutni autsajder u ovoj grupi i ekipa koju samo nekoliko čuda može da odvede u sominu finala. Tim se sastoji od igrača koji igraju u domovini i okolnim zemljama, sa izuzetkom Jona Stefansona i Martina Hermansona. Mladi plejmejker pohađa Univerzitet Long Ajlend, dok je iskusni Stefanson prethodnu sezonu proveo u Unikahi.
Pripreme Island - Holandija 80:55 Island - Holandija 65:73 Island - Estonija 65:85 Island - Holandija 67:65 Island - Filipini 86:76 Island - Poljska 65:80 Island - Liban 96:75 Island - Belgija (30. avgust)
Najpoznatiji košarkaš iz ove zemlje je Petur Guđmundson (56). Centar visok 218 centimetara je završio srednju školu Merser Ajland, a potom je tri godine proveo na Univerzitetu Vašington. Poslednju godinu studija je propustio kako bi počeo profesionalnu karijeru u domovini. Ipak, godinu dana kasnije (1981) je izabran kao 61. pik na Draftu i tako postao prvi Islanđanin koji je zaigrao u NBA ligi.
Guđmundson je u najjačoj ligi na svetu nastupao za Portland, Los Anđeles Lejkerse i San Antonio. Odigrao je 150 mečava tokom četiri sezone i na njima prosečno beležio 4.6 poena i 3.8 skokova. Najveći deo svoje karijere proveo je u Americi, gde je još igrao u CBA i USBL ligi. Na Islandu je igrao i na kraju karijere, u peiodu od 1990. do 1992. godine, a tu je počeo i svoju trenersku karijeru 2000.
A, danas je najveća zvezda nacionalnog tima Jon Stefanson. Bek je u sezoni 2003/04 na kratko nosio dres Dalasa, ali za ovaj tim nikada nije nastupio u zvaničnom meču. Promenio je veliki broj ekipa, uglavnom u Španiji i Italiji, ali najzanimljivija priča koja je za njega vezana dogodila se u srednjoj školi.
Istorija Učešća: 0 Zlata: 0 Srebra: 0 Bronze: 0
Naime, Stefanson je srednju školu pohađao u Americi. Bio je godinu dana mlađi od generacije koju su predvodili Džek Martinez i Džejson Kapono. Škola se zvala Artesia, a trener je bio Vejn Merino. Igrali su sjajno, ali su rezultati iz sezona 1997/98 i 1999/00 kasnije izbrisani jer je dokazano da je Merino, uz pomoć škole koju je vodio, napravio prevaru i tako prekršio zakone Kalifornije. Istraga je pokazala da je Martinez igrao pet godina u srednjoj školi, zbog čega mu je zabranjen ulazak u Ameriku na pet godina, pa su ponude UCLA-e i Arizone postale besmislene. Sa druge strane, Stefanson nije imao validnu vizu.
Osim zvučnog imena svoga beka, Islanđani nemaju za šta da se uhvate u duelima sa Srbijom, Španijom, Nemačkom, Italijom i Turskom. Nastup na narednom Evrobasketu biće im prvi u istoriji.
(foto1: FIBA; foto2: merdeces-benz-arena-berlin.de; foto3: FIBA; foto4: FIBA; foto5: pinterest.com; foto6: tagesspiegel.de; foto7: FIBA Europe / Elio Castoria; foto8: FIBA)
Pogledaj vesti o: Evropsko prvenstvo
.jpg)
