Izvor: Vesti-online.com, 12.Jul.2015, 08:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Potražnja muževa s pasošem EU

U performansu iz 2001. godine netipično za estetiku bračnih ponuda fotografisala se bez osmeha, sa obrijanom glavom i telom kao osuđenik jer su mnoge imigrantkinje prinuđene na brak zbog papira.

Tanja Ostojić je pre više od dve decenije u galeriji Fakulteta likovnih umetnosti na kraju Knez Mihailove ulice kao mlada umetnica šokirala beogradske kulturnjake stavljajući svoje nago, potpuno obrijano telo prekriveno belim mermernim prahom u umetnički kontekst.

Posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << mnogo godina u berlinskoj galeriji DNK, ova umetnica izlagala je u okviru godišnjeg galerijskog vikenda koji traje mesec i po dana, gde učestvuje oko 50 najuspešnijih galerija u gradu. Tanja je u međuvremenu postala majka, takođe veoma talentovanog sedmogodišnjeg Leonarda i ostala podjednako samosvojna, beskompromisna i radikalna.

Galerista Johan Novak se odlučio za dva njena rana video-rada: "Lični prostor" koji je 1998. realizovan na Manifesti (Međunarodnom bijenalu savremene umetnosti u Luksemburgu) i "Biću vaš anđeo", koji je realizovan 2001. godine u zvaničnoj selekciji 49. Venecijanskog bijenala.

Tamo je ovu međunarodno priznatu umetnicu pozvao Harald Zeman, jedan od najuticajnijih kustosa svih vremena, koji je "promenio diskurs u savremenoj umetnosti", kako kaže, i čak tri puta kurirao prestižni Bijenale.

- Na Zemanov poziv predložila sam dva provokativna rada koji preispituju komercijalizaciju i odnose između pozicija moći i seksualnosti unutar umetničkog sistema. Ovi radovi, takođe, kritički preispituju i mušku i zapadnjačku perspektivu kreiranja istorije umetnosti. U prvom bodi-art radu "Crni kvadrat na belom" citirala sam avangardnu sliku s početka 20. veka ruskog umetnika Kazimira Maljeviča i to na svom Venerinom bregu, formiranu geometrijskim izbrijavanjem stidnih dlačica. Ovaj konceptualni rad ostao je skriven tokom celog Bijenala i niko nije imao pravo da ga vidi osim samog kustosa, koji ga je proglasio zvaničnim delom izložbe - objašnjava ova performans umetnica.

- Drugi rad je bio četvorodnevni performans "Biću vaš anđeo", kada je umetnica tokom četiri dana svečanog otvaranja Bijenala, na pres konferencijama, koktel zabavama i tokom zvaničnih ceremonija otvaranja, glumila Zemanovu pratilju, obučena u elegantne haljine visoke mode Kristijana Lakroa.

Njen politički angažman je počeo još za vreme studija, kada je učestvovala u protestima 1996/97. godine i radila akcije poput "Boks meč za direktnu demokratiju", gde je policajce koji su stajali u kordonima u centru Beograda izazivala na sparing sa dva para bratovljevih rukavica.

Tokom 2000. godine je skrenula medijsku pažnju radom "Tražim muža sa pasošem EU", pri čemu se sasvim netipično za estetiku bračnih ponuda fotografisala bez osmeha, sa obrijanom glavom i telom kao osuđenik.

- To sam uradila da bih tematizovala aroganciju EU i problematiku brakova za papire, na koje su neke od imigrantkinja primorane.

Od 2002. do 2005. Tanja je bila u braku sa jednim nemačkim umetnikom iz Diseldorfa, ali posle napušta taj grad i seli se u Berlin, gde realizuje svoj dokumentarni film o deportacijskom zatvoru Berlin-Kopernik.

- Mislila sam, pošto sam već toliko kompleksno u projektima, da treba i da ostanem u Nemačkoj, iako je moje govorno područje bilo englesko i francusko. Desilo se, eto, da sam se udala i postala deo umetničkog projekta - objašnjava Tanja.

Još jedan veoma zanimljiv performans je izvela u Mančesteru na izložbi "Nova Evropa - novi feminizam", kada je hodala ulicom u kamuflažnoj burki sa telohraniteljima. Nastavak se odigrao u pozorištu, gde je na pozornici skinula burku i ostala u seksi crvenoj haljini sa crvenim štiklama i sa crvenom terorističkom maskom, što je predstavljalo otelovljenje dve različite vrste "terorista" - islamističkih i komunističkih.

Otuda nije slučajno što je u Evropi zovu "srpskom umetničkom feministkinjom", što njoj nimalo ne smeta.

- Feminizam je, nažalost, anatemisan. On nema veze sa tim da li smo majke ili nismo, da li volimo žene ili muškarce, da li se šminkamo ili ne, on znači beskompromisnu borbu protiv diskriminacije svih polova, rasa i ljudi bilo kog socijalnog porekla, borbu za ravnopravnost u porodici, na poslu i u javnom i političkom životu - smatra ova umetnica.

Ostojićeva je 2011. u Romskom paviljonu na Venecijanskom bijenalu izvela performans "Goli život", koji tematizuje biopolitiku i različite oblike diskriminacije Roma. Između ostalog, čitala je i sudbine romskih porodica koje su deportovane, i posle svake priče skidala je deo odeće sa sebe.

- Na primer, po dolasku "demokratske" vlasti u Srbiju bilo je deportovano i oko 10.000 Roma iz EU u Srbiju i na Kosovo.

Najveću pompu je ipak izazvao njen rad "Prema Kurbeu: poreklo sveta", parafraza poznate slike francuskog umetnika i revolucionara Gistava Kurbea iz 19. veka, koja prikazuje obnaženi karlični deo žene raširenih nogu.

- Napravila sam citat te slike i fotografisala se u bikiniju plave boje sa zvezdicama najmoćnijih zemalja-članica EU. Na taj način sam kritikovala biopolitiku i to kako se zapravo odabira populacija, kako se neki ljudi primaju ili odbijaju u EU. Postoji, naime, i nešto što se zove "provera toplote posteljine" u brakovima između evropskih i neevropskih partnera od strane policije za strance, i ja sam direktno referisala na takvu praksu ovim radom.

Rad je 2005. prikazan na bilbordima u Beču zajedno sa radovima drugih umetnika, koji su se većinom s kritikom odnosili prema činjenici da Austrija preuzima ulogu predsedavajućeg EU.

- Prirodno je da je pozicija nas umetnika kritička, ali "Kronen cajtung", koji inače spada u žutu štampu, poznat po tome da redovno objavljuje fotografije žena sa obnaženim grudima, u novogodišnjem trodnevnom izdanju u decembru stavio je na naslovnu stranu naslov "Premijer stopira porno-plakate" sa fotografijom Merkelove i mog rada. Pod pritiskom javnosti, kustosi izložbe su odlučili da povuku rad bez moje saglasnosti. Rad je potom na stotine puta publikovan u medijima i na internetu, a posle nekog vremena se otvorio i prostor i za diskusije o cenzuri u umetnosti i političkom angažmanu. Karikature na tu temu su izlazile čitavih šest meseci u međunarodnoj štampi. Na jednoj od najuspešnijih su nagi austrijski političari iznad kojih piše "umetnost", a odmah pored toga isti ti političari nose Tanjine EU gaćice uz natpis - "pornografija"! U Gracu je ogroman plakat sa Tanjinim radom stajao na fasadi umetničke institucije Forum Štatpark mesec i po dana.

Najnoviji projekat kojim se bavi poslednje četiri godine zove se "Leksikon Tanja Ostojić", za koji je putovala i istraživala po Srbiji, Bosni, RS, Crnoj Gori, Sloveniji, Hrvatskoj, Švajcarskoj i Nemačkoj i sretala se sa ženama i devojkama koje se sve zovu Tanja Ostojić.

- Vodile smo razgovore uz kaficu ili kreativan rad. Za knjigu koja je u pripremi obradila sam preko 13 autorizovanih intervjua i kuvar "Omiljeni recepti Tanja Ostojić". Pokušavam da kroz te intervjue, crteže, mape, ljudi steknu sliku o tome gde su, kada i zašto emigrirale Tanje Ostojić, u kakvim porodicama su odrasle, kako vaspitavaju svoju decu, kakva je raspodela kućnih poslova kod njih. Sve one na neki način vode poreklo iz bivše Jugoslavije, imaju i sličnosti i različitosti - kaže umetnica.

Poređenje sa Marinom Abramovič joj ne prija, jer tvrdi da je Marina bila autentičnija 70-ih godina.

- Moja su istraživanja i performansi vrlo kompleksni, uključuju govor, politički i kritički sadržaj, ne zadržavaju se na limitima tela i duha, orijentišu se na društvo, a ne na ego i karijeru umetnice.

Tanja Ostojić je rođena 1972. godine u Užicu. Kao student generacije Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu dobila je i brojne nagrade: "Sreten Stojanović" za skulpturu, nagradu "Memorijala Nadežde Petrović", specijalnu nagradu Bijenala mladih u Vršcu... Po završetku magistarskih studija, učestvuje na bijenalu umetnosti Manifesta u Luksemburgu, i dobija francusku stipendiju. Na postdiplomskim studijama u Nantu provela je godinu dana. To je bilo 1999. godine, kada je francuskoj javnosti odgovorila plakatima i razglednicama: "Zatražite od svoje vlade odgovornost za posledice bombardovanja Jugoslavije."

Prve izložbe su bile vajarske, a onda je polako prešla na performans i proširene medije, izlažući u Bruklin muzeju u Njujorku, Ludvig muzeju u Budimpešti, MUMOK u Beču, zatim u Narodnom muzeju u Pragu, u muzejima savremene umetnosti u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Lajpcigu, Solunu... Već više od 10 godina živi u Berlinu kao slobodna umetnica i aktivistkinja na polju kulture. Angažovana je na temu ekonomije u umetnosti i protiv diskriminacije. Drži gostujuća predavanja na univerzitetima širom Severne i Južne Amerike i Evrope, piše i objavljuje.

Nastavak na Vesti-online.com...