Izvor: Vesti-online.com, 14.Dec.2015, 07:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poslednji sanjar

Pre 70 godina, idejni sanjari ovoga što danas živi pod naslovom "Evropska unija" sanjali su svoju viziju o Kontinentu bez ratova, bez holokausta, blickriga i Linije Mažino. I moglo bi se kazati da im se san, za sada, delimično ostvario: Francuska i Nemačka mogu da imaju međusobne istorijske nesuglasice, ali sede za istim stolom u Briselu; nema nemačkih pancera na Jelisejskim poljima niti nacističke zastave na Ajfelovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << tornju.

Granica Evropske unije proteže se od velike Nemačke do male Malte; EU je najveći trgovinski blok od kako je sveta; EU ima svoju zastavu i monetu; šengenskim prostorom kreću se slobodno ljudi i roba... Mone i Delor su, posthumno, blizu da im se ostvari san, ali san je san, lakše ga je usniti nego dosanjati u budnoj realnosti.

Evropa je u krizi koja sada drma ceo projekat nekadašnjih sanjača ujedinjenog Kontinenta. Do sada svari su tekle, manje-više, bez velikih trauma. Ako bi neka "prznica" u Zajednici nešto i zanovetala, obično je upućivana ponovo na referendum - da glasa dok ne promeni mišljenje.

Na javi, svaki san ima svoj Rodos (hic Rhodus hic salta) na kome treba da pokaže šta može u budnom životu, ali interesno udruženje briselskih Vitezova okruglog stola sanja da je njegov san realniji od budnih činjenica, pa utoliko gore po činjenice: Grčka je u bankrotu - i utoliko gore po bankrot. Masovni pokret izbeglica iz Sirije, Somalije, Avganistana, Libije, zapljuskuje Evropu, niko mu ne vidi kraja; talasi očajnika se iskrcavaju na grčka ostrva - milion ih se očekuje u Nemačkoj do kraja godine; Slovačka tuži sudu Berlin zato što neće da prihvati limitirajuću izbegličku kvotu; šengenski ugovor o slobodnom kretanju građana i roba praktično je u nokdaunu; bodljikave žice dižu se do neba na flankovima EU...

Sve su to gorke činjenice, ali utoliko gore po činjenice. San o najboljem od svih svetova, ma koliko bio san, ima da se dosanja po cenu mizerije jadnika koji udaraju u bodljikavu žicu, potapaju se u vode Mediterana i -ako im se posreći da stignu do obećanog kopna - bivaju strpani u karantine, u moderne konclogore koji se za ovu priliku zovu sabirni centri.

I tako će to trajati dok se ne probudi i poslednji sanjar koji i dalje mesečari i glavinja u ta "poglavlja", u tu veliku opsesiju - privezak Amerike koja bi da komanduje vasionom. Pa šta košta da košta. "Pereat mundus" - makar i svet propao.

Nastavak na Vesti-online.com...