Izvor: Southeast European Times, 30.Jan.2014, 17:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatski dug brine EU i stručnjake

Hrvatski dug mogao bi se lakše rešavati u sklopu evropske procedure za prekomerni dug, kažu stručnjaci.

29/01/2014

Kruno Kartuš za Southeast European Times iz Osijeka -- 29.1.2014.

Evropska komisija predlaže da EU pokrene proceduru prekomernog deficita za Hrvatsku zbog visokog deficita i javnog duga zemlje – korak koji, slažu se neki eksperti, treba preduzeti.

U okviru procedure prekomernog deficita vlada će kroz razne mere morati >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << da smanji svoj deficit na ispod 3 odsto od BDP-a, uključujući manju javnu potrošnju.

Prema ministarstvu, ukupni deficit državnog budžeta na kraju avgusta 2013. godine iznosio je 1,8 miliona evra, što je otprilike 3,8 odsto BDP-a. Deficit za 2012. iznosi 5 odsto BDP-a, a vladin dug 55,5 odsto BDP-a.

Komisija je zabrinuta zbog prognoza da će deficit ostati preko 3 odsto do 2015. godine, a javni dug će, kako se očekuje, premašiti 60 odsto u ovoj godini.

„Do 2016. treba da smanjimo deficit na ispod 3 odsto BDP-a“, navode u saopštenju ekonomski eksperti sa Instituta za javne finansije Ante Bajo i Marko Primorac.

Deficit 2014. godine treba da iznosi 450 miliona evra manje od onog koji je predvidela vlada, u 2015. treba da bude smanjen za skoro 523 miliona evra, a u 2016. godini za 392 miliona evra.

„Treba da skinemo 1,5 milijardi evra u procenama za period od 2014. do 2016. godine“, rekli su Bajo i Primorac.

Hrvatski ministar finansija rekao je da je ova mera EU očekivana, ali da je Hrvatska smanjila svoj dug u protekle dve godine. Hrvatska je smanjila svoj deficit za 650 miliona evra u periodu od 2011. do 2012, rekao je Linić u intervjuu Slobodnoj Dalmaciji.

Problem je delimično i rezultat činjenice da je Hrvatska potrošila preko 400 miliona evra na rehabilitovanje svoje javne zdravstvene službe kako bi ispunila standarde EU. Pored toga, od 2006. do 2011. država je potrošila 3,7 milijardi evra za ekonomski oporavak brodogradilišta u zemlji.

„Stoga je budžetski deficit za ovu godinu premašio 2 milijarde evra, a projekcije za sledeću godinu govore da će iznositi preko 2 milijarde evra. Uz to, u 2014. rashodi posebno dosta rastu zbog troškova članstva u Evropskoj uniji“, rekao je Linić.

Ove godine će članstvo u EU koštati zemlju između 450 i 500 miliona evra.

„Problemi hrvatskog duga ozbiljniji su nego što izgledaju. Udeo duga u BDP-u nije dobar pokazatelj zaduženosti. Puno relevantniji pokazatelj sposobnosti otplate duga je odnos duga i budžetskih prihoda, jer samo budžetski prihodi odražavaju raspoloživi finansijski potencijal za pokrivanje rashoda“, rekao je profesor Primorac sa Ekonomskog fakulteta u Zagrebu u izjavi za SETimes.

„Zbog visokih troškova pozajmljivanja, interes takođe raste i deficit postaje veći. Poverenje investitora pada, a troškovi pozajmljivanja su veći od troškova duga koji je izazvao deficit“, kaže Primorac.

Prema Svetskoj banci, procedura prekomernog deficita pomoći će zemlji da svoj dug svede na obim sa kojim je lakše uhvatiti se u koštac.

„Procedura prekomernog deficita je dobar disciplinski instrument za obnavljanje makro stabilnosti i smanjivanje makro neravnoteža. Ako ne reši makroekonomsku slabost putem održivih fiskalnih prilagođavanja i institucionalnih reformi, Hrvatska neće u potpunosti profitirati od članstva u EU, a potraga za budućim prosperitetom može se pokazati neuspešnom“, navodi se u saopštenju kancelarije Svetske banke u Zagrebu prosleđenom SETimesu.

Dva vladina prioriteta su popraviti fiskalnu održivost i konkurentnost. To zahteva određivanje prioriteta i smanjivanje potrošnje, uz jačanje prikupljanja prihoda i investicije.

„[Hrvatska] treba da omogući investiranje smanjujući birokratiju, te ekonomsku dominaciju države i preduzeća u državnom vlasništvu. To će pomoći da se uspostavi robusniji i održiviji rast u srednjoročnom periodu“, navodi se u saopštenju Svetske banke.

Mamta Murti, regionalna direktorka Svetske banke za centralnu Evropu i baltičke zemlje, slaže se sa tim.

„Vlada se suočava sa vrlo složenim zadatkom zauzdavanja javnog duga i smanjenja javnih troškova, istovremeno pokušavajući da zaštiti ugrožene. To nikada nije lako, a posebno s obzirom da je potrebno nekoliko godina za puni efekat rezultata reformi na ekonomski rast i konkurentnost“, rekla je ona tokom nedavne posete Zagrebu.

„Prioritet su održanje i nastavak reformskih napora radi ponovnog uspostavljanja makro stabilnosti, ali uz jednako promovisanje održivog rasta i zapošljavanja.“

Koje korake Hrvatska može da preduzme kako bi smanjila svoju javnu potrošnju? Recite nam ispod teksta šta mislite o tome.

Nastavak na Southeast European Times...