Izvor: Blic, 18.Maj.2010, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evru preti sudbina "juga"
Evropska valuta sve više funkcioniše kao zlosrećni jugoslovenski proizvođač automobila "jugo", odnosno postoji sličnost problema svojstvenog grupi zemalja koje čine Evropsku uniju i nekadašnjih jugoslovenskih republika, piše na portalu "Market voč", koji prati globalna finansijska kretanja.
U tekstu se navodi da je, čim je "glazura nacionalizma" skinuta, Jugoslavija veoma brzo pala u paklenu noćnu moru građanskog rata i mržnje.
Događaji u Grčkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u proteklih nekoliko nedelja ne predviđaju skori i miran ishod krize, dok neredi, štrajkovi i socijalni nemiri potresaju zemlju. Razlog zašto su finansijska tržišta skeptična u vezi sa evrom jeste taj što su evropski lideri već dali sve od sebe u vezi sa krizom.
Oni su se nakratko ujedinili o pitanju finansijske pomoći od jedan trilion dolara, ali to je verovatno najdalje dokle mogu da idu. U stvari, ova pomoć ili "izvlačenje" već izaziva teške političke probleme za nemačko rukovodstvo, navodi portal "Market voč".
"Nažalost, kao što kaže kolumnista Njujork tajmsa, nobelovac Pol Krugman, izvlačenje u slučaju Grčke neće biti dovoljno. Dobra je stvar što su se prvi put evropski zakonodavci ujedinili i snažno delovali, snažnije nego što je iko očekivao, ali to nije dovoljno", navodi portal.
Problem na koji se Krugman osvrće je solventnost, a ne samo likvidnost. Budžetski deficit u Grčkoj veći je od 13 odsto društvenog bruto proizvoda i malo je verovatno da postoji politička i socijalna volja da se deficit smanji na razuman i smislen način.
Dug se popeo na 125 odsto. Deficit i dug te veličine premašuju sposobnosti bilo koje ekonomije. Drugim rečima, Grčka je bez prebijene pare.
Krugman u svom tekstu dalje navodi da Grčka, ako želi da postane solventna, treba da postigne relativnu deflaciju, smanji troškove i cene u odnosu na Nemačku i Francusku, čime dobija ponovo konkurentnost.
Pad kursa evra pozitivan za nemačke firme
Drastičan pad kursa evra, koji brine nemačke i evropske političare, veliki broj nemačkih firmi smatra veoma povoljnim faktorom za poslovanje, pokazala je anketa koju je među nemačkim preduzećima sproveo dnevnik "Fajnenšel tajms
Nemačka".
Nemački proizvodi na svetskom tržištu postaju jeftiniji, što će, barem kratkoročno, doprineti daljem rastu izvoza, koji je posle prošlogodišnje teške krize, počeo da se oporavlja.
Koncern za proizvodnju poluprovodnika Infineon računa da će neto-dolarski višak, uz slab kurs evra, biti znatno veći nego što se očekivalo, dok automobilski koncern BMW iz istog razloga očekuje "pozitivan efekat u trocifrenom milionskom iznosu".
Od pada kursa evra profitiraće i druga velika izvozna preduzeća.
Ali, postoji i niz branši kojima ove promene otežavaju poslovanje. Sa problemima računaju nemačke čeličane koje sirovine nabavljaju na svetskom tržištu i plaćaju u dolarima. U nepovoljnoj situaciji su i avio-kompanije, koje kerozin plaćaju u američkoj valuti.
Nezavisno od kratkoročne koristi od pada vrednosti evra, nemačku privredu zabrinjava ovaj razvoj jer je povezan sa teškom budžetskom krizom u zemljama evrozone.
Sa niskom inflacijom u Nemačkoj to znači produženi period deflacije sa visokom cenom nezaposlenosti i učinka, odnosno prozvodnje. To, takođe, povlači fiskalne poteškoće, smanjenje troškova i povećanje poreza.
Propisani lek za obnovu fiskalnog zdravlja ovako opisan verovatno bi funkcionisao, ali bi, takođe, izazvao negativne posledice, uključujući niži ekonomski rast i socijalne nemire i pitanje je da li u Grčkoj ili EU postoji politička volja da se preduzmu gore navedeni koraci, prenosi "Market voč".
Tržišta finansija za sada ostavljaju prilično sumornu sliku. Evro je 14. maja pao najniže u odnosu na dolar od oktobra 2008. godine, jer su zabrinutost, i bojazan kakva će biti finansijska stabilnost u Evropi i politička volja da se primene nepopularne mere smanjenja deficita, vodile finansijere ka odbacivanju zajedničke valute.
Pad evra podstaknut je i pretnjom francuskog predsednika Nikole Sarkozija da će se povući iz evrozone. Vrednost evra u petak iznosila je 1,2357 dolara, što je naslabiji nivo od oktobra 2008.
Prema tome, gde je u svemu tome evro? Da li je to i dalje hvaljena valuta koja se sprema da istisne američki dolar kao svetsku valutnu rezervu ili je marka "jugo-valuta" u opadanju, čije je vreme prošlo i sada polako odlazi?
U tekstu se dalje predviđa da će neke zemlje napustiti evrozonu, jer više nikako nisu u stanju da upravljaju svojim ekonomijama u ludačkoj košulji evra. Kandidati su Grčka, Italija, Španija, Portugalija i Irska.
Sve je manje verovatno da će Velika Britanija pristati da se odrekne funte u zamjenu za evro. Na kraju ostaju samo jače zemlje, kao što su Nemačka i Francuska. U tom trenutku više ne bi imalo smisla terati razbijeni i premlaćeni evro da ide dalje, zaključuje "Market voč".
