Izvor: RTS, 08.Nov.2015, 08:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski korak napred, dva natrag
Evropska unija se muči pod teretom uspostavljene prakse, da Evropa sa svakom novom sedmicom izgleda dalje od rešenja izbegličke krize nego što je bila prethodne. Kada se od svih mera za zaustavljanje talasa masovnih migracija, štrajk osoblja na grčkim trajektima pokaže kao najefikasnija, postaje jasno da Brisel ne samo da ne pliva s događajima, što bi već bilo dovoljno loše, već se davi u njima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Iduća nedelja donosi obiman plan u izbegličkoj politici Evropske unije: u ponedeljak se sastaju ministri unutrašnjih poslova zemalja članica EU, potpredsednik Evropske komisije u utorak putuje u Ankaru, u sredu i četvrtak je sastanak evropskih i afričkih šefova država i vlada u Valeti, u petak u Briselu zaseda Evropski savet kao najviše političko telo Unije a u subotu je nova runda bečkih razgovora Džona Kerija i Sergeja Lavrova.
Prilika je mnogo, ali teško da će bilo koja doneti neki značajniji proboj osim ove poslednje u bečkom hotelu "Imperijal".
Evropska unija je postala talac nemačke kancelarke Angele Merkel, komentarisao je prošle nedelje austrijski dnevni list Prese. Stvar je još gora: čitava Evropa je postala talac Angele Merkel.
Nemačkoj kancelarki je pošlo za rukom ono što do sada nikome nije: da bez obzira na članstvo u Uniji ujedini čitav kontinent u radno intenzivnoj neefikasnosti.
"Jedinstvo" nije postignuto ni silom, ni dobrovoljno, ono je samo posledica negativnog etičkog zaposedanja svih drugih opcija osim nekontrolisanog primanja svih onih koji zatraže evropsku pomoć. Glavni uslov da bi je dobili hitno i nebirokratski: ne smeju biti domaći, siromašni iz Evrope.
Austrija ima oko 40.000 "svojih" beskućnika, Nemačka oko 335.000. To su oni koji ne beže od rata, već od neke druge muke.
Dole žica, živela ograda
Politička blokada u Nemačkoj, Austriji i Švedskoj, kao tri najotvorenije zemlje prema migrantima iz arapskog i uopšte muslimanskog prostora, ubrzano dobija na dramatici.
Samo što se partijski savez CDU–CSU dogovorio o kompromisnom rešenju, Angelin napola razvlašćeni ministar unutrašnjih poslova De Mezijer izjavio je da Sirijci dobijaju azilantski status samo na godinu dana, kao i da neće imati pravo na dovođenje porodica.
Izjavu su preneli frankfurtski FAZ i austrijski Prese, da bi brži elektronski mediji promptno donosili ispravke – De Mezijer je nastupio kao samostalni strelac, nije imao dozvolu za takvu izjavu, natrag u kućicu.
Isti komunikacioni model ponavlja se i unutar koalicionih partnera u Austriji, gde ministar policije Klug preko izjava javnosti sistematski minira sve ono o čemu ministarka policije Mikl-Lajtner misli da se dogovorila na nivou vlade.
Njena najava "žice na granici" pretvorila se prošle nedelje u javni medijski diskurs o žici, ogradi, zidu, prepreci, rampi, blokadi, koje neopravdano ispresecaju svet. Kako će na kraju jedna praktičarka kao Mikl-Lajtner službeno smeti da zove i "žicu" i "granicu" u tom njoj nametnutom filozofskom kontekstu, ostaje otvoreno.
Posle nemačke Informativne službe BND pre desetak dana, sad i austrijska Služba za zaštitu ustavnog poretka i borbu protiv terorizma BVT upozorava na napredovanje "novih desničara" kao reakciju na velikodušnu politiku useljavanja.
"Akcije desničara se u delu javnosti dočekuju s odobravanjem. Važno je da se shvati kako je ekstremna desnica stigla u umereni centar", piše BVT u najnovijoj proceni stanja.
Obe informativne službe postavljaju dijagnozu rastućeg trenda u radikalizaciji političkog centra glasačkog tela.
Austrijska i nemačka vlada takva upozorenja, međutim, ne tumače politički, već etički. Nakon što je "kultura neograničene dobrodošlice" proglašena jedinom moralno prihvatljivom metodom, jasno je da će vlade u Berlinu i Beču uskoro morati da menjaju ili politiku, ili narod, zavisi šta se pokaže kao jednostavnije.
Kako se gradilo u DDR-u!
Predstavnici Glavnog udruženja nemačke građevinske industrije pozvani su iduće nedelje na sastanak sa vladom, kako bi zajednički koordinisali akciju hitnog podizanja čvrstih objekata za smeštaj azilanata.
Reč je o pola miliona stanova koji bi se gradili, kako komentarišu mediji nemačkog govornog prostora, "u stilu DDR-a", što znači brzo, nekvalitetno, jeftino i serijski.
Čak i na skraćenom kursu društvene dijagnostike uči se pravilo da je svaki povratak na staro u smislu tehničkog menadžmenta materijalnih resursa loša vest, da se to društvo razvija na pogrešnu stranu.
Stav "moramo da gradimo loše jer to spasava situaciju ovog trenutka" znači da se moralni imperativ "nema ograničenja u prijemu" pretvara u novu, sada ne više demokratsku, već ideološku legitimaciju nemačkog režima.
Nije ni DDR gradio loše zato što njegovi inženjeri i arhitekti nisu znali bolje, nego što su državne vlasti rekle – "moramo da gradimo loše, jer to spasava situaciju ovog trenutka".
U oba slučaja zajedničko je da se ideologija proglašava prioritetom. U DDR-u je to bila ideologija komunizma, u ujedinjenoj Nemačkoj ideologija sekularizovanog hrišćanskog humanizma u privatnoj interpretaciji kancelarke Merkel.
Ista ideološka mustra deluje i u Austriji, pošto nije poznato da je kancelar Fajman u poslednja tri meseca izrekao bilo šta što bi se protumačilo kao sumnja u nemački politički kurs. Kako se to Austrija ponovo našla u apsolutnoj zavisnosti od Nemačke?, zavapio je pre nekoliko dana glavni urednik lista Prese Rajner Novak u analizi aktuelnog stanja.
Horste, oni će se opet potući!
Od avgusta do danas kancelarka Merkel je u izjavama konstantno kombinovala pragmatične strategije očuvanja vlasti i lična humanistička uverenja. Ta dva motivaciona refleksa su kod nje do te mere bila pomešana da nije bilo lako reći šta ima primat.
Kada je, međutim, prošle nedelje izjavila da njena vlada ne može da promeni politiku neograničenog prijema "zato što bi onda na Balkanu moglo doći do rata", olakšala je posao mnogim političkim posmatračima: Angela Merkel se bori za politički opstanak. Njena uverenja su u drugom planu.
Poruka o "ratu na Balkanu" je uverljiva onoliko koliko i uvredljiva: kancelarka bi zaustavila talas, spasla Nemačku i Evropu, ali ne može zbog poslovične, istorijski dokazane nepouzdanosti balkanskih naroda, koji su se, poznato je, spuštali u rovove i za manje stvari.
Od svega što je do sada rekla ili uradila, to je moralno najproblematičnija izjava Angele Merkel. Jedan istorijski apriori, da su balkanski narodi međusobno zaista vodili ratove, Merkelova spaja sa vrednosnom ocenom iracionalne prirode njihovih država.
"Balkanci" se mogu potući iz iracionalnih razloga, kao uostalom i Nemci, Francuzi, Italijani, Španci, ali balkanske države ne idu u rat iz iracionalnih, već naprotiv, sasvim racionalnih razloga.
Regionalna hegemonija, ekonomski resursi, teritorijalno širenje, politička premoć, odbrana stečenog – sve je to za jednu državu, svejedno da li na Balkanu ili negde drugde, vrlo racionalni rezon. To ne znači da je Balkan dobar, nego da nije ništa lošiji od drugih kad su loši.
Ni ratovi 1991–1999. nisu bili iracionalni, niti sada ima ičeg iracionalnog u pokušaju Srbije da spase svoje ekonomsko vlasništvo na Kosovu, osigura opstanak srpske manjine i dobro zdravlje religioznih objekata. Sa stanovišta državnog prava pre bi bilo iracionalno reći – nas se to ne tiče, uzmite i nosite.
Izjava da bi zbog muslimanskih izbeglica sa Bliskog istoka i Azije balkanski narodi sada išli u rat jedni s drugima, pretpostavlja njihovu iracionalnost, neuračunljivost i nesposobnost da saberu dva i dva, čak i ako njihovom teritorijom dnevno prolazi nekoliko desetina hiljada ljudi na putu do "mame Merkel".
Da li u to Angela Merkel stvarno veruje? Najverovatnije ne. Ali ona ne veruje ni u mogućnost sloma javne bezbednosti, državnih struktura i društvenog reda u Nemačkoj.
Što ova kriza duže traje, postaje jasnije da Angela Merkel veruje jedino u Angelu Merkel. Ako joj žele dobro, balkanske nacije bi mogle da insceniraju neki rat, ovog puta mali, tek kulisu rata, ne bi li najmoćnijoj ženi sveta pomogli da se obračuna sa mangupima u svojim redovima.
