Izvor: Politika, 15.Feb.2011, 00:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crno-beli “šengen”
Punih sedamnaest i po godina, od 1992. pa do kraja 2009. godine, ova zemlja i ovaj narod su bili pod sankcijama koje nam je uvela Evropska unija. Poslednji zid je pao skidanjem sa crne liste Šengenskog sporazuma, kada nam je ponovo dozvoljeno da putujemo bez viza. Dakle, bez mizernog čekanja, dugih redova i malih ljudskih drama pred konzulatima evropskih zemalja. Kako stvari sada stoje, ispada da smo olako i brzo zaboravili sve tadašnje muke.
Ta odluka Saveta ministara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropske unije proslavljena je kao nacionalna pobeda, kao kraj mračne ere ove zemlje. Čak je u tom trenutku poraslo i poverenje javnosti u vladu. I od tada ništa nismo uradili da očuvamo tu pobedu.
Evropu preplavljuju lažni azilanti iz Srbije, a mogućnost privremene suspenzije bezviznog režima biće razmatrana 24. februara na redovnom zasedanju ministara unutrašnjih poslova i pravde EU.
EU nas je već upozoravala na „pogubne posledice vizne liberalizacije”, a naše vlasti su tada dodatno informisale građane o njihovom pravu da provedu najviše 90 dana u periodu od 180 dana u državama šengenske unije, kao i o tome da nemaju pravo na azil u zemljama EU. Tada je otkriveno i da neki auto-prevoznici i takozvane turističke agencije sa juga Srbije obmanjuju građane i obećavaju im azil u EU. Posle najave akcije srpskih vlasti da se to spreči, izgledalo je da se ovoj pojavi stalo na put. Ali, sve je bilo kratkog daha i ostalo „mrtvo slovo na papiru”.
Neki građani Srbije skloni da kao „turisti” nađu uhleblje kidišu i dalje na Evropu, a naši organi vlasti nemaju za sada, osim verbalnog, drugi način da se pozabave ovom pojavom opasnom po sve nas.
Ministar unutrašnjih poslova je deklarativno najavio „mere protiv mogućih azilanata”, ali je malo urađeno da se sankcionišu agencije koje mame takve „putnike” i izvode ih „grlom u jagode” na evropski put. Nijedna agencija od takvih nije ni kažnjena ni ukinuta i „azilantski put” i dalje funkcioniše.
Reč je o hiljadama ljudi koji ipak u ukupnom broju ne čine ni 0,1 odsto stanovništva Srbije, i oni, kao neželjena pojava u Evropi, mogu da upropaste i pokvare sve ono što smo se trudili da dobijemo posle skoro dvodecenijske „gvozdene zavese”.
Ako ne želimo da nam se desi ono što smo preživeli kao moru, potrebna je brza, najbrža, konkretna i oštra akcija na sprečavanju takvih izletnika.
Kakva, zapitaće se mnogi? Ko može da spreči one sa digitalizovanim novim pasošima da krenu kuda im duša hoće, da sami biraju kuda će se zaputiti. Pa, može, EU to zahteva od nas. Kao što postoji takozvani sanitarni kordon na ulasku u neku državu, postoji ista mogućnost i na izlasku, uz sva uvažavanja ljudskih i ostalih prava. Vaučeri, aranžmani, količina novca koji putnik nosi – sve to pojašnjava namere onog koji je negde krenuo… Na pitanje, ko treba da pravi selekciju, odgovor je više nego prost. Onaj organ državne vlasti koji kontroliše granicu! Da počne, jer nije, i da ne bi 99,9 odsto građana postali ponovo taoci onih koji se ipak – iskazuju u promilima.
Ozren Milanović
objavljeno: 15.02.2011.
