Izvor: Politika, 26.Jun.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanu nedostaju hrabri lideri
Suzbijanje korupcije će biti najvažniji unutrašnji zahtev Evropske unije prema Srbiji
Evropska unija se, prema oceni poljskog eksperta za evropske integracije Adama Balcera, suočava sa pretnjom da je podeljena na tri zone, odnosno tri stepena integracije – evrozonu, takozvanu „evrozonu plus” u kojoj su zemlje poput Poljske koje žele da se učlane u evrozonu, i treću grupu u kojoj su zemlje poput >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Velike Britanije, Švedske, Češke i Mađarske koje imaju distancu od daljih ekonomskih integracija.
Prema rečima Balcera, koji je programski direktor u Centru za evropske strategije DEMOS Evropa iz Varšave i jedan od vodećih poljskih stručnjaka za region jugoistočne Evrope, ovi problemi unutar EU neminovno utiču i na evropske integracije zapadnog Balkana. U razgovoru za „Politiku” Balcer, koji je proteklih dana bio u Beogradu u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) i Ambasade Poljske u Beogradu, kaže da Nemačka želi da učvrsti ekonomsku vladu u okviru evrozone, što ne mora nužno da podrazumeva uspostavljanje zajedničke ekonomske politike, ali je neophodna tesna koordinacija i saradnja, kao i izvesna ograničenja suvereniteta država u ovoj ekonomskoj dimenziji.
„Iako svi sada govore o tome kako će ubistvo Osame bin Ladena uticati na Avganistan i ceo svet, ja smatram da je pitanje opstanka evrozone najbitnije za ceo svet. Ozbiljna kriza, raspad evrozone i kraj evra imali bi opasne posledice i za Ameriku i Kinu, odnosno izazvali bi drugi talas svetske ekonomske krize. Neophodne su reforme u okviru evrozone, a Nemačka sada ima dovoljno argumenata da može prevladati otpore reformama”.
Kako komenaripštete to da kriza, ne samo što je udarila na temelje evrozone, već je uticala na rast desničarskih pokreta, novog nacionalizma? Koliko to utiče na funkcionisanje EU?
Ova tendecija je ozbiljan izazov za EU. Najbolji primer da nešto nije u redu su izbori u Finskoj gde je stranka Istinski Finci dobila čak 20 odsto glasova. A program te stranke je populistički, antiimigrantski, čak i šovinistički prema, na primer, Šveđanima koji su vrlo dobro integisani u Finskoj. Plašim se situacije da ćemo sve više imati ovakvu dinamiku u evropskim zemljama, kao na primer u Holandiji gde vlada zavisi od podrške stranke Herta Vildersa.
I stranke umerene desnice se igraju populizmom krajnje desnice pa tako Sakrozi i Berluskoni žele da iskoriste ovu aniimigrantsku ili antiromsku retoriku kako bi preuzeli glasove krajnje desnice.
To može imati negativan uticaj i na spoljnu politiku EU, a sada se suočavamo sa velikim izazovom u susedstvu – arapskim revolucijama. Evropska komisija im obećava politiku „više novca za više demokratije”, otvorenost za imigrante i otvorenije evropsko tržište, ali to je teško izvodljivo kad svi u EU pričaju o merama štednje, kada strah od talasa imigranata jača, a u vremenu krize poljoprivrednici iz Grčke, Španije i Portugalije sigurno neće dopustiti da evropsko tržište bude otvorenije za jeftinije proizvode iz severne Afrike. To je začarni krug.
Kako će ova atmosfera unutar EU uticati na politiku proširenja i mogućnosti zapadnog Balkana da brzo uđe u EU?
Evidentan je zamor od proširenja, ali tu je i pitanje strateške vizije Evrope. Što se tiče zapadnog Balkana, moja nada je utemeljena na tome da su evropski lideri shvatili da ne može biti stabilnosti bez demokratizacije i modernizacije. Naša obaveza je da moramo pomoći zapadnom Balkanu u njegovoj tranziciji. Zapadni Balkan je ispit za Evropsku uniju, jer ona želi da ima ulogu globalne sile zajedno sa SAD i Kinom. Ali, smešno je i patetično ako mi ne možemo da stabilizujemo Balkan gde živi 22 miliona stanovnika. Nadam se da se vraća paradigma tranzicije koja je bila aktuelna posle pada Berlinskog zida.
Koliko u tom procesu zavisi od zemalja zapadnog Balkana?
Podsticaj može doći i izvan EU. Naravno da je Srbiji neophodna pomoć u reformama, ali i Srbija mora da se reformiše, zbog toga što je to u njenom interesu. Nisam vrlo optimističan kad posmatram političku elitu uopšte na zapadnom Balkanu. Pitam se da li ona ima kapacitet da sprovede reforme. To je problem. Nažalost, države zapadnog Balkana zbog svojih slabosti i trenutnog raspoloženja unutar EU mogu postati taoci ovog začaranog kruga. Međutim, verujem da postoji mogućnost da neka država utiče na to tako što će iznenaditi EU svojom odlučnom i doslednom politikom reformi, ali Balkanu nedostaju hrabri političari sa vizijom.
Gruzija je dobar primer. Najveći problem Mihaila Sakašvilija je to što on nije iskren i autentičan demokrata, ali sa druge strane on je bio vrlo uspešan u borbi protiv korupcije i ekonomskim reformama. Sada što se tiče slobodnog tržišta, Gruzija ima veoma dobar rejting među investitorima, jer su uslovi za ulaganje mnogo povoljniji nego na primer u Poljskoj. A na početku je to bila zemlja u tragičnom stanju.
Koliko će pitanje suzbijanja korupcije biti visoko na listi zahteva EU, imajući u vidu iskustva sa Rumunijom i Bugarskom?
Što se tiče unutrašnjih zahteva EU prema Srbiji, to će biti najvažniji zahtev. Što se tiče spoljne politike, najvažniji zahtev će biti dobri susedski odnosi i angažman Srbije u regionalnoj saradnji. Posle ulaska Bugarske i Rumunije, EU je shvatila da se to desilo prerano i plašim se scenarija po kojem sada ljudi u EU smatrati da zemlje zapadnog Balkana moraju da sačekaju. Ali, to nije pitanje vremena već pitanje rešenosti političke elite na zapadnom Balkanu da se države reformišu. Ako je neko uspešan u reformama, moramo ga nagraditi. Kada uporedimo sadašnju Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru sa Bugarskom, po meni je situaciju u ove tri zemlje bolja nego u Bugarskoj koja je članica EU već četiri godine.
Nenad Radičević
objavljeno: 27.06.2011.
