Izvor: Sportski Žurnal, 02.Apr.2011, 00:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zevs se zove Željko
Iz Atine: Marija Stojanović
Panatinaikos će ponovo biti učesnik fajnal fora Evrolige. Tim Željka Obradovića je u četvrtom meču četvrtfinala srušio Barselonu, prvaka Evrope, trenutno možda i najbolji tim na Starom kontinentu i obezbedio odlazak upravo u Kataloniju, početkom maja, gde će vojevati bitke za novi, šesti trofej u istoriji kluba.
U četvrtak se čitav dan u Atini mogla osetiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << atmosfera ove utakmice, sve je bilo u znaku Panatinaikosa, a kako je veče odmicalo tenzija je rasla i bilo je jasno da će velelepna dvorana u blizini Olimpijskog centra biti ispunjena do poslednjeg mesta.
Interesovanje za ovaj meč je bilo ogromno, gotovo nemoguće je bilo doći do karte, a samo oni najsrećniji i najuporniji su imali vrednu ulaznicu. Dva sata pred početak utakmice dvorana OAKA je bila ispunjena do poslednjeg mesta, a ljudi su i dalje pristizali, vozovi su stizali na svakih deset minuta i nepregledna kolona ljudi je ulazila u dvoranu. Posle nekoliko minuta muke, dok smo pronašli najpre karte, a potom ulaz - u dvorani smo bili minut pred početak susreta.
A, tamo.... Potpuno ludilo! Mislim da nigde na svetu ne postoje tako temperamenti navijači, imali ste utisak da vise sa plafona, guraju se, bukvalno niko u dvorani ne sedi, a mogli ste da vidite mlade i stare, devojke i decu, bake i deke... Svi u zelenom, svi sa šalovima ili nekim drugim navijačkim obeležjima.
Po ulasku u dvoranu tražili smo adekvatno mesto da stanemo kako bi bar malo pogledali utakmicu, ali to je u prvom trenutku izgledalo nemoguće, jer su svi oko nas skakali, vrištali, ljudi su se provlačili kroz najčudnija mesta kako bi odgledali bar deo utakmice. U nekom trenutku smo se našli na stepenicama, pogled je bio sjajan, a simpatični i temperamentni Grci videvši da smo stranci su nas malo čudno gledali. Pomislila sam u sebi „samo da ne pomisli da smo Španci“, a tako je i bilo. Pogleda nas dečko malo čudno i pita me odakle dolazim. Malo sam zastala, pa sam rekla:„Iz Srbije, Beograda“. Onda je momak pružio ruku i počeo da skandira „Partizan, Partizan“, aludirajući na prijateljske odnose dva kluba. Shvatili smo da je atmosfera opuštena i prijateljska, pa smo brzo naterali navijače da nam i prevode pesme koje pevaju, ali za to niko nije imao vremena, jer se na terenu vodila paklena bitka, ulog je bio ogroman.
Pored mene momak i devojka, zaljubljeni gledaju meč, raduju se svakom košu, s druge strane dve gospođe u pedesetim sa šalovima skakuću, pevaju, skandiraju.... Bilo je jasno da PAO ne može da izgubi ovaj meč, igrači su bili u transu, publika u delirijumu.
Ipak, najjači utisak je ostavila činjenica da na ulasku u dvoranu nema nikakvog pretresa, redari samo cepaju karte i puštaju unutra reku ljudi. A, u dvorani od dima jedva da vidite nekog pored vas, svi u rukama imaju zapaljene cigarete, kad smo pitali da li je to dozvoljeno i da li je tako nešto moguće, odgovorili su nam da je u dvorani Panitanaikosa sve dozvoljeno. Nekoliko trenutaka kasnije, u delu gde su bili najvatreniji navijači grčkog tima upaljene su baklje, sve je bilo u zelenom i belom dimu, ali niko nije ni pomišljao da utakmica bude prekinuta.
Na kraju 78:67 i totalni delirujum u dvorani, pevanje, radovanje, skandiranje... Krenuli su navijači PAO-a da skandiraju imena igrača, a onda došli i do glave tima, njihovog idola, Željka Obradovića... Definitivno je utisak da je nekadašnji trener Partizana i reprezentacije u Atini Bog, miljenik i simbol ovog slavnog kluba.
Nastavak na Sportski Žurnal...
