Izvor: MVP.rs, 06.Nov.2016, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZVEZDA NA SKENERU: Mihailo Uvalin
Srpski predstavnik u Evroligi je bio van ofanzivnog ritma.
Godina je 2016. i analizirati jednu sportsku utakmicu, koja se igra u Srbiji, prava je "koska". Zašto? Odgovor je vrlo prost. Živimo u eri visoke tehnologije. Svima je sve dostupno. Imate enormno veliki broj sveznajućih blogera, uticajnih tviteraša, specijalizovanih naloga na Fejsbuku, ali i onih koji koristeći tuđa imena "pale vatru" na sve strane. E, zbog toga. Svi pomenuti čitaju tu potencijalnu analizu i po pravilu >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << su protiv svega što ste napisali. Ipak, rešio sam da probam.
Mesto je standardno, "Kombank Arena", dan je petak, 4. novembar 2016. godine, peto kolo Evrolige, igrali su Crvena zvezda mts i Baskonija. Obe ekipe su tražile povratak na pobedničku stazu, nakon poraza od grčkih velikana u čevrtoj rundi. Zvezda od Panatinaikosa, u gostima, a Baskonija kod kuće od Olimpijakosa. Pre same utakmice upoznao bih vas sa košarkašima gostujućeg tima, pošto o Zvezdi, mahom, sve znate.
U Beograd su stigli bez prve zvezde ekipe, bivšeg NBA igrača Andree Barnjanija, koji propušta već treću utakmicu u Evroligi. Bez glavne zvezde, ali sa skalpom Reala i to u Madridu. Organizator igre je Šejn Larkin, još jedan bivši NBA igrač. Fantastičan je napadač u tranziciji, dobar pikenrol igrač, gde uglavnom snalažljivo probija i kažnjava rupe u odbrani. Nije najbolji šuter na svetu, ali nikako ne bi smeli da dozvolite sebi taj luksuz da ga ostavljate samog. Odbranu igra, uglavnom, na lopti, ali je sjajan kradljivac, a ujedno je i četvrti asistent Evrolige. Njegova zamena je Rafa Lus, kojeg ne bih puno komentarisao, a kao treće rešenje u timu je bivši košarkaš Partizana, Džoš Akojon.
Startni bek šuter je Rodrig Buboa, koga je beogradska publika upoznala iz mečeva sa Strazburom. Odličan je napadač "jedan na jedan", jak je na lopti, ali i kao šuter za tri poena. Njegova izmena je dobro poznato lice, Jaka Blažič. Na krilu startuje Adam Hanga. Prvi put sam ovog momka video na turniru u Sehešfehevaru, pre nekih 10 godina. Trenirao ga je Goran Miljković Finac, a saigrač mu je bio Borko Radović, sadašnji pomoćnik Dejana Radonjića. Sećam se da mi je tada Borko skrenuo pažnju na strašnog fizikalca, kojem nedostaje šut. Videlo se da je igrač za mnogo viši nivo košarke nego što je to mađarska liga. Ali, moram da priznam da nisam ni slutio da će koplja oko njega lomiti moćna Barselona i još neki evroligaški klubovi. Sjajan je u tranziciji, defanzivni štoper, a najbitnije je daga imate u vazduhu pod oba koša. Opcija broj dva na niskom krilu je Čejs Badinger, novopridošlica iz NBA lige. Igrač sa osam godina iskustva u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu, koji se tek uhodava.
Na krilnom centru uglavnom startuje Tornik Šengelia, ali je ovaj put, verovatno zbog čvrstine pod košem, krenuo Kim Tili. Inače, Toko je priličan potrošač lopti, ima veliku slobodu u igri u napadu. Napada i licem i leđima. Nije velika opasnost u štutu za tri poena, ali to mu ne smeta da bar jednom po utakmici odapne i odatle. Prvi centar tima, u nedostatku Barnjanija, je Johanes Vojtman. Nemac je dosta mobilan centar, koji veoma dobro čita igru i predstavlja opasnost u pikenpop igri, pravi spejsing i dobro šutira za tri poena. Poslednja opcija pod košem je Španac senegalskog porekla, Ilimane Diop, izvanredni atleta, brzih ruku, dobrih defanzivnih mogućnosti, ali i mekanog šuta, koji može da pogodi sa distance bez većih problema.
Utakmica je bila zakazana za 19 časova. Inače, meni lično je to uvek bio najgori termin, odmah iza onog u 17. Niti je veče, niti je dan. Ni sam ne znam zašto, ali taj termin mi je uvek stvarao neku averziju. Kolega Dejan Radonjić izveo je očekivanu petorku, dok je Sito Alonso spolja krenuo standardnom trojkom, a pod košem se odlučio za Tilija i Vojtmana. Sam početak meča bio je prilično nervozan sa obe strane. Od starta je ekipa Baskonije rešila da pikenrol situacije, prvenstveno sa Stefanom Jovićem kao "bol hendlerom", brani "ispod bloka". To je stvorilo malu zbrku u igri Zvezde, što će se kasnije ispostaviti kao jedan od ključnih faktora u porazu srpskog šampiona. U situacijama kada vas protivnik brani "ispod bloka" ili ide iza, nepisano je pravilo da se napadne sa "re skrinom". Ali, igrači Zvezde nisu praktikovali to i napadi su im postali usporeni, bez nekog ritma. Jedno od najznačajnijih Zvezdinih oružja, kreativnost Jovića iz pikenrola, ostalo je prilično neiskorišćeno. Osvrnuo bih se i na kvalitet pikova, koji su, na moje veliko iznenađenje, bili dosta mekani, a odmotavanje iz bloka Ognjena Kuzmića i Luke Mitrovića bilo je dosta sporo i bezopasno.
U odbrani pikenrola Baskonije, specijalno na Larkinu, Zvezda je prikazala "sajd difens", što otvara dosta mogućnosti za "pop" otvaranja Vojtmana, koji je sasvim solidan šuter za svoju poziciju, a još bolji paser. Iako gosti ništa specijalno nisu prikazali u napadu, polako ali sigurno su uspostavljali kontrolu igre i celokupne situacije na terenu. U košarci je uvek cilj postići što više lakih poena, a ekipa iz Vitorije ih je baš dosta dala u prvom periodu. Nešto lošija odbrana, nepotrebna pomaganja, koja otvaraju "kik aut" dodavanja i 15 poena je u košu Zvezde (Larkin posle ukradene lopte, Šengelia za Blažiča za tri poena, loše preuzimanje Branka Lazića i Jovića, kada je Buboa postigao trojku, lagani ulaz sa perimetra Larkina, uz slab "kloz aut" Čarlsa Dženkinsa, ali i dobru "livadu" Tilija, koji nije dozvolio Mitroviću da izađe, igri "jedan na jedan" Buboe protiv Lazića, gde je Francuz stigao do dva poena i dodatnog bacanja i na kraju izgubljenu loptu Nejta Voltersa i zakucavanje Blažiča). Trebalo bi napomenuti da je u prvoj deonici Zvezda samo dva puta pokušala napad sa "post ap"-a i to preko Mitrovića. Startni centar, Kuzmić, nije imao nijednu situaciju za napad leđima. Jedini put kada je Jović pokušao dodavanje do Kuzmića završio se lako presečenom loptom. Jedna od osnovnih napadačkih opcija Zvezde u poslednje dve sezone, kako sa Bobanom Marjanovićem, tako i sa Majkom Cirbesom, u tom momentu je bila veliki problem. Nedostatak "post ap" igre rušio je "spejsing" i potpuno otupio igru na perimetru.
Drugi period je počeo sa po tri slaba napada obe ekipe, koji su se završili teškim šutevima i faulom u napadu. Bilo je tu svega, ali ću se ja osvrnuti na poslednjih tri minuta i 35 sekundi, koji možda i najbolje oslikavaju situaciju na terenu. Ispratiću napad po napad, kako biste shvatili koliko je ekipa Crvene zvezde to veče bila van ofanzivnog ritma. Rezultat je bio 24:29 u korist gostujuće ekipe. Publika se nešto aktivnije uključila u utakmicu, Dženkins je povukao kontru, izbacio je pas za Milka Bjelicu na 45 stepeni, Milko je napao koš, u zadnjem trenutku je uzeo šut levom rukom i promašio. Tranzicija, pikenrol Larkina i Vojtmana, lagano polaganje i 24:31. Idemo dalje. Dženkins uzima brzu trojku, potpuno otvorenu, i promašuje ceo koš. Baskonija spušta loptu pod koš, iz tranzicije idu na "post ap" Vojtmana, ovaj vraća do Hange, mađarski internacionalac otvara Larkina, odličan protok lopte i trojka - 24:34.
Tajmaut za Zvezdu. Mitrović iz "šort kornera" kreće u igru "jedan na jedan", pirueta, šut, opet promašaj i opet "er bol", drugi uzastopni. Larkin, na drugoj strani, promašuje trojku, ali Badinger hvata na spavanju Nemanju Dangubića, uzima ofanzivni skok i dobija dva bacanja - 24:36. Ovoga puta Zvezda u napad kreće nešto sporije, a nakon par dodavanja Kuzmić se našao u lošoj poziciji dva metra od koša. Usledila je igra leđima, ali i loše dodavanje, ili pak loša pozicija, ocenite sami. U kontri Badinger ponovo iznuđuje dva bacanja, pogađa samo jedno i rezultat je 24:37. I u napadu nakon toga su domaći ponovo napravili grešku, ali je srećom Hanga izašao van terena. Međutim, u nastavku akcije Zvezda nije uspela da uputi šut za 24 sekunde. Doduše, i na drugoj strani je Larkin izgubio loptu. Tih tri minuta najbolje opisuje Zvezdinu agoniju u napadu, koja je do poluvremena malo nestala, pa se na odmor otišlo sa 28:37.
Na početku drugog poluvremena publika je donela malo pozitivne enegije i ponovo pokušala da podigne svoj tim. Nekako mi je sve to izgledalo kao kada sipate prljavo rumunsko gorivo u doba sankcija, pa motor ne može da upali. Onda odjednom proradi, vi se poradujete, ali avaj... Prljavština u karburatoru i auto opet počinje da se guši i gasi. E, meni je tako izgledalo sve ono što se desilo u trećoj četvrtini. Lagana trojka Buboe na startu, posle pasa Vojtmana, gde je Nemac pokazao da je izvanredan kreator, što je kasnije potvrdio sa dva sjajna "bek dor" dodavanja. U međuvremenu, prvi put na meču Kuzmić kreira za sebe kakvu takvu poziciju na niskom postu, ali dobija blokadu pa gubi i to malo samopouzdanja koje je do tog trenutka imao. Zvezdi se tada desio Marko Simonović, koji je prosto izmislio pet poena i pokazao je veliku energiju, koja je mogla da podigne ceo tim. Inače, kad već pominjem Simonovića, malo ko pamti da je igrao kod mene u ekipi Ostendea. Ta epizoda se nije slavno završila, ali mi je veoma drago kako se Marko posle toga izdigao i napravio fantastičnu karijeru.
Čitava treća četvrtina je bila nekakva klackalica. Timovi su dosta grešili, ali i poentirali. Zvezda je i dalje tražila sebe, tražila lake poene, pre svega u tranziciji, u igri "jedan na jedan", ali je i dalje forsirala pikenrol, gde Baskonija nije odustajala od "ander" odbrane na Joviću. Ostale igrače su branili i "hard šov" i "kontejn", ali je osnova problema bio plejmejker crveno-belih, koji je iz tih pikova uglavnom bio primoran da šutira za tri poena, odakle je prmašivao, a bilo je i situacija kada je gubio lopte nakon loših pasova. Najbolji pokazatelj da je Baskonija imala bolji napadački ritam su dve situacije iz kojih su poentirali posle fantastičnih "bek dor" utrčavanja, kao i jedan modifikovani fleks napad, gde je posle treće blokade od lopte ekipa prešla u pikenrol, koji je Vojtman završio poenima. To je samo mala sitnica koja je pokazivala razliku između funkcionisanja napada Zvezde i Baskonije. Čak i kada bi srpski šampion uspevao nešto da pogodi njegovi igrači su brzo pravili greške. Pogodili su dve trojke, prišli na 48:53, ali su onda poklonili tri bacanja Larkinu i udaljili se od preokreta. Do posledenje četvrtine ponovo je bilo više od 10 razlike - 48:59.
Na startu poslednjeg kvartala Bjelica je dao nadu da će se igra premestiti u reket. Ali, već posle nekoliko sekundi Marko Gudurić je promašio trojku. Jedan napad iz "rogova" i jedan dobar "post ap" doneli su Bjelici pet poena. Ujedno, to su bili prvi poeni prekaljnog evroligaškog igrača nakon 32 minuta igre. Međutim, vraćam se na priču o gorivu. Opet se učinilo da možda Zvezda nešto i može, ali Buboa gasi svetlo novom trojkom. Poslednji trzaj crveno-belih videli smo nakon serije 5:0 i prilaska na 61:66. Usledio je tajmaut gostiju i posle odličnog pikenrola laki poeni za 61:68. E sad, sami izanalizirajte poslednjih pet minuta i 15 sekundi... Rezultat je bio 2:2! Završilo je sa mnogo teških šuteva sa obe strane, a Zvezda je poslednje poene na meču dala na 3:28 pre kraja. Za malo jače od 200 sekundi rezultat je bio 1:0 za Baskoniju! Teško se dobijaju utakmice u Evroligi kada imate ovakve "crne rupe" u igri kakve je imala Zvezda krajem druge i četvrte deonice.
Sa ovom bih, ujedno, i završio moju analizu, premijernu za "MVP portal". Sve što je bilo dobro ili loše prepustio bih stručnim štabovima Crvene zvezde i Baskonije da dodatno razrade. Ja se nadam da sam vam bio zanimljiv, da vam nisam bio opširan i dosadan... Pozdrav svima do sledećeg čitanja!
(foto: Agencja Gazeta)
Pogledaj vesti o: Evroliga
