Izvor: MVP.rs, 22.Okt.2016, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZVEZDA NA SKENERU: Darko Tanasijević
U tekućoj sezoni Evrolige, sa novim formatom, svaka pobeda je velika.
Kada su me zamolili da uradim analizu sledeće Zvezdine utakmice, posle one nesrećno izgubljene od Darušafake, u prvi mah nisam znao protiv koga Zvezda tačno igra. Mislio sam da prvo ide gostovanje Panatanaikosu. Međutim, kada sam video da je u pitanju ekipa Galatasaraja pomislio sam u sebi "kud baš oni".
Kada mi kažete Zvezda i Galata >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << mnoge stvari mi padaju na pamet. I one najgore moguće, koje nažalost nemaju veze sa košarkom ali su sastavni deo sporta, do onih najlepših. Još nisam prežalio onaj nesrećni poraz u tragičnoj istanbulskoj noći u preliminarnoj fazi Evrolige od pre dve godine, kada je ubijen Marko Ivković i kada sam video najmagičniju partiju bilo kog Zvezdinog igrača u životu, Markusa Vilijamsa, kojom me je kupio dok god bude igrao ovaj sport koji svi volimo.
U sebi sam se tokom čitave nedelje, bukvalno, molio da Zvezda pobedi jer nisam želeo da prva analiza ovakvog tipa bude analiza poraza, jer posle poraza je lako biti pametan kada onako udari emocija, pa svi sve znaju šta je trener u kom trenutku trebalo da uradi. I želja mi se ispunila, pa je sada mnogo lakše mirne glave analizirati šta se dešavalo na meču u "Abdi Ipekčiju".
Iako je tek start sezone, i u Evroligi je ostalo 28 utakmica, ovo je bio jako bitan meč za ekipu Crvene zvezde posle poraza i načina na koji je doživljen protiv ekipe Darušafake. Iako Zvezda nema pritisak rezultata u Evroligi (bar ne bi trebalo da ga ima), skor 0-2 bi bio veliki teret za ovu ekipu, jer u ovakvom formatu Evrolige nema lakih protivnika protiv kojih možeš da se vadiš i veoma je lako ući u negativnu seriju rezultata. Bukvalno otimaj svaku pobedu koja ti se pruža. Tim pre, način na koji je Zvezda dobila utakmicu u Istanbulu je veoma bitan da bi se anulirao gorak ukus posle loše i neizvesne završnice u Beogradu u prethodnom kolu.
Ekipa Galatasaraja je skup od 12 super iskusnih profesionalaca i istinskih legionara, koji već godinama igraju za visoke ugovore širom Evrope. Tako da odmah na početku istaknemo tu famoznu prednost u budžetu ekipe iz Istanbula i više je nećemo pominjati.
Selekcijom ekipe neodoljivo podsećaju na ekipu Efesa iz prošle sezone (Aleks Tajus i Džon Dibler došli upravo iz Efesa), s tim što je Efes imao daleko veći individualni kvalitet, a znanje Dušana Ivkovića je iluzorno upoređivati i sa daleko većim trenerskim imenima od Ergina Atamana. To je igra koja zasniva na spoljnim igračima, koji su odlični šuteri i pikenrol igrači, kao i na lakim centrima (Tajus i Dion Tompson po 203 centimetra), ali sa fenomenalnim atletskim sposobnostima, kao i Tiborom Plajsom (218 centimetara), koji ipak nije "teški" centar u pravom smislu te reči i izuzetno je pokretljiv. To su centri koji su pre svega pikenrol igrači i koji će vrlo retko "zidati" na niskom postu. Napad preko niskog posta najbolje koriste Blejk Šilb i Emir Preldžić. Šilb je, na primer, u početku meča to vrlo dobro koristio kada je u u par navrata asistirao i podsetio na dane u Crvenoj zvezdi, kada je imao odličnu saradnju sa Bobanom Marjanovićem. Čini se da će im glavnu reč u napadu u ovoj sezoni voditi Ostin Dej, igrač koji pokriva poziciju "tri" i "četiri" sa visinom od 211 centimetara i neverovatnom lakoćom pokreta i koji je više spoljni igrač nego neko ko će da pokriva unutrašnje pozicije.
Prema mom mišljenju, glavni problem ekipe Ergina Ataman je loša selekcija. Kao i većina turskih timova, u ogromnoj količini novca koji poseduju posežu za kupovinom svega što postoji na tržištu. Tako su i oni napravili ekipu od 12 igrača od kojih svaki zahteva određenu minutažu, kao i broj lopti koje će u napadu da potroše. I to im stvara problem. Ataman to balansira rotacijama koje ne dovode do držanja visokog ritma već, naprotiv, potpuno ga obaraju. I u meču sa CSKA i sa Crvenom zvezdom pad su doživeli u drugoj četvrtini, kada su ušli igrači sa klupe.
Sa druge strane imamo Crvenu zvezdu koja ove godine igra, moje mišljenje, odličnu košarku. Ono što prošle godine nisu uspevali pored Kvinsija Milera je da u napadu ostvaruju brži protok lopte, koji dovodi do otvorenih pozicija za šut. To je, pre svega, vidljivo na utakmicama ABA lige, ali i u prvom poluvremenu meča sa Darušafakom, kao i u većem delu utakmice sa Galatasarajem. Tim je izbalansiran, 10 igrača u ekipi su reprezentativci ili potencijalni reprezentativci Srbije i napredak je vidljiv kod svih. Zvezda je počela da gradi prepoznatljiv sistem igre koji se u osnovi postavlja sa poverenjem u trenera. Sada, kao i uvek kada su Zvezda i Partizan u pitanju, naći će se milion mišljenja da li je određeni trener dobar ili loš, da li mu ekipa igra dobro ili ne, da li ima sreće ili nema, da li mu pomažu raznorazne prirodne ili nadprirodne sile, ali jedno je sigurno - Dejan Radonjić je zajedno sa klubom došao do jednog vrlo visokog evropskog nivoa. Tu je reč o jednom ozbiljnom kontinuitetu kvalitetnih rezultata koji su iz godine u godinu sve bolji i bolji.
Što se same utakmice tiče, glavna karakteristika joj je bio veliki broj serija za oba rivala. Krenulo je sa vođstvom od 13 razlike u prvoj četvrtini za Galatasaraj, a onda je u periodu od 17 minuta Crvena zvezda imala rezultat 48:20. Odmah posle toga Galatasaraj je krenuo u seriju koja ga je dovela u novo vođstvo do pred sam kraj meča. To je jedan od pokazatelja da obe ekipe još nisu u potpunosti formirane. Domaća iz razloga što ima 12 igrača od kojih je svaki ravnopravan, manje ili više, u rotaciji, a Zvezda jer traži nove nosioce i koja se bori sa situacijom "šta i kako kada Stefan Jović nije u igri".
I četvrtina
Početak utakmice je bio kao iz najgoreg košmara za Dejana Radonjića i njegovu ekipu. Domaćin je pogađao bukvalno sve. Četiri trojke (tri bukvalno sa rukom na licu šutera), Šilb je napravio četiri asistencije (dve Tajusu i dve Koksalu) i stvorio je te lake poene Galatasaraju sa kojima su se u nastavku meča itekako mučili.
Jović u napadu nikako nije mogao da pronađe saradnju sa Ognjenom Kuzmićem. Protivnik je maksimalno skupio reket ostavivši Zvezdi šut koji ona nije koristila dok nije ušao Marko Simonović, koji je sa klupe doneo određenu svežinu u napadu sa osam postignutih poena, ali i par defanzivnih grešaka (dva puta loše građenje). Sve u svemu, 30:17 za Galatasaraj.
II cetvrtina
Potuno obrnuta situacija u odnosu na prvu deonicu. Trener Ataman je u potpunosti promenio petorku koja je ušla u kontra ritam, dok Zvezda sa druge strane nije ličila na ekipu sa početka meča. Agresivnost u odbrani koja je dovela do direktnih poena iz kontranapada, energija Marka Gudurića koji je napadački pokrenuo ekipu svojim koševima i razigravanjem ostalih. Primetio sam da je on, koji je poslovično na terenu tih, miran i retko pokazuje emocije, svaki koš sebe i svojih saigrača proslavio, što samo govori sa kakvom energijom i željom se ušlo u drugu četvrtinu da se prednost Galatasaraja smanji.
Simonović je nastavio gde je stao u prvoj četvrtini s tim što je u ovoj imao i fenomenalne defanzivne sekvence (blokada u kontranapadu, ukradena lopta posle koje sledi zakucavanje). Čarls Dženkins je bio na poziciji "jedan" i tražio je svoju prepoznatljivu igru u napadu šutem sa distance i poludistance i nije mu najbolje išlo, ali je doprinos u defanzivnom delu bio izuzetan. Svojim brzim rukama je ukrao nekoliko lopti koje su dovele do brzih kontranapada i lakih poena.
Ono što je dovelo do izjednačenja u ovom delu igre bila su slobodna bacanja, stara Zvezdina boljka. U drugoj četvrtini ih je izvodila perfektno, a vrlo je bitno u situacijama kada se juri veliki zaostatak davati poene u "mrtvom" vremenu. Na kraju povremena 47:47.
III četvrtina
Ovaj period igre je sumirao u 10 minuta ono što smo gledali u prvih 20. Počelo je sa furioznom serijom Zvezde od 16:0, u kojoj je Jović pronašao tu željenu saradnju sa Kuzmićem, koji je pod košem koristio nekoliko odličnih napada koji su doveli do situacija da ga čuvaju spoljni igrači Galatasaraja (popularni mismeč). Šilb je na početku četvrtine imao nekoliko loših poteza, a Ataman ga ljutito izveo iz igre i više ga nije vraćao.
Simonović je nastavio da pogađa, a odbrana je i dalje bila na visokom nivou. Skok je bio odlično iskontrolisan. I sve je bilo na Zvezdinu ruku do 3:30 do kraja četvrtine i rezultata 65:50 za Beograđane. Posle tajmauta Jović je ostao na klupi, a na scenu su stupili Dej i Tajus. Prvi je počeo da pogađa iz svih pozicija (šut iz okreta na niskom postu, tri vezane trojke) i Tajus koji je "zaključao"" reket u odbrani i koristio pikenrol situacije za lagana zakucavanja. Na kraju, Zvezda je ostala u vođstvu 69:67, ali psihološka prednost je bila na strani domaćina koji je bio u naletu.
IV četvrtina
Period igre koji je čitavim tokom protekao u blagoj prednosti domaćina, koji nikako nije uspevao da se odlepi. Zvezda se mučila sa realizacijom napada, kao i sa defanzivnim skokom.
Odbrana nije bila najbolja. Dej, koji je bio u tom trenutku prvi igrač gostiju i u ozbiljnoj seriji poena, je nekoliko puta ostajao sam na šutu. Srećom po Zvezdu umor ga je savladao i nije bio precizan. Sinan Guler je sa Tajusom "provlačio" pikenrol, a ofanzivnim skokom su Zvezdi potpuno ugušili tranziciju i pokušaj da dođe do lakih poena. Zvezda je igrala na postavljenu odbranu, gde nije moglo lako da se dođe do otvorenih pozicija i obično su se akcije završavale u poslednjim sekundama napada.
Međutim, na 1:30 do kraja meča kao da se sve okrenulo i sve ono sto je Zvezdi falilo u meču sa Darušafakom da ostvari pobedu u Istanbulu je došlo na svoje. Savršena odbrana u situacijama "jedan na jedan", zatvaranje reketa, "krađa" Jovica koji je dao poene za vođstvo, odličan faul na Tajusu koji kroz čitavu karijeru ima niske procente sa linije slobodnih bacanja. Opet, druga priča bi se sada pričala da je Dej pogodio otvoreni šut za pobedu sa poludistance, ali i Zvezdi je morala da se vrati utakmica sa Efesom iz prošle sezone. Ukoliko se uporede ta dva meča videćemo gotovo neverovatnu sličnost, s tim što je ova bila sa srećnim krajem za tim iz Beograda. Pobeda rezultatom 85:83.
Na kraju, velika pobeda Crvene zvezde. Ukoliko se ostvari u gostima još jes veća. U ovom meču crveno-beli su prikazali sve dobre strane koje ih karakterišu od starta sezone, kao i sve mane koje bi valjalo da se isprave u najkraćem roku. Pobeđivaće Zvezda sa Jovicem koji igra preko 30 minuta, ali je pitanje do kada. Potrošnja je ogromna. U narednih sedam dana na programu su četiri utakmice sa dva putovanja. Zvezda sebi ne sme da priušti da izgubi Jovića zbog povrede, zamena mu je preko potrebna, a Zvezda ove sezone ne može bez njega ni u ABA ligi (koja je Zvezdi takmičenje broj jedan), a o Evroligi je iluzorno i pričati.
U sledeću utakmicu može da se uđe daleko opuštenije. Skor 1-1 daje prostor da ekipa meč priremi u dobroj atmosferi na krilima pobede u Istanbulu. Dolazi veliki tim - Barselona. Utakmica je u Areni i nema razloga da hala ne bude puna i da Zvezda ne pruži snažan otpor favorizovanoj ekipi iz Katalonije. O pobedi nećemo da pričamo. Želimo im svu sreću.
(foto: Euroleague)
