Izvor: Blic, 08.Feb.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unikaha ima čak i grejanje u dvorani
Sa polovičnim učinkom u dva odigrana kola Top 16 faze Evrolige, košarkaši Partizana dočekaće u sredu (20.45) jedan od najjačih španskih timova, Unikahu.
Iako bez imperativa pobede, izabranici Duška Vujoševića pokušaće da naprave još jedan veliki korak napred ka plasmanu u četvrtfinale Evrolige, čime bi ponovili prošlogodišnji uspeh i praktično zauvek sebi obezbedili mesto među elitnom družinom kojoj po tradiciji pripadaju CSKA, PAO, Barselona, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Real, TAU, Olimpijakos.
Kao i mnogo drugih evropskih klubova, Unikahu i srpsku košarku povezuju treneri iz naše zemlje koji su ostavili neizbrisiv trag na gotovo svim meridijanima. Legendarni stručnjak Božidar Maljković je jedan od najuspešnijih trenera u istoriji košarke na Starom kontinentu, a posebne emocije vežu ga za Unikahu i grad Malagu, gde je postigao jedan od najvećih uspeha u istoriji kluba (Kup Radivoja Koraća, 2001. godine), pa zato nema boljeg čoveka koji može preciznije opisati s kakvim se klubom sastaje srpski šampion Partizan.
– Unikaha bi se najlakše mogla opisati kao perfektno organizovan klub. Iza nje stoji jedna od najvećih banaka u Španiji, a na njenom čelu već godinama unazad najbolji bankar u zemlji Braulio Mendel, koji je zbog svojih izvanrednih sposobnosti dobio nadimak „don". U klubu je sve postavljeno na svoje mesto, uslovi za rad igrača i trenera su fantastični, dvorana jedna od najlepših u Evropi, a čak je i grejanje u hali regulisano na pravi način – našalio se vrsni stručnjak.
Maljković je u Malagi proveo, kako kaže, četiri predivne godine (od 1998. do 2003. godine) i, po opštem priznanju Andalužana, postavio temelje današnjeg velikana španske i evropske košarke.
– Ima jedna zanimljiva anegdota vezana za izgradnju današnje dvorane Unikahe „Martin Karpena". Naime, kada sam bio trener Unikahe, dvorana je bila tek u izgradnji, pa su nas čelnici kluba poveli na gradilište kako bi se uverili u tok radova. Glavni arhitekta dvorane mi je pokazao mesto gde su bile predviđene svlačionice i već na prvi pogled mi se učinilo da je to premali prostor da primi od 10 do 15 ljudi, na šta sam odmah ukazao. S obzirom na to da su treneri i arhitekte dve najsujetnije vrste ljudi, čovek mi to nikada nije oprostio, pa je posle toga usledilo višenedeljno prepucavanje preko medija. Epilog je jasan, ne samo da su me poslušali i proširili svlačionice, nego su uvažili i sve ostale moje sugestije, ali izvinjenje od dotičnog gospodina nikada nije stiglo – priča Maljković.
Unikaha nije samo „instant ekipa", koja se oslanja na jak budžet, već posebnu pažnju poklanja i mlađim kategorijama.
– Mislim da njihove mlađe selekcije učestvuju u takmičenjima svih uzrasta i oni čine bazu tima iz Malage. Imaju čak i slogan „sport je život", što dovoljno govori koliko je taj region posvećen sportu, a posebno košarci. Unikaha ima veliki broj godišnjih pretplatnika, dvorana je skoro uvek ispunjena bez obzira na protivnika, i posle Partizanove publike imaju verovatno najvernije navijače u Evropi.
Što se tiče sastava ekipe, gotovo je nemoguće naći slabu tačku.
– Imaju nekoliko novajlija ove sezone, ali su se oni pod vođstvom iskusnog trenera Garsije Aita veoma dobro uklopili. Ipak, okosnicu tima čine igrači koje sam ja trenirao kao što su Himenez, Kabezas i posebno kapiten Berni Rodrigez, koga sam mimo uobičajene prakse da igrači biraju kapitena, lično promovisao u vođu ekipe uvidevši njegove liderske sposobnosti. Omar Kuk je stigao iz Crvene zvezde, tu su još Kelati, sjajni Hejslip, Arčibald i prijatno iznenađenje Ndonga. Igraju veoma brzo, agresivno i prave minijaturne akcije. Jednom rečju, igraju se košarke. Veoma dobro poznaju snagu Partizana, tako da ne treba očekivati da će se uplašiti punog „Pionira" – smatra Maljković.
Ipak, Partizan nije bez šansi u duelu sa Špancima.
– Partizan je dokazao da se ne plaši nikoga i tako treba i da ostane. Pored nespornih kvaliteta Vujoševićevih izabranika, činjenica da ne primaju redovno platu stvorila je snažnu koheziju među igračima, koji sada deluju kao porodica, te utakmice s bogatim timovima igraju praktično iz inata. Podsećaju me na Limož Duška Ivanovića, koji je takođe bio u finansijskim problemima i uprkos svemu osvojio tri titule zaredom. Verujem u rad Duška Vujoševića i znam da će vodeći ljudi kluba iz Humske naći izlaz iz krize – zaključio je Maljković.
Radio bih u Srbiji, mada ni NBA nije daleko
Iako je dugo bez angažmana, ponude za proverenog stručnjaka stižu svakodnevno.
– Ponuda ima kako od klubova, tako i od reprezentacija, ali nijedna ne zadovoljava moje ambicije. Ne odbijam ni ponudu domaćeg kluba jer sam profesionalac. Međutim, imam plan da ove godine odem u Ameriku na razgovor za posao. O čemu se konkretno radi, ne mogu da kažem, ali mogu otkriti da je u pitanju NBA ligaš, a ne koledž tim. Iskreno, uželeo sam se treniranja, to je moja najveća ljubav i veoma mi nedostaje. Srećom, zbog moje pauze nije stala žetva trofeja porodice Maljković jer je moja ćerka Marina osvojila duplu krunu prošle godine.
Raduju me uspesi Zvezde
Maljković je letos došao u Crvenu zvezdu kada je malo ko imao hrabrosti da se uhvati u koštac sa nagomilanim problemima.
– Prošle godine učinili smo veliki posao i spasli Zvezdu gašenja. Tim entuzijasta i zaljubljenika u crveno-bele boje, predvođeni Brankom Kovačevićem, pronašao je ljude spremne da uđu u klub i spase ga totalne propasti. Svaka čast sadašnjem rukovodstvu na hrabrosti, a Svetislavu Pešiću i njegovim pulenima na dosadašnjim rezultatima, koji će vremenom, verujem, vratiti Zvezdu na staze strane slave – istakao je Maljković.
