Izvor: Politika, 09.Maj.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ugovor koji nije doneo to zbog čega je potpisan
Ono što su pre pet godina potpisali KSS, ABA i Evroliga trebalo je da bude garant izbavljanja iz vazalnog položaja srpske strane, kaže Bora Stanković
Potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije (KSS) Dejan Bodiroga kazao je prekjuče, pored ostalog, da su „srpski klubovi taoci ugovora iz 2009. godine”. Na taj ugovor potpis su stavili KSS, srpski učesnici Jadranske lige, ta liga i Evroliga, međutim do danas je nejasno koja je bila svrha toga. Pošto maltene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ništa iz tog ugovora nije sprovedeno u delo, pa ni to da se liga obavezuje da smanji broj učesnika sa 14 na 12.
Srpska strana je smatrala da je tog 9. juna 2009. u KSS napravila dobar posao, jer taj ugovor je trebalo da garantuje Srpskoj ligi podjednak tretman kao i Jadranskoj ligi (ABA) u bodovanju za učešće u Evroligi. Koliko je sve bilo važno svedoči i to što je izvršni direktor Evrolige Đordi Bertomeu doputovao u Beograd da bi ohrabrio sve strane na kompromis, a prisustvo počasnog generalnog sekretara Svetske košarkaške federacije (FIBA) Bore Stankovića bio je razlog više da se veruje da će Srbi imati fer tretman.
– Ja i danas mislim da je to bio dobar ugovor. To je zapravo trebalo da bude prvi korak od našeg oslobađanja od te lige, korak ka vraćanju naše košarkaške samostalnosti – kaže za „Politiku” Bora Stanković. – Tim ugovorom trebalo je da se izjednači tretman naše lige sa regionalnom. Međutim, svedoci smo da je taj ugovor do danas ostao mrtvo slovo na papiru.
Zašto?
– Ne znam razlog, očigledno je da mnogi nisu pratili taj ugovor. Mada su s naše strane povremeno neki dizali glas da se taj ugovor ne poštuje.
Tog dana, pored Stankovića i Bertomeua, u „Kući košarke” u Sazonovoj 83 bili su i Dragan Kapičić (tada predsednik KSS), Radovan Lorbek (direktor ABA) i predstavnici srpskih klubova: Predrag Danilović (Partizan), Milan Opačić (C. zvezda), Nebojša Čović (FMP) i Marko Ivanović (Hemofarm). Srpski prvak je dugo imao garantovano mesto u Evroligi, a onda je ABA uspela da postavi stvari tako da se samo preko Ljubljane ide ka najjačem klupskom takmičenju Evrope, da titula „eks ju” lige donosi nekoliko puta više poena u bodovanju za izlazak na evroscenu, a da srpsko prvenstvo postane nižerazredno takmičenje.
Po tom „istorijskom ugovoru” (tako su ga potpisnici tada nazvali), koji je trebalo da važi od sezone 2009/10, ukupan broj bodova za učešće u Evroligi obračunavao se po principu, na godišnjem nivou: 40 % Jadranska liga + 40 % Srpska liga + 20 % evrokupovi. Tačnije, prvak i jedne i druge lige trebalo je da dobije po 40 bodova. Međutim, danas samo finalisti ABA lige idu u Evroligu, dok je titula prvaka Srbije postala samo stvar prestiža. Ljudi koji vode srpsku košarku sve češće upozoravaju da ona plaća previsoku cenu što klubovi iz unutrašnjosti, gladni Zvezde i Partizana, tavore dok ta dva kluba pune dvorane u regionu.
– Naši klubovi su u startu, mnogo pre tog ugovora, potpisali ugovor po kojem su postali vazali regionalne lige – govori Stanković. – Naša ideja je bila da ugovorom iz juna 2009. raskinemo taj, da tako kažem, taj vazalni ugovor. Ono što smo potpisali trebalo je to da nam i garantuje, ali vidimo da ugovor nikada nije primenjen. On je trebalo da smanji upravljačku i vlasničku moć privatnih lica iz Slovenije i Hrvatske, gde svačiji glas vredi nekoliko puta više nego glas nekog kluba, pa tako i od Zvezde i Partizana koji su faktički najveća vrednost te lige. Taj ugovoru sabotiralo je, u prvom redu, rukovodstvo regionalne lige. Posle je bilo povremenih protesta s naše strane, ali je jedna od kočnica možda bilo to što nismo uspeli da formiramo našu ligu onako kako su to Evroliga i Uleb želeli: ligu nezavisnu od saveza. Ujedno, vidimo da Turska nije članica Uleba ali da njeni klubovi redovno učestvuju u Evroligi. Znači, možemo, ako hoćemo, da se izborimo za ono što nam objektivno pripada.
Kao razlog za učešće u regionalnoj ligi svi klubovi u regionu, pa i oni van njega (i Levski iz Sofije svedoči da u njoj mogu da igraju i oni koji nisu iz „eks ju” regiona) uglavnom su navodili lakšim nalaženjem sponzora. Međutim, više od pola te lige proteklih godina je bankrotiralo (Olimpija, Cibona, Zadar, Split, C. zvezda, Vojvodina, Hemofarm, Šibenka…) neki od njih i više puta, a mnogi se guše u dugovima (Cibona) ili redovno traže pomoć od države (Partizan). Ukupan dug učesnika u jednom trenutku iznosio je blizu sto miliona evra. Upravo to ima na umu Stanković kad kaže da su „svi argumenti za učešće u toj ligi tanki” i da, ukoliko se naši najbolji klubovi slože, mogu i kroz Srpsku ligu da idu u Evropu.
Pošto se stiče utisak da je nezadovoljstvo ABA ligom kulminiralo posle debakla naših najboljih klubova na fajnal-foru u Beogradu, pitamo Stankovića da li je ovo idealan trenutak za takvu inicijativu?
– Svaki trenutak je dobar da se vrati samostalnost. Šta to znači da prvak Srbije nema isti tretman kao prvak Lukesmburga! To je, po meni, stvar za sud u Strazburu. Jer iz Ljubljane formiraju Jugoslaviju koja je rasturena politički, a u košarci postoji Jugoslavija na čelu sa slovenačkim biznismenima. Zaboravlja se i to da su mene neki pljuvali što sam protiv te lige od prvog dana, da me je pregazilo vreme, da ne shvatam nova kretanja… A vidimo dokle su nas dovela ta kretanja.
Potpisnici ugovora koji, ipak, nije bio istorijski…
Aleksandar Miletić
objavljeno: 10.05.2014.
Pogledaj vesti o: Evroliga
