Izvor: MVP.rs, 12.Apr.2017, 17:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je bilo i šta će biti u Evroligi
Nakon 30 kola elitnog takmičenja osam najboljih ekipa će se boriti za plasman na Fajnal for.
Iza nas je regularni deo sezone Evrolige u novom formatu. Odigrano je 240 utakmica i pored velike bojazni da će usled preranog gubitka šansi za plasman u plej of neke od ekipa regularnost takmičenja biti narušeno to se nije dogodilo. Do poslednjeg trenutka vođene su velike borbe, a ono najbolje tek sledi.
Kada >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << je u pitanju kvalitet takmičenja stvari se nisu mnogo promenile. Hronični problemi evropske košarke su i dalje prisutni. Kako finansijski parirati ne samo NBA ligi već sada i njenoj Razvojnoj ligi koja rapidno povećava budžete? Finansijski jaz između ekipa ponovo je bio veliki, što u ovakvom formatu sa i po dve utakmice u nedelji može igra ogromnu ulogu. Što se tiče marketinga i organizacije viđen je određeni napredak i tu menadžment organizacije Đordija Bartomeua ima još prostora za unapređenje.
Najprijatnje iznenađenje ligaškog dela takmičenja nije bila ekipa, već Realovo čudo od deteta Luka Dončić. Posle duže pauze Evropa ima potencijalnog superstara. Nakon pojave Peđe Stojakovića, Dirka Novickog i Pau Gasola krajem devedesetih i početkom novog milenijuma produkcija igrača spremnih da svetskog košarci ponude mnogo ušla je u vakuum, ali je Dončić zablistao ove sezone i sa samo 17, odnosno 18 godina, koliko je nedavno napunio, uz Serhija Ljulja igrao je najvažniju ulogu na Realovom putu ka prvom mestu. Statistički gledano kada se prosečan indeks korisnosti uporedi sa vremenom provedenim na parketu Dončić se nalazi na trećoj poziciji, odmah iza Aleksa Tajusa i Nanda De Koloa. Uz to, mladom Slovencu su na utakmici 17. kola protiv Makabija nedostajale samo dve asistencije do dugo čekanog tripl-dabl učinka jednog igrača u Evroligi.
Uprkos odlasku prvog plejmejkera, Serhija Rodrigeza, u NBA, Real je pomalo i neočekivano stigao do pol pozicije pred četvrtfinale. Na mesto sadašnjeg košarkaša Seventisiksersa ubacio se Dončić. Serhio Ljulj je preuzeo apsolutnu ulogu lidera i ne bi iznenadilo kada bi poneo titulu MVP-a, dok se veliko pojačanje iz Lokomotive Kubanj, Entoni Rendolf, vremenom prilagodilo timu i sada predstavlja veliku snagu u reketu Madriđana.
Kada su u pitanju ekipe koje su pozitivno iznenadile na prvom mestu, svakako, stoji Crvena zvezda mts. Uprkos kadrovskim problemima i velikoj praznini na unutrašnjim pozicijama, crveno-beli su igrali individualnu i timsku odbranu za košarkaške udžbenike i u jednom trenutku sezone bili gotovo nepobediva sila. U seriji od sedam trijumfa u nizu redom su padale četiri od prvih pet ekipa na tabeli: CSKA, Panatinaikos, Fenerbahče i Real Madrid. Ipak, i pored toga što se nije plasirala u četvrtfinale, čemu je najviše kumovala povreda Stefana Jovića, Zvezda se može pohvaliti napretkom u odnosu na prethodnu sezonu u kojoj je sa utakmicama četvrtfinala njen skor bio 12-15, dok se u tekućoj četa Dejana Radnjića može pohvaliti pozitivnim učinkom od 16 pobeda i 14 poraza. Veliki doprinos Evroligi šampion Srbije dao je sjajnom posetom na gotovo svim utakmicama. Što se tiče statistike, Crvena zvezda je ekipa sa najmanje primljenih poena u takmičenju. Crveno-beli su rivalima dozvolili samo 2.204 poena, odnosno 73.5 po meču, dok je drugoplasirani Olimpijakos prosečno primao 74.2 poena.
Najprijatnije iznenađenje uz Zvezdu je svakako Brose Bamberg. Nemački tim je dugo bio u konkurenciji za plasman u četvrtfinale i, kao srpski predstavnik, "skinuo je skalp" i pripretio je mnogim evropskim velikanima. Trebalo bi pomenuti da je ekipa Andree Trinkijerija loše igrala neizvesne završnice mečeva i da ih je dobijala, možda bi se čak i domogla plej-ofa. Kada tim više puta izgubi na taj način, onda se za to ne može reći da nisu imali sreće. Dakle, uz nešto više iskustva, Brose bi naredne sezone mogao da napravi pravi iskorak.
Ima onih i kojima je ovosezonska Evroliga donela i mnogo razočaranja. Od sezone 2004/05 košarkaši Barselone prvi put se neće naći među osam najboljih ekipa Evrope. Sezona za zaborav za sve navijače kluba i trenera Jorgosa Barcokasa, koji je na čelo ekipe došao kao jedan od najperspektivnijih trenera Evrope, može se objasniti prosto neverovatnim zdravstvenim problemima. Gotovo da nije bilo utakmice u kojoj bar dva košarkaša nisu nastupala. To je u velikoj meri uticalo na samopouzdanje ekipe, pa je Barselona utakmice praktično gubila u jednoj četvrtini kada je protivnik pravio nedostižne razlike. Blaugrana je sezonu završila na 11. mestu i to sa četiri pobede manje od osmoplasirane Darušafake Doguš i uz jedan veoma bolan poraz od "večitog rivala" Reala iz Madrida od 39 poena razilke.
Uz Barsu, velika ulaganja nisu se ispaltila ni Galatasaraju. Nerazumljivo loša selekcija ekipa na početku sezone dovela je do toga da izuzetno dubok i kvalitetan roster tima Ergina Atamana predstavlja "topovsko meso". Ipak, Ataman je kao i ranije znao da preseče, pa su igrači redom otpuštani. To je dovelo do pozitivnog šoka i donekle zadovoljavajućeg rezultata na kraju sezone od 11 pobeda i 19 poraza. "Crnoj trojci" koja nije ispunila očekivanja pridružio se Emporio Armani. Tim koji je takmičenje započeo sa skorom od četiri pobede i tri poraza vezao je 10 neuspeha u nizu i sebi zacrtao sudbinu poslednjeplasirane ekipe već u 19. kolu takmičenja. A, šta reći za Makabi FOKS, koji je pred početak sezone izgledao impozantno, ali njegova selekcija igrača delovala sumnjivo čak i najvećim laicima. Promenio je tri trenera, ali utisak nije popravio. Štaviše, u poslednjem duelu protiv Panatinaikosa se ponovo obrukao zbog čega je "ponos Izraela" dobio glasne zvižduke od svojih navijača.
Srpski košarkaši su imali dobru sezonu u Evroligi. Nastupilo ih je čak 18, te su bili najbrojniji nakon američkih internacionalaca u čitavom takmičenju. Ispred Španaca i Turaka koji su u okviru takmičenja imali tri, odnosno četiri ekipe. Miloš Teodosić je ponovo kandidat za najboljeg igrača Lige. Popularni Teo je prosečno postizao 16,1 poena i bio je najbolji asistent ligaškog dela sezone sa 7,2 asistencija po meču. On je na tom polju za nešto manje od dve asistencije bolji od reprezentativnog kolege Stefana Jovića, koji je završio kao osmi asistent takmičenja.
Nažalost, povrede su bile faktor koji je sprečio Bogdana Bogdanovića da odigra još bolju sezonu u svom Fenerbahčeu. Uprkos njima, srpski bek se našao na sedmoj poziciji najboljih strelaca lige sa 13.6 poena po meču, te velikom konstantnošću i dvocifrenom učinku na gotovo svakom meču na kome je nastupao. Uz pomenute, na samom vrhu statističkih kategroija nalazi se i Ognjen Kuzmić, kao peti skakač Lige sa prosečno sedam skokova po utakmici. Najbolji kradljivac Evrope je bek Crvene zvezde mts, Čarls Dženkins, sa 2.1 ukradenih lopti po meču. Blizu TOP 10 je bio i Nikola Milutinov. On je sa redukovanom minutažom uspeo da bude 11. bloker sa 22 banane, a kada bi se kao parametar uvelo i vreme provedeno u igri centar Olimpijakosa bi zauzeo četvrto mesto.
Što se tiče ostalih statističkih kategorija, Nando De Kolo je bio najkorisniji igrač takmičenja sa prosečnom valorizacijom 22.7. Najbolji strelac je UNIKS-ova zvezda Kit Lengford sa 21.8 poena, dok je prvi bloker i skakač takmičenja Ekpe Judo (7.7sk, 2.1bl).
Kada je u pitanju plasman u četvrtfinale iznenađenjima nije bilo mesta. Dubina rostera bila je važan faktor u napornoj sezoni, pa se, osim Barselone, ne može reći da je neko neočekivano izvan četvtrfinala. Mečevi plej ofa počinju 18. aprila, a mi ćemo vam ukratko izneti očekivanja od tih duela.
Real Madrid (1) - Darušafaka Doguš (8)
Duel prvoplasirane i osmoplasirane ekipe Evrolige ne bi trebalo da donese mnogo iznenađenja. Darušafaka je uložila mnogo energije da se plasira u narednu fazu i deluje da je to limit ekipe Dejvida Blata. Izuzetna spolja linija i odlična forma u kojoj se nalaze Skoti Vilbekin i Bredli Vonamejker mogu da budu pretnja Madriđanima, ali uprkos svemu domaći teren i dobri defanzivci na perimetru ekipe Reala trebalo bi da budu dovoljni garant za anuliranje eventualnih prednosti Darušafake. Kraljevski klub ima lepu priliku da se još jednom plasira na Fajnal for i to možda već nakon tri meča četvrtfinala.
CSKA (2) - Baskonija (7)
Još jedan duel u kome ne bi trebalo da bude mnogo uzbuđenja. Duel prvog i četvrtog napada Lige može da nam donese mnogo poena i atraktivnu košarku, ali više od toga nije za očekivati. CSKA je tokom sezone imao manjih problema sa povredama ključnih igrača, ali i delimično obaranjem forme na sredini takmičenja. U ovom trenutku četa Dimitrisa Itudisa deluje samouvereno i odlučno hita ka cilju, odbrani trofeja. Sa druge strane, Baskonija, koja je u pojedinim trenucima sezone igrala fantastičnu košarku i savladala CSKA u njihovom poslednjem duelu, ima mnogo padova u igri. U poslednjem kolu poražena je od Žalgirisa u meču koji je mogao da im donese mnogo bolju poziciju pred četvrtfinale. I ovde, kao i u duelu Reala i Darušafake, ne bi bilo iznenađenje kada bi se Armejci plsirali na završni turnir nakon samo tri odigrana duela.
Olimpijakos (3) - Anadolu Efes (6)
Veoma stabilna igra Olimpijakosa tokom čitave sezone i sjajna odbrana daju za pravo navijačma crveno-belih da se nadaju plasmanu u polufinale. Međusobni skor ove dve ekipe u ligaškom delu takmičenja je bio izjednačen, s tim da je grčki tim nakon obezbeđivanja treće pozicije poražen u poslednja tri duela uključujući i onaj sa Pivarima. Velika bitka dve bivše ekipe Dušana Ivkovića vodiće se u reketu. Oba tima ga odlično kontrolišu, pa će skok u velikoj meri odlučivati pitanje pobednika. Ipak, iskustvo u ovakvim utakmicama i pre svega kvalitet tandema Vasilis Spanulis - Jorgos Printezis, kao i prednost domaćeg terena, su na strani Pirejaca, pa su im i veće šanse za prolazak dalje.
Panatinaikos Superfuds (4) - Fenerbahče (5)
Najneizvesniji par četvrtfinala čine bivši i trenutni tim Željka Obradovića. Na iznenađenje mnogih prošlogodišnji vice-šampion, Fenerbahče, sezonu je završio na petoj poziciji i neće imati prednost domaćeg terena, ali razloga za nadu imaju u činjenici da su se na teren vratili Bogdan Bogdanović i Kostas Slukas, pa će bekovska linija konačno biti kompletna. Sa druge strane, Ćavi Paskval u PAO-u radi sličan posao kao i u Barseloni. Igra se disciplinovano, Nik Kalates kontroliše ritam, dok su Kej Si Rivers i Kris Singlton u sjajnoj formi i predstavljaće veliku pretnju timu Fenera. Očekuje nas možda i pet utakmica sa prepunim dvoranama i atmosfera nabijena emocijama. Gledajući pojedinačno igrači Fenera su za nijansu kvalitetniji, ali uz dobru formu i domaći teren PAO je spreman da se nakon pet godina vrati na završni turnir.
(foto: Euroleague)
