Izvor: Politika, 27.Dec.2012, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moramo da menjamo način rada
Selektor košarkaša govori o svom radu u ovoj godini, od istorijskog podviga s Olimpijakosom do „izuzetno nepovoljnog utiska” s reprezentacijom. – Srećan sam što mogu da biram
Treneri Evrolige nisu imali ni najmanju dilemu ko je među njima najbolji ove godine. Svoj glas su dali Dušanu Ivkoviću (69) koji je proletos s Olimpijakosom, timom otpisanim uoči sezone, napravio redak podvig, savladavši (62:61) u finalu favorita CSKA pogotkom u poslednjoj sekundi, iako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je 12 minuta pre kraja gubio s 19 poena razlike (34:53).
Kad je naša reprezentacija u pitanju, koju Ivković vodi kao selektor, tu je sasvim drugačija slika. Uz nikad više muke probili smo se na Evropsko prvenstvo u Sloveniji 2013, strepili smo do samog kraja iako smo igrali protiv onih koji nam nekad nisu bili ni do kolena. U razgovoru s Ivkovićem hteli smo da vidimo, pre svega, kako gleda na ovu godinu i šta očekuje od naredne.
Pitamo ga na početku ko je najbolji evropski igrač u 2012. godini?
Kad je olimpijska godina, obično se na olimpijadi traži junak. Španija je stigla do finala s ne tako dominantnom igrom kao što smo očekivali, dok smo na evropskom nivou imali fajnal-for Evrolige. Neko će možda da mi zameri na pristrasnosti, ali ipak glasam za igrača Olimpijakosa Vasilisa Spanulisa koji je, kako su to krstili italijanski mediji – predvodio novi trend i novi talas mladih domaćih igrača.
Većina stručnjaka i navijača nema dilemu da je Olimpijakos evropski tim godine. Po cenu da budete subjektivni, ko je po vama najbolja evropska ekipa u 2012?
Ja ću se složiti s njima bez straha da to izgleda subjektivno. Kad je krenula Evroliga, Olimpijakos je bio suočen s ogromnim problemima. Tada sam rekao nezadovoljnim vlasnicima koji su ga napuštali da razumem da je situacija takva da mora da se smanjuje budžet i naglasio im da je najmanji problem moj važeći ugovor. Onda me je jedna grupa ljudi zamolila da nagovestim igračima da ću da se solidarišem s njima, međutim, igrači su uporno tražili neka prava koja ja nisam. I iz takve pozicije, gde je cilj bio da se prođe grupa, uradilo se nešto novo, iznenađujuće, pogotovo kad znamo da danas nemamo tako dominantnu ekipu kakav je u prošloj sezoni bio CSKA… Finalna utakmica u Istanbulu je bila možda neobična, ali ako smo izvanrednu Sijenu izbacili u plej-ofu iako je imala prednost domaćeg terena, u polufinalu Barselonu i u finalu na onakav način CSKA, onda bi bez ikakve pristrasnosti tim godine trebalo da bude Olimpijakos.
Da li je to vaš najveći podvig u karijeri u kojoj ste, pored ostalog, upisani kao jedini trener koji je osvajao sve evro-kupove?
Uvek se smatralo da igrači sazrevaju u 24-25. godini, a taj tim Olimpijakosa je imao nekoliko mlađih igrača i ogromne probleme u organizaciji kluba. Zato je ovo verovatno moj najveći podvig u karijeri. Ali, najdraži uspesi ostaju s reprezentacijom.
Ko je po vama trener godine u Evropi?
Uvek navijam za neko mlađe ime, za trenera koji nudi nešto novo. Simone Pjaniđani je izuzetno dobro radio u italijanskoj reprezentaciji i Sijeni, ali je pokvario utisak s velikim oscilacijama u Turskoj. Trener koji je izgradio ime van svoje zemlje, Fotis Kacikaris, kroz Španiju i Bilbao postao je selektor Rusije što je veliko priznanje. Onda bih ipak njemu dao glas, jer pratim ga dugo, pošto je bio moj saradnik u Grčkoj.
Kakvi su utisci iz reprezentacije?
Utisci ne mogu da budu nepovoljniji. Izuzetno slabo smo igrali. Imali smo strahovito mnogo problema, pre svega s povredama. To nije realna slika naše reprezentacije. U izveštaju KSS naveo sam da je moguće da je jedan od velikih problema bila motivacija, jer igrači su uložili izuzetno mnogo truda da bi stigli do olimpijade a onda su u njeno vreme morali da igraju kvalifikacije. A već smo bili definisali: Da, neodlazak na olimpijadu je bio neuspeh! Ali, da smo sa svim tim problemima, koji letos nisu mogli da se izbegnu, igrali na olimpijadi, to bi onda bio potpuni debakl, jer takav tim ne bi mogao da igra ravnopravno ni sa kim u Londonu. Možda je to jedna povoljna okolnost, da sagledamo sve svoje slabosti, i da tim iz tih problema izađe jači već na Evropskom prvenstvu u Sloveniji 2013.
Očekivanja od 2013?
Ja sam uvek optimista. Sada smo u fazi praćenja naših igrača i ne možemo da kažemo da je tu sjajna situacija. Ja sam, recimo, izuzetno navijao da Partizan prođe u Top 16 Evrolige i da ti mladi igrači dobiju još jednu nadgradnju, novo iskustvo u 14 dragocenih utakmica. Inače, svi naši reprezentativci vrlo malo igraju i imamo malo nosioca igre ne samo u ovoj sezoni, već u prethodnih nekoliko. To je naše činjenično stanje. Sad ne mogu da kažem da bi za nas bila velika stvar da prođemo u drugu rundu Evropskog prvenstva zato što smo bili u poslednjem šeširu. Za nas bi veliki uspeh bio da se plasiramo na Svetsko prvenstvo u Španiji 2014.
Kakva je perspektiva srpske košarke?
Da bih odgovorio na to pitanje, potrebne su vrlo detaljne analize. Očigledno je da je sadašnji sistem rada u našoj košarci prevaziđen, da moramo da ponudimo nešto novo, jer od poslednje zlatne generacije Divca, Đorđevića, Danilovića, Bodiroge i ostalih, nemamo dominantne igrače. Sigurno da talenat i genetski potencijal nisu mogli da nestanu preko noći. Treba da odlučimo kakve igrače želimo da stvaramo, kako se stiže do rezultata u savremenoj košarci. Pa tako i da vidimo da li nam trebaju tipski igrači, koji mogu da igraju samo na jednoj poziciji, ili oni koji mogu uspešno da igraju na više pozicija. Jasno je da prevagu donose „ol raund” igrači.
Nije tajna da je posle onakvog podviga s Olimpijakosom u Beograd stigla delegacija Efesa s izuzetnom ponudom. Zašto vas nema u klupskoj košarci?
Osećam se dobro. Neću da pominjem klubove i ne dozvoljavam ljudima oko mene da njihova imena iznose u javnost, da se licitira, ali mogu da kažem da nikada nisam bio u povoljnijoj pregovaračkoj poziciji, nikada nije bilo toliko ponuda kao na kraju prošle sezone. Srećan sam što mogu da biram šta ću da radim, šta je potrebno meni i mojoj porodici, mojoj zemlji. Pošto sam znao da me čekaju kvalifikacije s reprezentacijom, bilo mi je jasno da ne mogu da preuzmem nijedan ozbiljan posao, da nastupim odgovorno 20. septembra. Jer zna se koliko treba vremena za selektiranje i sve ostalo što se radi uoči sezone. Sada uopšte ne razmišljam o klubovima. Ne krijem da je bilo nekih poziva za pomoć u onoj novembarskoj fazi kada su neki treneri smenjivani, ali sigurno je da se u ovoj sezoni neću prihvatiti klupskog posla.
Aleksandar Miletić
objavljeno: 27.12.2012
Pogledaj vesti o: Evroliga
