Izvor: Sportski Žurnal, 17.Sep.2013, 05:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Loša španska serija

Tema večeri u Ljubljani nije bio neočekivano rani oproštaj ekipe koju je na EP predvodio najbolji igrač Evrolige, Vasilis Spanulis. Osim stolova na kojima su hrvatski reprezentativci proslavljali najduži niz pobeda “još od 20 veka” i onih gde su sedeli Španci, na svim ostalim mestima pričalo se o novoj epizodi iz španske serije.
Ne one sa Seranovima ili neke zbog koje su brojne domaćice širom sveta očajavale jer “Karmelito nije uzvratio ljubav Huaniti, već ga je očarala lukava komšinica”, već one u kojoj su glavni akteri lažni asovi – Kalderon, Fernandez, Gasol mlađi…, pa čak i dirigent Orenga kome su dva sekunda pre kraja bila potrebna dva tajm auta da objasni odbrani kako da se raskloni pred Italijanima, koji su “odabrali” lakši put i pobegli od Srbije na Litvaniju.
Da je reč o lošoj španskoj seriji, najgore moguće produkcije pokazuje i lanjska sezona u kojoj su, kao sinoć protiv Italijana, tada i sa Navarom i Gasolom starijim Španci svesno otišli u poraz protiv Brazilaca. Kolega iz Hrvatske, ironično se upitao dokle smo to došli kad su Talijani primer poštenja, a jedan skaut sa Apenina je konstatovao da se ne može govoriti o slučajnostima ukoliko vam na klupi neuobičajeno dugo sede Kalderon i Fernandez.
Potkrepljuje i detaljem da Gasol nema običaj da kad je u zakoraku na ulasku u reket, u izglednoj poziciji, da staje i vraća loptu spoljnim igračima. Za one koji su propustili, u ovoj epizodi se na tren pojavljuje i španski novinar koji srpskom kolegi pre utakmice lakonski poručuje: “Vidimo se u četvrtfinalu. Sigurno!”
Reći će neko, prvenstveno će takvih biti u redovima crvene furije, da je biranje protivnika sasvim legitimno, braneći se sličnim primerom iz mlađih kategorija. I čak bismo to i progutali da nije reč o glumi kakve bi se postideli i amateri početnici.
I zato, bez obzira, na titule koje su osvajali pomenuta gospoda nikad neće biti asovi. Jer, jedan od bitnih elemenata koji razlikuje asove je ličnost. As može, čak je i poželjno, da bude mangup. Nit koja razdvaja mangupe od baraba je tanka, a razlika između njih je ogromna…
Šta će se dogoditi u četvrtfinalu? Ostvarenje Ivkovićevih izabranika u dosadašnjem delu je za Oskara i šta god se dogodilo ništa neće izmeniti taj utisak. Želimo im da trijumfuju u sva tri predstojeća meča, prezadovoljni bismo bili i sa jednom pobedom. Toliko nam treba za Svetsko prvenstvo i preko potreban kontinuitet velikih takmičenja.
A voleli bismo da sutra kod naših reprezentativaca proradi inat,  pokažu lažnim asovima da su “odabrali pogrešan broj” i na kraju im poruče:
- Adios amigos!

Nastavak na Sportski Žurnal...