Izvor: Sportski Žurnal, 24.Okt.2011, 09:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klupa opet žulja Srbe
Pre manje od godinu dana prvi put smo se zabrinuli. Tačno 4. decembra 2010. napisali smo tekst u kojem upozoravamo na izuzetno malu minutažu naših asova po Evropi, ali i koji smo zaključili sa blagim optimizmom i verom u bolje dane naših nesumnjivih talenata. Nažalost, pogrešili smo!
Zato sada ne čekamo da od početka sezone prođe toliko vremena, posle nekoliko odigranih kola nacionalnih šampionata i samo jedne utakmice u Evroligi konstatujemo opasnost koja nam je (jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << od razloga) presudila na Evropskom prvenstvu u Litvaniji – naši momci ponovo ne igraju!
Duško Savanović je briljantan, Miloš Teodosić ponovo dominira, povratak u Evropu Nenada Krstića se odmah pokazao kao pun pogodak... Kamo sreće da ove tri tačke znače i nastavak hvalospeva. Ne, to bi bilo to od evroligaša koji su nosili srpski grb na minulom Evrobasketu.
Doduše, Stefan Marković je napravio evidentan korak napred u karijeri koja ide prirodnim tokom. Sa Benetonom je prošle godine igrao završni turnir Evrokupa u čemu je imao veliki doprinos, a sada će do tog uspeha verovatno doći i sa Valensijom u kojoj je od početka dobio ulogu lidera.
Odlazak iz Panatinaikosa u Kahasol u startu zvuči kao „sa konja na magarca”. Ali, ako u Atini ne igraš, a u Sevilji si lider, onda definitivno možemo da budemo srećni zbog Milenka Tepića. Da budemo iskreni, još ne igra onako kako može i kako će sigurno igrati.
Aleksandar Rašić je bio povređen, zato nije igrao. Za njega ne brinemo, kod imenjaka Džikića će sigurno dobiti šansu. Ne zato što su zemljaci, već zbog toga što sjajni strateg prepoznaje vrednosti.
Takođe, Boban Marjanović i Ivan Paunić dobijaju lepu priliku u Nižnjem. Na kraju krajeva, zato su i došli, odnosno ostali u klubu koji ne igra Evropu.
Ko je mogao da sanja da će sudbina bisera kakav je Nemanja Bjelica biti da sedi na klupi. Pa Duško Ivanović ga je potpisao na pet godina, dao milione, dobio gotovo izumrelu vrstu ol–araund igrača... I poslao ga na klupu. Da sve bude bolnije, u skladu poslovice „najgore je imati pa nemati”, Bjelica je tokom pripremnih mečeva dobijao sjajnu šansu, bio čak i starter, a onda mu se desio „dežavi”. Sezona je počela, a on je seo na klupu. Ništa sada, mora da se bori.
To već mesecima radi Kosta Perović u Barseloni. Pre godinu dana ne samo da je bio član najboljih 12, već je u mnogim mečevima bio protagonista. Ipak, kao da Ćaviju Paskvalu to ništa nije značilo, pa je pred novu sezonu odlučio da momka koji je igrao i u NBA ligi pošalje među one koji čekaju šansu da uđu u prvi tim! Perović je zato krenuo sa još jačim radom.
Tako je reagovao Pablo Laso, šef struke drugog španskog giganta, Reala. Verovao je u Novicu Veličkovića, dao mu je mesto u startnoj petorci i finih petnaestak minuta po utakmici. Ipak, predugo sedenje kod Mesine prvo je dovelo do atrofiranja mišića jedne, a zatim i povrede one druge, opterećenije noge. Samo da se veliki borac vrati na parket onakav kakvog ga znamo i kakav nam je nedostajao na EŠ.
Ali, najveće pitanje koje se sada postavlja je – gde je Marko Kešelj?! Gde je dečko koji je na Evrobasketu bio jedan od najhrabrijih, najborbenijih i definitivno najpreciznijih? U prvom timu Olimpijakosa nije. Veoma opasno!
A imamo još jedno identično pitanje – gde je Uroš Tripković?! Njegovo ime nikako da prođe barem kroz protokol utakmica Unikahe koja nije krila da želi da ga pošalje negde drugde.
Povratak
Milan Mačvan i Miroslav Raduljica su napravili najbolji posao koji su mogli. Čak su insistirali na tome. Zrelo, nema šta.
Znali su da u Efesu i Makabiju mogu samo da sede i nazaduju. Doduše, i primaju ogroman novac, ali pitanje je kome je to cilj. Ovoj dvojici drugova nije. Zato su došli u klub koji igra Evroligu, u kojem će dobiti veliku minutažu i steći još veće iskustvo. Partizan ih je dočekao širom otvorenih ruku.
Pogledaj vesti o: Evropsko prvenstvo
Nastavak na Sportski Žurnal...
